Кесова Гора
Кесова Гора Кесова Гора | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Тверска област |
Рејон | Кесовогорски рејон |
Основан | први помен 1238. |
Варошица од | 1975. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2013. | 3.797 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 35′ 00″ С; 37° 17′ 00″ И / 57.583333° С; 37.283333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 171470 |
Позивни број | +7 48274 |
Регистарска ознака | 69 |
ОКАТО код | 28 226 551 |
ОКТМО код | 28 626 151 051 |
Веб-сајт | |
kalyazin.ru |
Кесова Гора (рус. Кесова Гора) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) у европском делу Руске Федерације и административни центар Кесовогорског рејона смештеног на крајњем истоку Тверске области.
Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2013. живело 3.797 становника.
Најважнија знаменитост у вароши је православна црква Светог Николе из 1800. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица је смештена на крајњем истоку Тверске области, на обалама реке Кашинке (леве притоке реке Волге), на око 32 км северно од града Кашина, 50 километара југоисточно од града Бежецка и на око 180 км источно од административног центра области, града Твера.
Варошица лежи на месту где пространа Горњоволшка низија прелази у благо заталасано моренско побрђе Бежецког врха.
Кроз варошицу пролази друмски правац Кашин—Кесова Гора—Бежецк.
Историја
[уреди | уреди извор]Први писани помен насеља по имену Киасова Гора потиче из летописа из 1238. године. Само порекло имена насеља није тачно познато, али претпоставља се да је име настало од угро-финске речи за глиновити терен. Све до половине XIX века насељем су као наследним поседом управљали кђазови из породице Прозоровски. У почетку је било у границама Новгородске државе, а касније постаје делом Руске Империје, са статусом парохијског центра у Кашинском округу.
Током XVIII и XIX века Кесова Гора је била значајан трговачки центар у којем су се 4 пута годишње одржавали трговачки сајмови. По подацима из 1783. село је имало 770 становника и 330 грађевина. Године 1859. у састав села улазе и оближња имања Красни, Зајачи и Грачи са своја 1.272 становника у 214 домаћинстава.
Године 1929. постаје административним центром новоуспостављеног Кесовогорског рејона Московске области (од 1935. Калињинске области). Садашњи административни статус носи од 1975. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 3.877 становника, док је према проценама за 2013. ту живело 3.797 становника.[1]
1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
--- | --- | --- | --- | 4.208[2] | 4.076[3] | 3.877[4] | 3.797 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2013. — 528 с. (Табл. 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2013)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.