Пређи на садржај

Копа Америка сентенарио

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Копа Америка 2016.)
Копа Америка 2016.
Детаљи такмичења
Држава домаћин САД[1]
Датум3. јун26. јун 2016.
Екипе16 (из 2 конфедерације)
Стадиони10 (из 10 градова)
Коначан пласман
Шампиони Чиле (2. титула)
Друго место Аргентина
Треће место Колумбија
Четврто местоСједињене Америчке Државе САД
Статистике турнира
Одиграно утакмица32
Постигнуто голова91 (2,84 по мечу)
Укупно гледалаца1.483.855 (46.370 по мечу)
Најбољи стрелацЧиле Варгас
(6 голова)[2]
Најбољи играчЧиле А. Санчез[2]
2015 Чиле
Бразил 2019

Копа Америка 2016. или Копа Америка сентенарио (шп. Copa América Centenario) било је четрдесет пето издање овог такмичења у организацији Конмебола. Првенство се одржало у САД, од 3. до 26. јуна 2016. године. Такмичење је представљало прославу стогодишњице Конмебола и Kопа Америке. Било је то прво издање Копа Америке у коме је домаћин био изван Јужне Америке.[3]

Називи турнира су различити због обележавања стогодишњице и то су La Copa América Centenario Estados Unidos 2016[4][5] такође познат као Copa América Centenario[6], Copa América Centenario 2016[7], Copa América del Centenario[8], Copa Centenario, Турнир је био комеморативна верзија Копа Америка (по некима не и 45. издање). Одржано је као део споразума између Конмебола (Јужноамеричке фудбалске конфедерације) и Конкакаф-а (Фудбалске конфедерације за Северну и Централну Америку и Карибе) као посебно издање између уобичајеног четворогодишњег циклуса и представљало је проширено издање шеснаест тимова (повећање у односу на уобичајених дванаест), са свих десет тимова из Конмебола и шест тимова из Конкакафа. Упркос томе што је турнир званична итерација Копа Америка, победник неће добити позив за Куп конфедерација ФИФА 2017. због комеморативне природе турнира, иако се коначни победник Чиле већ квалификовао због победе 2015. године.

Чиле је постао четврта нација која је освојила најмање две узастопне титуле на Конмебол турнирима, после Уругваја, Аргентине и Бразила. Аргентина је у међувремену изгубила треће узастопно финале на великом турниру, након пораза од Немачке на Светском првенству 2014. и Чилеа на Копа Америка 2015. године. Узимајући у обзир губитке Аргентине против Бразила (Копа Америка 2004., Копа Америка 2007. и ФИФА Куп Конфедерација 2005) и Данске (Куп Кинг Фахд 1995), ово је било седмо изгубљено финале Аргентине од њиховог последњег тријумфа на Копа Америка 1993.

Учесници

[уреди | уреди извор]

На званичној објави турнира, Конмебол и Конкакаф су потврдили да ће се свих десет чланова Конмебола учествовати и бити употпуњени са шест репрезентација из Конкакафа. Сједињене Државе и Мексико аутоматски су се квалификовали. Остала четири места додељена су Костарики, прваку Централноамеричке фудбалске уније освајањем Копа Центроамерикане 2014, Јамајке, шампионима Карипске фудбалске уније освајањем Купа Кариба 2014, и Хаитију и Панами, два победника плеј-офа међу четири најбоља играча на златном купу КОНКАКАФ-а 2015. још нису квалификовани.[9]

Конмебол (10 тимова) Конкакаф (6 тимова)

Градови домаћини и стадиони

[уреди | уреди извор]

Десет градова и десет стадиона су угостили репрезентације учеснице Јужноамеричког купа 2016. године.

Дана 8. јануара 2015, Конкакаф и Конмебол су објавили списак од 24 градска подручја у САД која су показала интересовање за домаћинство утакмица.[10][11]

Стадиони су изабрани надметањем, морали су да имају минимални капацитет да приме 50.000 гледалаца. Коначни списак места, за који се очекивало да ће бити између 8 и 13, требало је да буде објављен у мају 2015. Међутим, списак није објављен и појавиле су се спекулације о томе да ли ће турнир успети да напредује. Интерполово црвено обавештење је било издато јер се сумњало да су бивши председници конфедерација Конмебола и Конкакафа повезани са случајем корупције ФИФА-е 2015. године, укључујући наводе да су примили значајно мито у вези са уговором о емитовању догађаја вредном 112,5 милиона долара.[12] Међутим, званичници ЦОНМЕБОЛ -а изразили су жељу да наставе са догађајем упркос скандалу.[13]

Дана 19. новембра 2015. године, десет места одабраних за турнир објавили су Конкакаф, Конмебол и Америчка фудбалска федерација.[14][15][16]

Пасадена
(Подручје Лос Анђелеса)
Ист Радерфорд
(Подручје Њујорка)
Хјустон Филаделфија
Роуз боул Стадион МетЛајф Стадион НРГ Стадион Линколн фајнаншиал филд
Капацитет: 92.542 Капацитет: 82.566 Капацитет: 71.000 Капацитет: 69.176
Фоксборо
(Подручје Бостона)
Санта Клара
(Подручје Сан Франциска)
Стадион Ђилет Стадион Ливајс
Капацитет: 68.756 Капацитет: 68.500
Сијетл Чикаго Глендејл
(Подручје Финикса)
Орландо
Стадион Лумен филд Стадион Солџер филд Стадион Јуниверзити оф Финикс Стадион Кемпинг ворлд
Капацитет: 67.000 Капацитет: 63.500 Капацитет: 63.400 Капацитет: 60.219

Распоред репрезентација

[уреди | уреди извор]
Мапа земаља учесница

Носиоци група и распоред утакмица објављени су 17. децембра 2015. [33] Сједињене Америчке Државе (група А) су носиле титулу домаћина, док је Аргентина (група Д) носила титулу најбољег тима ФИФА-е у КОНМЕБОЛ региону током децембра 2015. Према подацима Сокер јунајтед маркетинг-а, Бразил (група Б) и Мексико (група Ц) били су постављени јер су били „најодликованије нације у последњих 100 година на међународним такмичењима из својих конфедерација“.[17] Међутим, било је критика због тога што није укључен Уругвај, који је освојио два светска купа и који је био лидер Копа Америка такмичења са 15 освојених тителаа, или Чиле, који је био бранилац титуле првака Копа Америка.[18][19]

Жреб је одржан 21. фебруара 2016. у 19:30 ЕСТ, у дворани Хамерстајн у Њујорку. Тимови су подељени према ФИФА−иној ранг листи од децембра 2015.[20]

Шешир 1 Шешир 2 Шешир 3 Шешир 4

 Аргентина (1)
 Бразил (6)
 Мексико (22)
 Сједињене Државе (32) (домаћин)

 Чиле (3)
 Колумбија (8)
 Уругвај (11)
 Еквадор (13)

 Костарика (37)
 Јамајка (54)
 Панама (64)
 Хаити (77)

 Парагвај (46)
 Перу (47)
 Боливија (68)
 Венецуела (83)

Сваки од четири шешира је имао по четири репрезентације,[21] по један из сваке групе, како следи :

Шешир 1 А1 Б1 Ц1 Д1
Шешир 2 А1 Б1 Ц1 Д1
Шешир 3 А1 Б1 Ц1 Д1
Шешир 4 А1 Б1 Ц1 Д1

Први круг − групна фаза

[уреди | уреди извор]

Све сатнице су EDT (UTC−4). Две најбољеплсиранае репрезентације из сваке од четири групе иду у шетвртфинале.

Бодовање

[уреди | уреди извор]

Поредак сваког тима у свакој групи одређен је на следећи начин :

  1. Највећи број бодова постигнут у свим утакмицама група
  2. Разлика у головима у свим утакмицама група
  3. Највећи број постигнутих голова у свим утакмицама групе
  4. Да су два или више тимова једнака на основу горња три критеријума, њихово рангирање би се даље утврдило на следећи начин:
    1. Највећи број бодова постигнут у утакмицама група између дотичних тимова
    2. Разлика у головима настала као резултат групних утакмица између дотичних тимова
    3. Већи број постигнутих голова у свим утакмицама групе између дотичних тимова
    4. Жреб
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Сједињене Државе 6 3 2 0 1 5 2 3
 Колумбија 6 3 2 0 1 6 4 2
 Костарика 4 3 1 1 1 3 6 –3
 Парагвај 1 3 0 1 2 1 3 –2
 

Утакмице

[уреди | уреди извор]
 Сједињене Државе0:2 Колумбија
Гол 8 Запата
Гол 42 (p) Родригез
Гледалаца: 67.439
Судија: Роберто Гарсија Орозко (Мексико)
 Костарика0:0 Парагвај
Кендал Red card 90+4
Гледалаца: 14.334
Судија: Патрисио Лустау (Аргентина)

 Сједињене Државе4:0 Костарика
Демпси Гол 9 (пен.)
Џонс Гол 37
Вуд Гол 42
Зуси Гол 87
Гледалаца: 39.642
Судија: Роди Замбрано (Еквадор)
 Колумбија2:1 Парагвај
Бака Гол 12
Родригез Гол 30
Гол 71 Ајала
Yellow card 79 Yellow-red card 81 Ромеро
Гледалаца: 42.766
Судија: Ебер Лопез (Бразил)

 Сједињене Државе1:0 Парагвај
Демпси Гол 27
Гледалаца: 51.041
Судија: Хулио Баскуњан (Колумбија)
 Колумбија2:3 Костарика
Фабра Гол 7
Морено Гол 73
Гол 2 Венегас
Гол 34 (а.г.) Фабра
Гол 58 Борхес
Гледалаца: 45.808
Судија: Хосе Арготе (Венецуела)
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Перу 3 2 1 0 4 2 +2 7
 Еквадор 3 1 2 0 6 2 +4 5
 Бразил 3 1 1 1 7 2 +5 4
 Хаити 3 0 0 3 1 12 –11 0

Утакмице

[уреди | уреди извор]
 Хаити0:1 Перу
Гол 61 Гереро
Гледалаца: 20.190
Судија: Хулио Баскуњан (Чиле)
 Бразил0:0 Еквадор
Гледалаца: 53.158
Судија: Џон Пити (Панама)

 Бразил7:1 Хаити
Кутињо Гол 14, Гол 29, Гол 90+2
Ренато Гол 35, Гол 86
Габријел Гол 59
Лима Гол 67
Гол 70 Марселин
Гледалаца: 28.241
Судија: Марк Гајгер (САД)
 Еквадор2:2 Перу
Валенсија Гол 39
Болањос Гол 48
Ачилијер Yellow card 22 Yellow-red card 90+3
Гол 5 Куева
Гол 13 Флорес
Гледалаца: 11.937
Судија: Вилмар Ролдан (Колумбија)

 Еквадор4:0 Хаити
Валенсија Гол 11
Ајови Гол 20
Нобоа Гол 57
А. Валенсија Гол 78
Гледалаца: 50.976
Судија: Хери Варгас (Боливија)
 Бразил0:1 Перу
Гол 75 Рудидијаз
Гледалаца: 36.187
Судија: Андрес Куња (Уругвај)
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Мексико 3 2 1 0 6 2 +4 7
 Венецуела 3 2 1 0 3 1 +2 7
 Уругвај 3 1 0 2 4 4 0 3
 Јамајка 3 0 0 3 0 6 –6 0

Утакмице

[уреди | уреди извор]
 Јамајка0:1 Венецуела
Остин Red card 24 Гол 15 Мартинез
Гледалаца: 25.560
Судија: Виктор Кариљо (Перу)
 Мексико3:1 Уругвај
А. Переира Гол 4 (а.г.)
Маркез Гол 85
Ерера Гол 90+2
Гвардадо Yellow card 26 Yellow-red card 73
Гол 74 Годин
Yellow card 28 Yellow-red card 45 Весино
Гледалаца: 60.025
Судија: Енрике Сасерес (Парагвај)

 Уругвај0:1 Венецуела
Гол 36 Рондон
Гледалаца: 23.002
Судија: Патрисио Лустау (Аргентина)
 Мексико2:0 Јамајка
Ернандез Гол 18
Пералта Гол 81
Гледалаца: 83.263
Судија: Вилтон Переира Сампаио (Бразил)

 Мексико1:1 Венецуела
Корона Гол 80 Гол 10 Веласкез
Гледалаца: 67.319
Судија: Јадел Мартинез (Куба)
 Уругвај3:0 Јамајка
Ернандез Гол 21
Вотсон Гол 66 (а.г.)
Корухо Гол 88
Гледалаца: 40.166
Судија: Вилсон Ламоро (Колумбија)
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Аргентина 3 3 0 0 10 1 +9 9
 Чиле 3 2 0 1 7 5 +2 6
 Панама 3 1 0 2 4 10 –6 3
 Боливија 3 0 0 3 2 7 –5 0

Утакмице

[уреди | уреди извор]
 Панама2:1 Боливија
Перез Гол 11, Гол 87 Гол 54 Арсе
Гледалаца: 13.466
Судија: Рикардо Монтеро(Костарика)
 Аргентина2:1 Чиле
Ди Марија Гол 51
Банега Гол 59
Гол 90+3 Фуенсалида
Гледалаца: 69.451
Судија: Данијел Федорчук (Уругвај)

 Чиле2:1 Боливија
Видал Гол 46, Гол 90+10 (пен.) Гол 61 Кампос
Гледалаца: 19.392
Судија: Џаир Маруфо (САД)
 Аргентина5:0 Панама
Отаменди Гол 7
Меси Гол 68, Гол 78, Гол 87
Агверо Гол 90
Yellow card 22 Yellow-red card 31 Годој
Гледалаца: 53.885
Судија: Хоел Агилар (Ел Салвадор)

 Чиле4:2 Панама
Варгас Гол 15, Гол 43
Санчез Гол 50, Гол 89
Гол 5 Камарго
Гол 75 Аројо
Гледалаца: 27.260
Судија: Роди Замбрано (Еквадор)
 Аргентина3:0 Боливија
Ламела Гол 13
Лавези Гол 15
Куеста Гол 32
Гледалаца: 45.753
Судија: Виктор Кариљо (Перу)

Нокаут фаза

[уреди | уреди извор]

У четвртфиналу, полуфиналу и мечу за треће место у нокаут фази, за одређивање победника, ако је изједначено после 90 минута, коришћено је правило извођења пенала. У финалу је продужетак и извођење пенала кориштено за одлучивање о победнику ако је потребно. Ако би финале ушло у продужетак, четврта замена би била дозвољена у склопу одобрења ФИФА-е за измену правила на основу нових правила ИФАБ-а, међутим ниједан тим у финалу није искористио ово правило.[22]

 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
16. јун – Сијетл
 
 
 Сједињене Државе2
 
21. јун – Хјустон
 
 Еквадор1
 
 Сједињене Државе0
 
18. јун – Фоксборо
 
 Аргентина4
 
 Аргентина4
 
26. јун – Радерфорд
 
 Венецуела1
 
 Аргентина
 
17. јун – Радерфорд
 
 Чиле
 
 Перу (пен.)0 (2)
 
22. јун – Чикаго
 
 Колумбија0 (4)
 
 Колумбија0
 
18. јун – Санта Клара
 
 Чиле2 Треће место
 
 Мексико0
 
25. јун – Глендејл
 
 Чиле7
 
 Сједињене Државе
 
 
 Колумбија
 

Четвртфинале

[уреди | уреди извор]
 Сједињене Државе2:1 Еквадор
Демпси Гол 22
Зардес Гол 65
Џонс Red card 52
Гол 74 Аројо
Yellow card 37 Yellow-red card 52 А. Валенсија
Гледалаца: 47.322
Судија: Вилмар Ролдан (Колумбија)

 Аргентина4:1 Венецуела
Игваин Гол 8, Гол 28
Меси Гол 60
Ламела Гол 71
Гол 70 Рондон
Гледалаца: 59.183
Судија: Роберто Гарсика Орозко (Мексико)
 Мексико0:7 Чиле
Гол 16, Гол 88 Пуч
Гол 44, Гол 52, Гол 57, Гол 74 Варгас
Гол 49 Санчез
Гледалаца: 70.547
Судија: Ебер Лопес (Бразил)

Полуфинале

[уреди | уреди извор]
 Сједињене Државе0:4 Аргентина
Гол 3 Лавези
Гол 32 Меси
Гол 50, Гол 86 Игвајин
Гледалаца: 70.858
Судија: Енрике Сасерес (Парагвај)
 Колумбија0:2 Чиле
Санчез Yellow card 41 Yellow-red card 57 Гол 7 Арангиз
Гол 11 Фуенсалида
Гледалаца: 55.423
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)

Утакмица за треће место

[уреди | уреди извор]
 Сједињене Државе0:1 Колумбија
Орозко Yellow card 88 Red card 90+3 Гол 31 Бака
Yellow card 90+3 Yellow-red card 90+4 Аријас
Гледалаца: 29.041
Судија: Данијел Федорчук (Уругвај)

Коначна табела

[уреди | уреди извор]
  Групна фаза
  Четвртфинале
  Четврто место
  Треће место
  Друго место
  Шампион
Позиција Репрезентација Ута Поб Нер Изг Гд Гп +/− Бод Резултат
1  Чиле 6 4 1 1 16 5 +11 13 Шампион
2  Аргентина 6 5 1 0 18 2 +16 16 Други
3  Колумбија 6 3 1 2 7 6 +1 10 Трећи
4  Сједињене Државе 6 3 0 3 7 8 –1 9 Четврти
5  Перу 4 2 2 0 4 2 +2 8 Четвртфинале
6  Венецуела 4 2 1 1 4 5 –1 7
7  Мексико 4 2 1 1 6 9 –3 7
8  Еквадор 4 1 2 1 7 4 +3 5
9  Бразил 3 1 1 1 7 2 +5 4 Групна фаза
10  Костарика 3 1 1 1 3 6 –3 4
11  Уругвај 3 1 0 2 4 4 0 3
12  Панама 3 1 0 2 4 10 –6 3
13  Парагвај 3 0 1 2 1 3 –2 1
14  Боливија 3 0 0 3 2 7 –5 0
15  Јамајка 3 0 0 3 0 6 –6 0
16  Хаити 3 0 0 3 1 12 –11 0

Листа стрелаца

[уреди | уреди извор]

На овом првенству укупно 62 стрелаца је постигло 91 гол, титулу најбољег стрелца турнира је освојио чилеанац Едуардо Варгас са 6 постигнутих голова.

6 голова

5 голова

4 гола

3 гола

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „CONCACAF and CONMEBOL Announce Agreement to Bring Copa America 2016 to the United States”. CONCACAF.com. CONCACAF. 1. 5. 2014. Архивирано из оригинала 28. 06. 2019. г. Приступљено 12. 09. 2021. 
  2. ^ а б http://www.sport.es/es/noticias/copa-america-2016/[мртва веза]
  3. ^ „La Copa Centenario y su repercusión en la prensa internacional”. conmebol.com. 
  4. ^ http://www.conmebol.com/es/se-lanza-en-bogota-el-trofeo-especial-de-la-copa-america-centenario
  5. ^ http://www.fpf.com.pe/tus-selecciones/noticia/44-todo-listo-para-la-copa-america-centenario-2016 |https://web.archive.org/web/20160613050500/http://www.fpf.com.pe/tus-selecciones/noticia/44-todo-listo-para-la-copa-america-centenario-2016
  6. ^ http://www.elpais.com.co/elpais/deportes/noticias/estados-unidos-organizara-copa-america-especial-2016 https://web.archive.org/web/20141029195133/http://www.elpais.com.co/elpais/deportes/noticias/estados-unidos-organizara-copa-america-especial-2016
  7. ^ http://www.lr21.com.uy/deportes/1291013-estados-unidos-y-colombia-daran-comienzo-a-la-copa-america-centenario-2016-esta-noche
  8. ^ https://www.emol.com/noticias/Deportes/2019/06/16/951501/La-razon-de-la-Conmebol-para-que-Chile-lleve-solo-una-copa-en-el-pecho-en-su-camiseta-de-la-Copa-America-2019.html
  9. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 12. 09. 2021. 
  10. ^ „Centennial Cup America 2016 Venue Selection Process Draws Interest from 25 Metropolitan Areas across U.S.”. CONCACAF.com. 8. 1. 2015. Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г. Приступљено 12. 09. 2021. 
  11. ^ „Proceso de selección de sedes para Copa América Centenario 2016 atrae el interés de 24 áreas metropolitanas en los Estados Unidos”. CONMEBOL.com. 8. 1. 2015. 
  12. ^ „CONMEBOL hopes to play scandal-hit Copa America Centenario”. ESPN. Приступљено 27. 7. 2015. 
  13. ^ „CONMEBOL hopes to play scandal-hit Copa America Centenario”, ESPNFC.us, ESPN, Associated Press, 24. 7. 2015 
  14. ^ „Ten Metropolitan Areas from Across the United States Selected to Host Copa America Centenario”. CONCACAF.com. 19. 11. 2015. Архивирано из оригинала 30. 04. 2016. г. Приступљено 12. 09. 2021. 
  15. ^ „Diez áreas metropolitanas de Estados Unidos han sido seleccionadas para la organización de la Copa América Centenario”. CONMEBOL.com. 19. 11. 2015. 
  16. ^ „Ten Metropolitan Areas from Across the United States Selected to Host Copa America Centenario”. US Soccer. 19. 11. 2015. 
  17. ^ „Group Seeds and Game Dates Announced for 2016 Copa America Centenario”. CONCACAF. 17. 12. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 12. 09. 2021. 
  18. ^ Polémica por parte de Chile y Uruguay Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2016) – Don Balón, 17 February 2016
  19. ^ ¿Tiraron al 'bombo' a Uruguay? – José Mastandrea, El País, 18 February 2016
  20. ^ Mora, Chelsie (19. 1. 2016). „2016 Copa America Centenario Draw to be Held in New York City on February 21”. CONCACAF.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2016. 
  21. ^ „Copa America Centenario Schedule”. FootballLens.com. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016. 
  22. ^ „Copa America Centenario To Be First Around The World To Implement New Regulations Based On 2016/2017 Laws Of The Game”. Copa América Centenario. 3. 6. 2016. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 12. 09. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]