Каљазин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каљазин
Калязин
Kalyazin.jpg
Поглед на део града са Волге, на слици Потопљени звоник
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни ФО
Административна јединица Застава Тверске области Тверска област
Рејон Каљазински рејон
Основан први помен 1434.
Статус града 1775.
Становништво
Становништво (2014) 13.397
Географске карактеристике
Координате 57°13′00″N 37°51′00″E / 57.233333, 37.85
Временска зона UTC+3
Надморска висина 120 m

Tver in Russia.svg
Тверска област у Русији (црвено)

Каљазин на мапи Тверске области
{{{alt}}}
Каљазин
Каљазин на мапи Тверске области
Остали подаци
Поштански код 171570, 171571, 171573
Позивни број +7 48249
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 222 501
ОКТМО код 28 622 101 001
Веб-страна kalyazin.ru

Каљазин (рус. Калязин) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Каљазинског рејона смештеног на крајњем југоистоку Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 13.397 становника.

Каљазин се често сврстава међу градове Златног прстена Русије.

Географија[уреди]

Град се налази на десној обали реке Волге, односно тачније на десној обали вештачког Угличког језера насталог преграђивањем корита Волге током 1930-их година, на око 190 км северозападно од главног града земље Москве. На готово једнаком растојању налази се и административни центар области, град Твер (југозападно). Град лежи на мест где се река Жабња улива у Волгу, на надморској висини од 120 метара.

Историја[уреди]

Градски грб

У летописима из XII века помиње се насеље Никола на Жабњи које се налазило на месту данашњег модерног града. Након што је на том месту почетком XV века основан православни манастир посвећен Светој Тројици (касније познат као Троицки Макаријев манастир, по свом оснивачу монаху Макарију Каљазинском) нагло је порасла и важност самог насеља. У писаим изворима насеље Каљазин први пут се помиње 1434. године.[1] О манастиру је писао извесни тверски трговац и путописац Афанасиј Никитин који се ту боравио неко време 1466. у пропутовању ка Индији.

Манастирско насеље и Никољска слобода („слобода“ је био тип насеља ослобођен плаћања пореза) су крајем XVII века спојени у јединствено насеље Каљазинску слободу.

Указом императорке Катарине Велике из 1775. Каљазин добија административни статус града окружне субординације. Током XVIII и XIX века Каљазин је био важан трговачки град у којем су се два пута годишње одржавали важни сајмови, а крајем XIX века у граду почиње да се развија и знатнија занатска делатност.

Највећу трагедију у својој историји град је доживео крајем 1930-их година када је услед испуњавања вештачке акумулације Угличког језера у целости потопљено старо историјско језгро града, укључујући и Макаријев манастир. Изван воде је остао једино црквени звоник који данас представља најважнији туристички симбол града, познат као Потопљени звоник.

Дана 19. новембра 2001. године у 21:19 сати по московском времену, на око 24 км југоисточно од Каљазина, код села Захаровка срушио се путнички авион Иљушин Ил-18 који је летео на чартер линији од Хатанге (Краснодарски крај) ка Москви. Приликом пада авиона погинуло је свих 18 путника и 7 чланова посаде.[2]

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 13.867 становника, док је према проценама за 2014. град имао 13.397 становника.[3]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
5.496 11.077 11.272 13.893 15.544[4] 14.820[5] 13.867[6] 13.397

Каљазинска опсерваторија[уреди]

Недалеко од града, на моренском узвишењу надморске висине од 178 метара 1992. године отворена је велика радиоастрономска опсерваторија (рус. Калязинская радиоастрономическая обсерватория, КРАО). Моћни радиотелескоп РТ-64 пречника 64 метра у стању да је врши комплексна астрометријска снимања веома удаљених објеката у свемиру (попут пулсара и квазара).[7]

Саобраћај[уреди]

Кроз град пролази железничка пруга на линији МоскваСонковоСанкт Петербург, а у самом граду се налазе две железничке станице. Друмским магистралним правцем Р104 град је повезан са Москвом и Угличем, а магистралом Р86 са Твером.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Калязин // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  2. [ http://www.newsru.com/russia/20nov2001/il18.htmlИл-18 является самым безопасным среди всех гражданских самолётов первого поколения.] NEWSru (20 ноября 2001).
  3. Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года
  4. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров. (на Russian). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.. 
  5. Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service. Приступљено 4. 9. 2012.. 
  6. Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (2010 All-Russian Population Census, vol. 1)” (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service. Приступљено 4. 9. 2012.. 
  7. Калязинская радиоастрономическая обсерватория Астрокосмического центра Физического института им.П.Н.Лебедева

Спољашње везе[уреди]