Колонизација Северне Америке

С Википедије, слободне енциклопедије
Европска политичка карта Америке 1794
Америчко откриће из староседелачке перспективе (Томас Харт Бентон, 1922). Европско откриће и колонизација имали су катастрофалне ефекте на староседилачке народе Америке и њихова друштва.
Мировни споразум Вилијама Пена са индијанцима који никад није заживео

Колонизација Северне Америке је почела крајем 15. века, након истраживања браће Џона и Себастијана Кабота. Европске државе које су оснивале колоније у Северној Америци су биле Енглеска, Холандија, Француска, Русија, Шпанија и Шкотска.

Иако су Нордијци истраживали и колонизовали североисточну Северну Америку око 1000. године нове ере, каснији и познатији талас европске колонизације Америке, догодио се у Америци између 1500. године и 1800. године, током Доба истраживања. Током овог временског периода, неколико европских царстава - првенствено Шпанија, Португал, Британија и Француска - почело је да истражује и полаже право на природне ресурсе и људски капитал Америке, што је резултирало расељавањем и нестајањем неких домородачких народа, те успостављањем неколико насељеничко-колонијалних држава.[1] Неке колоније европских досељеника - укључујући Нови Мексико, Аљаску, прерије/северне Велике равнице и „Северозападне територије“ у Северној Америци; превлака Тевантепек, полуострво Јукатан и Даријенски расцеп у Централној Америци; и северозападни Амазон, централни Анди и Гвајане у Јужној Америци, и даље су релативно рурални, ретко насељени и аутохтони у 21. веку, међутим неколико колонијалних држава досељеника, укључујући Бразил, Колумбију, Мексико, Аргентину и Сједињене Државе прерасле су у насељеничко-колонијална царства.[2] Русија је започела колонизацију северозападног Пацифика, почев од средине осамнаестог века, у потрази за кожама за трговину крзном. Многе друштвене структуре, укључујући религије, политичке границе и лингва франке, које у 21. веку доминирају западном хемисфером су потомци структура које су настале у овом периоду.

Брза стопа раста богатства и моћи Европе била је непредвидива почетком 15. века, јер је била заокупљена унутрашњим ратовима и полако се опорављала од губитка становништва изазваног Црном смрћу.[3] Снажно турско Османско царство је контролисало трговачке путеве према Азији, што је подстакнуло западноевропске монархе да трагају за алтернативама, и то је резултирало путовањима Кристофора Колумба и случајним поновним откривањем „Новог света”.

Потписивањем Тордесиљанског уговора 1494. године, Португалија и Шпанија су се сложиле да поделе Земљу на два дела, при чему је Португалија имала власт над нехришћанским земљама у источној половини, а Шпанија над западном. Шпанска потраживања су суштински укључивала читав амерички континент, међутим, Тордесиласким уговором источни врх Јужне Америке додељен је Португалији, где је успостављен Бразил почетком 1500-их. Град Сент Огастин, на данашњој Флориди, који су основали Шпанци 1565. године, сматра се најстаријем европским насељем у континенталним Сједињеним Државама које континуирано настањују Европљани.[4]

Откриће Америке[уреди | уреди извор]

Детаљније: Откриће Америке

Први Европљни који су стигли до америчког копна су били Викинзи, који су открили североисточне делове континента почетком 10. века. Њихово откриће је заборављено, а Европљани су следеће путовање преко Атлантског океана предузели у 15. веку када је Кристифор Колумбо, ђеновљански морепловац и истраживач у служби Шпаније, стигао до карипских острва. Његова освајања су наставили многи други досељеници у служби Шпаније и других европски држава. Док је Шпанија своја освајања усмерила према Средњој и Јужној Америци, а Португал према простору Јужне Америке који данас чини Бразил, за просторе Северне Америке су се бориле превасходно Енглеска (од 1707. Уједињено Краљевство) и Француска мада су и друге европске државе са мање или више успеха своје колоније на простору Северне Америке. На готово свим просторима наступио је прогон локалног аутохтоног становништва тзв. америчких индијанаца. Они су убијани и затварани у резервате. Одузимана им је земља и право на кретање. Процене су да их је пре доласка колонизатора било више од 100 милиона. Данас они још увек живе већином у резерватима и изолованим заједница и нема их више од 4 милиона. [5]

Британска колонизација[уреди | уреди извор]

Прво насеље које су Енглези успоставили у Северној Америци је Џејмстаун 1607. године у данашњој Вирџинији. Убрзо су основана нова насеља као на пример Плимут 1620. године у Масачусетсу који су основали пуританци. Енглеска колонизација у Северној Америци се у 17. веку ограничила на источну обалу данашњег САД са оснивањем 13 колонија, од којих ће све фунционисати као самоуправне заједнице са краљевском повељом као темељем правног система, народно представништво, гувернером и колнијалним судством. До краја 17. века, ових 13 колонија ће обухватати простор између Атлантског океана и Апалачких планина.

Француска колонизација[уреди | уреди извор]

Француско присуство у Северној Америци почиње од истраживања Жака Картијеа 1535-1536. године. Прво француско насеље у Северној Америци је било Порт ројал 1605. године и Квебек 1608. године, оба у заливу Сент Лоренс. Француска колоније никад нису стекле самоуправу коју су уживале енглеске колоније, њима је директно управљао краљ Француске преко својих гувернера.

Холандска колонизација[уреди | уреди извор]

Холанђани су успоставили контролу над територијом данашњег града Њујорка у периоду од 1608.-1624., али је енглеска војска преузела колонију 1664. године, после чега је Нови Амстердам преименован у Њујорк.

Шпанска колонизација[уреди | уреди извор]

Шпанија је прва успоставила колонију на територији Северне Америке, оснивањем европских насеља на територији Флориде почев од 1508. године, али је главна пажња Шпаније била усмерена на освајање и колонизацију преостора Средње и Јужне Америке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Reséndez, Andrés. The Other Slavery : the Uncovered Story of Indian Enslavement in America / Andrés Reséndez. Boston: Houghton Mifflin Harcourt, 2016. Print.
  2. ^ „Imperialism at Home and Abroad”. saylordotorg.github.io. Приступљено 2021-01-16. 
  3. ^ Taylor, Alan (2001). American Colonies. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-200210-0. 
  4. ^ Blitz, Matt. „The Oldest City in the United States”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-29. 
  5. ^ Američki Indijanci i dalje žive u rezervatima, Glas amerike 2005-03-25

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bailyn, Bernard, ed. Atlantic History: Concept and Contours (Harvard UP, 2005)
  • Bannon, John Francis. History of the Americas (2 vols. 1952), older textbook
  • Bolton, Herbert E. "The Epic of Greater America," American Historical Review 38, no. 3 (April 1933): 448–474 in JSTOR
  • Davis, Harold E. The Americas in History (1953), older textbook
  • Egerton, Douglas R. et al. The Atlantic World: A History, 1400–1888 (2007)
  • Eltis, David. The Rise of African Slavery in the Americas (2000).
  • Hinderaker, Eric; Horn, Rebecca. "Territorial Crossings: Histories and Historiographies of the Early Americas," William and Mary Quarterly, (2010) 67#3 pp. 395–432 in JSTOR
  • Lockhart, James, and Stuart B. Schwartz. Early Latin America: A History of Colonial Spanish America and Brazil (1983).
  • Merriman, Roger Bigelow. The Rise of The Spanish Empire in the Old World and in the New (4 vol. 1934)
  • Morison, Samuel Eliot. The European Discovery of America: The northern voyages, A.D. 500–1600 (1971)
  • Morison, Samuel Eliot. The European Discovery of America: The southern voyages, 1492–1616 (1971)
  • Parry, J.H. The Age of Reconnaissance: Discovery, Exploration, and Settlement, 1450–1650 (1982)
  • Sarson, Steven, and Jack P. Greene, eds. The American Colonies and the British Empire, 1607–1783 (8 vol, 2010); primary sources
  • Sobecki, Sebastian. "New World Discovery". Oxford Handbooks Online (2015). doi:10.1093/oxfordhb/9780199935338.013.141
  • Starkey, Armstrong (1998). European-Native American Warfare, 1675–1815. University of Oklahoma Press ISBN 978-0-8061-3075-0
  • Vickers, Daniel, ed. A Companion to Colonial America (2003)
  • Altman, Ida and David Wheat, eds. The Spanish Caribbean and the Atlantic World in the Long Sixteenth Century. Lincoln: University of Nebraska Press 2019. ISBN 978-0803299573
  • Brading, D. A., The First America: the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492–1867 (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
  • Burkholder, Mark A. and Lyman L. Johnson. Colonial Latin America, 10th ed. Oxford University Press 2018. ISBN 978-0190642402
  • Chipman, Donald E. and Joseph, Harriett Denise. Spanish Texas, 1519–1821. (Austin: University of Texas Press, 1992)
  • Clark, Larry R. Imperial Spain’s Failure to Colonize Southeast North America: 1513 - 1587 (TimeSpan Press 2017) updated edition to Spanish Attempts to Colonize Southeast North America (McFarland Publishing, 2010)
  • Elliott, J. H. Empires of the Atlantic World: Britain and Spain in America, 1492–1830 (New Haven: Yale University Press, 2007)
  • Gibson, Carrie. Empire's Crossroads: A History of the Caribbean from Columbus to the Present Day (New York: Grove Press, 2015)
  • Gibson, Carrie. El Norte: The Epic and Forgotten Story of Hispanic North America (New York: Atlantic Monthly Press, 2019)
  • Gibson, Charles. Spain in America. New York: Harper and Row 1966. ISBN 978-1299360297
  • Goodwin, Robert. América: The Epic Story of Spanish North America, 1493-1898 (London: Bloomsbury Publishing, 2019)
  • Hanke, Lewis. The Spanish Struggle for Justice in the Conquest of America (Boston: Little, Brown, and Co., 1965).
  • Haring, Clarence H. The Spanish Empire in America (London: Oxford University Press, 1947)
  • Kamen, Henry. Empire: How Spain Became a World Power, 1492–1763 (HarperCollins, 2004)
  • Lockhart, James and Stuart B. Schwartz. Early Latin America: A History of Colonial Spanish America and Brazil. New York: Cambridge University Press 1983. ISBN 978-0521299299
  • Merriman, Roger Bigelow. The Rise of the Spanish Empire in the Old World and in the New (4 Vol. London: Macmillan, 1918) online free
  • Portuondo, María M. Secret Science: Spanish Cosmography and the New World (Chicago: Chicago UP, 2009).
  • Resendez, Andres (2016). The Other Slavery: The Uncovered Story of Indian Enslavement in America. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 448. ISBN 978-0544602670. 
  • Restall, Matthew and Fernández-Armesto, Felipe. The Conquistadors: A Very Short Introduction (2012) excerpt and text search
  • Restall, Matthew and Kris Lane. Latin America in Colonial Times. New York: Cambridge University Press 2011.
  • Thomas, Hugh. Rivers of Gold: the rise of the Spanish Empire, from Columbus to Magellan (2005)
  • Weber, David J. The Spanish Frontier in North America (Yale University Press, 1992)
  • Cañeque, Alejandro "The Political and Institutional History of Colonial Spanish America" History Compass (April 2013) 114 pp 280–291, doi:10.1111/hic3.12043
  • Herzog, Tamar (2018). "Indigenous Reducciones and Spanish Resettlement: Placing Colonial and European History in Dialogue". Ler Historia (72): 9-30. doi:10.4000/lerhistoria.3146. ISSN 0870-6182.
  • Weber, David J. "John Francis Bannon and the Historiography of the Spanish Borderlands: Retrospect and Prospect." Journal of the Southwest (1987): 331–363. See John Francis Bannon
  • Weber, David J. “The Spanish Borderlands, Historiography Redux.” The History Teacher, vol. 39, no. 1, 2005, pp. 43–56. JSTOR, online.
  • MacIas, Rosario Marquez; MacÍas, Rosario Márquez (1995). La emigración española a América, 1765–1824. ISBN 9788474688566. 
  • Padden, Robert C. (1956). „The Ordenanza del Patronazgo of 1574”. The Americas (12): 333—354. JSTOR 979082. doi:10.2307/979082. 
  • Schwaller, John F (1986). „The Ordenanza del Patronazgo in New Spain, 1574–1600”. The Americas. 42 (42): 253—274. JSTOR 1006927. doi:10.2307/1006927. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]