Кнешпоље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнешпоље.

Кнешпоље, или Кнежопоље, представља територију на простору Поткозарја и планине Козаре, у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ.

Географија[уреди]

Граница Кнешпоља иде Уном од Козарске Дубице до Српске Костајнице, одатле ријеком Стриговом на шуме Пастирево и Каран, па даље обухватајући села Горњу и Доњу Јутрогошту, Црну Долину и Велико и Мало Паланчиште, прелази преко Козаре и избија на село Моштаницу, а одатле се путем Моштаница-Дубица спушта опет на Уну.

На овом простору смјештено је педесетак кнежопољских села, од којих су већа: Кнежица, Читлук, Стригова, Побрђани, Велико и Мало Двориште, Горња Јутрогошта, Доњи Јеловац, Паланчиште, Крива Ријека, Градина, Међувође, Мљечаница, Слабиња, Шеварлије, Брекиња и друга.

У књижевности[уреди]

Пјесник и писац Скендер Куленовић је за мјесто свог епохалног дјела „Стојанка мајка Кнежопољка“ изабрао Кнешпоље, гдје је описао страдање Срба од усташког геноцида, и нарицање Стојанке, мајке Срђана, Мрђана и Млађена, над својим мртвим синовима.

Народни обичаји[уреди]

Кнешпоље је област са посебним народним обичајима.[1] Од народних пјесама пјевају се ојкаче, које се изводе са најмање три пјевача и без инструменталне музике.[1] Од кола се изводи козарачко коло.[1] Традиционални инструмент је тамбурица.[1] Женска кнешпољска народна ношња се сатоји од бошће (мараме), кошуље и прегаче, а мушкарци су носили шешире.[1]

„Ој Кнешпоље, мили завичају, родна грудо мој зелени гају, ђедов прагу, очева колијевко. Драго си ми ко мајчино млијеко, кроз године и кроз покољења, огледало части и поштења. Врело буне и гњјезда јунака, гдје је пушта ко сестра и мајка, кроз живот ме прати пјесма твоја, ој дјевојко драга душо моја.[1]

Становништво[уреди]

Становници се називавају Кнежопољци и Кнежопољке и припадају Крајишницима.[1]

Демографија[2] (опш Кнежпоље)
Година Становника
1953. 4.051

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Огњишта: Кнежопољско прело”. Радио-телевизија Републике Српске. 11. 3. 2012. Приступљено 13. 3. 2012. 
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]