Пређи на садржај

Корисник:Aleksa Radojković/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Видео игре и гејминг 2000-их година

2000-е године су биле четврта деценија у индустрији видео игара. Ово је деценија којом су примарно доминирали Сони, Нинтендо, новонастали Мајкрософт и гејминг системи ових корпорација. Сега, која је била главни ривал Нинтенду 80-их и 90-их година је напустила маркет гејмерских конзола 2002. године.

Ова деценија је последња видела графике ниског квалитета са малим бројем тродимензионалних полигона 90-их година. Производња игара са ХД графикама је увелико почела, компаније су почеле да се фокусирају на производњу игрица са високим нивоом имерзије и интерактивним окуржењем, имплементацијом реалистичних физика и побољшањем тадашње вештачке интелигенције.[1] Шеста и седма генерација конзола су пуштене у продају, неке од којих су биле Дримкаст, ПлејСтејшн 2, Иксбокс, ГејмКјуб, Иксбокс 360, Плејстејшн 3, Вии, Гејм Бој Адвенсе, Нинтендо ДС и ПлејСтејшн Портабл.

Неке од игара које су обележиле ову деценију су Half-Life 2, Wii Sports, Grand Theft Auto III, BioShock, The Sims, Metroid Prime, Burnout 3: Takedown, Tony Hawk's Pro Skater 3, Resident Evil 4, The Legend of Zelda: The Wind Waker, Shadow of the Colossus, Grand Theft Auto: Vice City, Star Wars: Knights of the Old Republic, LittleBigPlanet, The Elder Scrolls III: Morrowind, World of Warcraft, Final Fantasy X, Perfect Dark, God of War, Left 4 Dead и Left 4 Dead 2, Batman: Arkham Asylum, Counter-Strike, Prince of Persia: The Sands of Time, Diablo II, Pokémon Ruby and Sapphire, The Elder Scrolls IV: Oblivion, Super Smash Bros. Melee, Grand Theft Auto: San Andreas, Gears of War, Max Payne, Pokémon Diamond and Pearl, Super Mario Galaxy, Halo: Combat Evolved, Tony Hawk´s Pro Skater 3, Guitar Hero, Devil May Cry, Jak and Daxter: The Precursor Legacy, Ratchet & Clank, Sly Cooper and the Thievius Raccoonus, Hitman: Blood Money, Grand Theft Auto IV, Halo 2, The Legend of Zelda: Twilight Princess, Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty, Fallout 3, Super Mario Sunshine, Rock Band, Beyond Good & Evil, Portal, Ico, Jet Set Radio, Silent Hill 2, Psychonauts, Uncharted 2: Among Thieves, Halo 3, and Call of Duty 4: Modern Warfare.

Конзоле из 2000-их година[уреди | уреди извор]

Шеста генерација конзола (1998-2006)[уреди | уреди извор]

Шеста генерација видео игара је званично почела 1998. с појављивањем Дримкаста-а, који није био успешан и производња је прекинута 2001. Сега је најавила да више неће производити конзоле за видео игре након две конзоле које су биле тотални неуспеси и постала је независни програмер. Плејстејшн 2 је отпочео продају 2000. године и постао је најпродаванија конзола за видео игре свих времена. Мајкрософт је ушао на тржиште кућних конзола са Иксбоксом. Иако се у почетку очекивало да ће имати проблема, успео је да достигне друго место по продаји иза Плејстејшна, захваљујући игри Halo: Combat Evolved, која је била ексклузивна за конзолу. ГејмКјуб почео да се продаје 2001.у слично време као и Иксбокс, конзола је пала на треће место, ово је био први пут да Нинтендова конзола није на првом месту листе најпродаванијих конзола на свету.

Сони Плејстејшн 2

Шеста генерација је побољшала тродимензионалну графику конзола пете генерације. Неке од нових карактеристика конзола су укључивале уграђене ДВД плејере и хард дискове. Играње преко интернета на конзолама, чији је пионир неуспешни Дримкаст, постало је комерцијално одрживо са системом Xbox Live, који је креиран у новембру 2002, годину дана након објављивања конзоле. Иксбокс Лајв је био веома успешан у то време.

Седма генерација конзола (2005-2012)[уреди | уреди извор]

Бии
Вии конзола

Седма генерација конзола почела је појавом Иксбокса 360 2005. године. Након тога су уследили Вии и Плејстејшн 3 2006. Седма генерација је имала широку примену ХД графике, медијских центара и бежичних контролера за игре, као и онлајн услуге за све конзоле. Плејстејшн 3 такође има Блу-реј диск компатибилност. Вии је имплементирао иновативни контролер за игре који има пуну осетљивост на покрете и користи се као даљински, са мање дугмића од обичног џојстика. Као одговор, Сони је у Плејстејшну 3 увео функцију где џојстик може да препозна нагиб и пренесе то као наредбу у игру.

Вии контроле осетљиве на покрете и фокус на игре прилагођене породици, иако су овиме удаљили неке посвећене играче, помогли су да Вии постане најпродаванија конзола седме генерације. Висока цена Плејстејшна 3 је у почетку изазвала спору продају, али је Сони уз бројне попусте и смањења цене, као и напоре да се постигну једнаке или боље карактеристике и перформансе између њега и Иксбокса 360 доста побољшао продају. Овај труд је генерално био успешан јер је Плејстејшну 3 порасла популарност, због чега је кроз године имао идентичне бројке на тржишту као и Иксбокс 360.

Нинтендо је наставио да доминира тржиштем ручних конзола издавањем Нинтендо ДС са два екрана 2004. Један од екрана је екран осетљив на додир. Плејстејшн Портабл, који је Сони објавио 2005. године, био је први озбиљан конкурент Нинтендовим ручним конзолама за видео игре и далеко је најпродаванији ручни гејмерски уређај који није произвео јапански гигант - Нинтендо.

Све генерације играчких конзола

Историја гејминга 2000-их година[уреди | уреди извор]

Индустрија у успону[уреди | уреди извор]

Рано у деценији, свет видео игара је потресен због двојца великих вести које су доминирале заглављима у вестима: Сега се повлачила из рата конзола и да Мајкрософт улази на ово тржиште. Сега је изјавила да је због лоших перформанси Сега Дримкаста и Сега Сатурн-а на тржишту одлучила да донесе одлуку о повлачењу.[2] Компанија се окренула издавању из трећег лица ја остатак њихових конзола. Мајкрософт је званично дебитовао њихову конзолу Иксбокс на Конференцији Развијача Игара у 2000. години након много спекулација.

Након што су Иксбокс и Плејстејшн 2 стављени на тржиште, приметан тренд гурања конзола у медија центре и нуђење више ставки од само играња игара. Нинтендо је споро реаговао и касно су избацили ГејмКјуб 2001. без много егзотичних ставки које су друге конзоле имале. Уместо тога, Нинтендо је био фокусиран на побољшање искуства за време играња игара, као и спремање за њихов нови иновативни џојстик који је изазио 2006.[3] Компатибилност уназад је такође постала основна ставка у гејмингу ове деценије. Плејстејшн 2 је прва конзола која је ово подржавала, игре са претходног Плејстејшна 1 су се могле играти са оригиналним дисковима на Плејстејшну 2, без потребе за било каквим модификацијама или додатном опремом.

Валве
Лого компаније Валве

Кршење ауторских права је постало велика брига развојним тимовима за видео игре и многе компаније су пробале да експериментишу са начинима да се боре с овим растућим проблемом. поготово у гејмингу на персоналним рачунарима. Неке компаније су захтевале регистрацију кроз коришћење кључева производа. У једном од познатијих догађаја ове деценије, Валве је поприлично јако ударен хакерским нападом, након чега је велика количина њиховог рада на Халф-Лајфу 2 процурела на интернет.[4]

Сони и Мајкрософт су њихове Плејстејшн 3 и Иксбокс 360 конзоле избацили средином деценије. Како је деценија напредовала, више и више ставки је додавано овим конзолама. Могућност повезивања на интернет је постала опште присутна и неке игре су имале интегрисано коришћење веб камере. Средином деценије, индустрија је била ухваћена у препуцавању између ХД-ДВД и Блу-реј формата - рат формата. Евентуално је победио Блу-реј формат, али то није помогло Мајкрософту након што су већ додали компатибилност за ХД ДВД-ом. Нинтендо још увек није избацио конзолу на којој су могли да се гледају филмови. Уместо тога, Нинтендо је открио Вии и направио револуцију у индустрији са интерактивним играчким искуством које је омогућио њихов нови џојстик.[5] Сони и Мајкрософт нису ништа слично избацили до следеће деценије када су настали Иксбокс Кинект и Плејстејшн Мув (енг. Kinect, PlayStation Move)

Графичке иновације[уреди | уреди извор]

1990-е је виделе прелазак са 2Д видео игара на потпуно имерзивна тродимензионална окружења и играње. 2000-их су се иновације наставиле са овим трендом, полирањем многих недостатака стварања нове димензије за игре као што су крути полигонални ликови и анимације. До краја деценије, Мајкрософт и Сони су већ објављивали игре у високој резолуцији.[6][7]

Статус видео игара на персоналним рачунарима[уреди | уреди извор]

Рачунарске видео игре су остале популарне током читаве деценије, али су биле у општем паду у популарности како су конзоле постајале све популарније. Издавачима се такође допала стандардизација коју су пружале конзоле, док су перформансе рачунарских игара зависиле од графичких могућности хардвера играча. Ипак, персонални рачунар је остао уређај избора за многе популарне стратегије, симулације и онлајн игре.

Близард је била компанија у центру пажње у бројним приликама током 2000-их и лојална кућном рачунару. 2000. објавила је хек анд слеш (енг. Hack and Slash) игру Диабло II која се често наводи као једна од најбољих игара икада направљених.[8] Игра наставља да има велики број фанова много година након објављивања и била је наведена на листи десет најпродаванијих игара за рачунар од стране НПД Групе.[9] Затим је 2004. Близард одушевио играче издавањем Ворлд оф Воркрефта (eнг. World of Warcraft), који је у то време био ММОРПГ (енг. MMORPG - Massively multiplayer online role-playing game) са највећом претплатом за ММОРПГ на свету са преко 10 милиона претплатника.

Симс, настао као пројекат популарне франшизе Сим Сити, такође је постао популарна игра тог доба. Комбинујући све своје наставке и експанзије, Симс лако постаје једна од најпродаванијих рачунарских игара у историји.[10] Симс је такође имао важну улогу у довођењу женских и обичних (кежуал) гејмера на тржиште видео игара којим често доминирају мушкарци и тврдокорни гејмери.[11]

Тренд ритмичких игара[уреди | уреди извор]

Контролер гитара
Guitar Hero џојстици

Ритам игре су првенствено биле усредсређене на аркадне игре са популарним играма као што су Dance Dance Revolution и Beatmania. Многе од ових франшиза биле су популарне од касних деведесетих, али тек када је Guitar Hero изашао 2005. године, жанр је заиста утицао на популарну културу.[12] Већина игара у овој категорији има одређену листу песама које играч може изабрати да изведе.

Такође углавном долазе са јединственим контролером, обично у облику музичког инструмента. Успех Guitar Hero-а довео је до стварања других сличних франшиза игара као што су Rock Band и DJ Hero. Ове игре су такође цитиране као инспирација за људе који желе да заиста свирају инструменте, и доводе до оживљавања интересовања за носталгију класичног рока.

Крајем 2011. године, због ниске продаје, Аctivision је угасио Guitar Hero.

Видео игре у Африци[уреди | уреди извор]

Од 2007. године, тржиште мобилних уређаја, које је брзо расло у афричким земљама као што су Нигерија и Кенија довело је до раста развоја мобилних игара. Локални програмери су искористили недавно повећање мобилног интернета у земљама у којима је интернет приступ ретко доступан и конзолне игре су скупе, иако локално развијене апликације имају потешкоћа да се такмиче са милионима западних апликација доступних у Гугл Плеј продавници. Овај раст се наставио током 2010-их, пошто видео игре постају све одрживије на континенту.[13][14]

Деценија контроверзија[уреди | уреди извор]

Како су се видео игре приближавале већем реализму у својим графичким могућностима, било је неизбежно да ће доћи до контроверзије. Дебате су се наставиле током читаве деценије о нивоу вулгарности, насиља, порнографије и да ли видео игрице изазивају зависност.[15][16][17] Једна серија игара која није била страна контроверзији током 2000-их је ГТА.[18] У делу серије из Сан Андреаса из 2004. године, игра је добила широку критику која се вртела око мода Врућа Кафа (eнг. Hot Coffee), обично онемогућене сексуалне мини игре које су се могле омогућити.[19][20] Драма и притисак натерали су ЕСРБ да поново оцени игру као АО (Само за одрасле - adult only) и да је повуче са полица продавница.[21] Игра је такође критикована због претераног насиља. Још једна игра која је погодила многе аналитичаре и ширу јавност била је игра објављена 2005. године под називом Супер Колумбајн Масакр РПГ! у којој играч заправо изводи догађаје пуцњаве у средњој школи Колумбајн 1999. године.[22] Игра и њен креатор, Дени Ледон, били су похваљени због смеле изјаве о слободи говора и критиковани због неукусности игре. Постао је први финалиста који је икада одбијен на такмичењу герилских игара Слемденс филмског фестивала 2007. У знак протеста због одбијања, многи финалисти су се повукли из такмичења и на крају те године није уручена ниједна награда. [23] Такмичење није одржано још од овог инцидента из 2007. године.

Проширен утицај видео игара[уреди | уреди извор]

ВГЛ Торонто
Video Games Live у Торонту

Како су се видео игре диверзификовале и постале све присутнији део поп културе, њихов утицај је почео да се интегрише у друге медије. Филмска индустрија је то посебно приметила и искористила како би могли да интегришу видео игре у своју индустрију. Сестре Вачaуски, познате по серији филмова Матрикс, развили су Enter the Matrix, да би повезали догађаје из филмова Matrix Reloaded и Matrix Revolutions.[24] Прављење филмова из видео игара није ништа ново за Холивуд, али прелазак са видео игре на филм не успева увек. Међутим, 2000-е су почеле да обећавају профитабилност и успех снимања филмова заснованих на видео игрицама. Отварајући се 2001. године, Lara Croft: Tomb Raider постала је адаптација видео игрице са највећом зарадом са преко 274 милиона долара.[25] Тумб Рејдер је држао ту титулу скоро деценију. Друге адаптације из 2000-их укључивале су популарну сагу Resident Evil, Silent Hill, Max Payne, Хитмeн, Alone in the Dark, DOOM, House of the Dead и Dungeon Siege.

2000-те су биле и прва деценија у којој су игре значајно утицале на класичну музику. Томи Таларико и Џек Вол имали су визију да ће концерт бити начин да покажу „колико су видео игрице и музика видео игара данас у свету од културног значаја.“ Први концерт Video Games Live одржан је у Холивуд Боулу 6.6.2005. пред публиком од 11.000 људи. Многи догађаји садрже оркестар уживо, синхронизовано осветљење и ефекте, као и игру која се пројектује на екран. [26]

Уређаји коришћени за гејминг током 2000-их и њихове године производњ[уреди | уреди извор]


Најпродаваније игре 2000-их година
Бр. Наслов игре Бр. продатих копија Датум појављивања на тржишту Платформа на којој се играла Жанр Развојни тим Издавач Реф.
1 Wii Sports 82.88 милиона 19. новембар 2006. Wii Спорт Nintendo EAD Nintendo [27]
2 Wii Fit and Wii Fit Plus 43.80 милиона 1. децембар 2007. Вежбање Nintendo EAD Nintendo [27]
3 Mario Kart Wii 37.24 милиона 10. април 2008. Картинг тркање Nintendo EAD Nintendo [27]
4 Wii Sports Resort 33.11 милиона 25. јун 2009. Спорт Nintendo EAD Nintendo [27]
5 New Super Mario Bros. 30.80 милиона 15. мај 2006. Nintendo DS Платформер Nintendo EAD Nintendo [28]
6 New Super Mario Bros. Wii 30.28 милиона 11. новембар 2009. Wii Платформер Nintendo EAD Nintendo [27]
7 Wii Play 28.02 милиона 2. децембар 2006. Журка Nintendo EAD Nintendo [27]
8 Grand Theft Auto: San Andreas 27.5 милиона 26. октобар 2004. Више платформи Акција-авантура Rockstar North Rockstar Games [29]
9 Grand Theft Auto IV 25.00 милиона 29. април 2008. Акција-авантура Rockstar North Rockstar Games [30]
10 Nintendogs 23.96 милиона 21. април 2005. Nintendo DS Симулатор одгајања љубимаца Nintendo EAD Nintendo [28]
11 Mario Kart DS 23.60 милиона 14. новембар 2005. Картинг тркање Nintendo EAD Nintendo [28]
12 Call of Duty: Modern Warfare 2 22.70 милиона 10. новембар 2009. Више платформи Пуцачина из првог лица Infinity Ward Activision [31]
13 Grand Theft Auto: Vice City 20.00 милиона 29. октобар 2002. Акција-авантура Rockstar North Rockstar Games [32]
14 Brain Age 19.01 милиона 19. мај 2005. Nintendo DS Пузле, едукација Nintendo SPD Nintendo [28]
15 Pokémon Diamond and Pearl 17.67 милиона 28. септембар 2006. Игра улога Game Freak The Pokémon Company, Nintendo [28]
16 Grand Theft Auto III 17.50 милиона 22. октобар 2001. Више платформи Акција-авантура DMA Design Rockstar Games [32]
17 Pokémon Ruby and Sapphire 16.22 милиона 21. новембар 2002. Game Boy Advance Игра улога Game Freak The Pokémon Company, Nintendo [33]
18 The Sims 16.00 милиона 31. јануар 2000. Више платформи Симулатор живота Maxis Electronic Arts [34]
19 Need for Speed: Most Wanted 16.00 милиона 11. новембар 2005. Тркање EA Canada, EA Black Box Electronic Arts [35]
20 Gran Turismo 3: A-Spec 14.89 милиона 28. април 2001. PlayStation 2 Симулација тркања Polyphony Digital Sony Computer Entertainment [36]
21 Brain Age 2 14.88 милиона 29. децембар 2005. Nintendo DS Пузле, едукација Nintendo SDD Nintendo [28]
22 Halo 3 14.50 милиона 25. септембар 2007. Xbox 360 Пуцачина из првог лица Bungie Microsoft Game Studios [37]
23 Super Smash Bros. Brawl 13.30 милиона 31. јануар 2008. Wii Туча Game Arts, HAL Laboratory, Sora Ltd. Nintendo [27]
24 Super Mario Galaxy 12.79 милиона 1. новембар 2007. Платформер Nintendo EAD Nintendo [27]
25 Pokémon HeartGold and SoulSilver 12.72 милиона 12. септембар 2009. Nintendo DS Игра улога Game Freak The Pokémon Company, Nintendo [28]
26 Pokémon FireRed and LeafGreen 12.00 милиона 29. јануар 2004. Game Boy Advance Игра улога Game Freak The Pokémon Company, Nintendo [33]
27 Gran Turismo 4 11.76 милиона 28. децембар 2004. PlayStation 2 Симулација тркања Polyphony Digital Sony Computer Entertainment [36]
28 Animal Crossing: Wild World 11.75 милиона 23. новембар 2005. Nintendo DS Друштвена симулација Nintendo EAD Nintendo [28]
29 Super Mario 64 DS 11.06 милиона 21. новембар 2004. Платформер Nintendo EAD Nintendo [28]


Познате видео игре и серијали игара из 2000-их година[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Академска вештачка интелигенција и видео игре” (PDF). 2005. 
  2. ^ „Sega scraps the Dreamcast” (на језику: енглески). 2001-01-31. Приступљено 2024-05-20. 
  3. ^ „Nintendo Wii Input Device Review | PCWorld”. web.archive.org. 2012-06-29. Приступљено 2024-05-20. 
  4. ^ admin-ectnews (2003-10-07). „Half Life 2 Source-Code Leak Delays Debut”. TechNewsWorld (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  5. ^ Hill, Jason (2007-12-10). „Which console to buy?”. The Age (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „10 Ways Xbox 360 Changed Gaming from 1UP.com”. web.archive.org. 2013-05-31. Приступљено 2024-05-20. 
  7. ^ „Don't Panic: PS3 Hardware Will Still Play HD Games Via Component”. Giant Bomb (на језику: енглески). 2011-07-13. Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ Zeifman, Samuel (2012-03-18). „The Time Is Right For Activision Blizzard Calls And Gamestop Shares | Seeking Alpha”. seekingalpha.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  9. ^ Editor, Stephany Nunneley-Jackson News (2010-08-05). „Activision Blizzard Q2 financials: Net revenue comes in at $967 million”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ „The Sims overtakes Myst”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  11. ^ Howson, Greg (2010-02-15). „10 years on and The Sims is still going strong”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ „Is The Guitar Hero/Rock Band Craze Over? | mancouch”. web.archive.org. 2011-07-26. Приступљено 2024-05-20. 
  13. ^ Mark, Monica (2013-09-26). „African videogames level up”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ Moss, Richard (2013-07-03). „Big Game: The birth of Kenya's games industry”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ „Aggression and games link "inconclusive": O'Connor”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ Peckham, Matt (2012-02-28). „Good News: Oklahoma ‘Violent’ Video Games Bill Tossed”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2024-05-20. 
  17. ^ „What makes video games 'addictive'?”. NBC News (на језику: енглески). 2008-04-22. Приступљено 2024-05-20. 
  18. ^ „The Outlaw History of Grand Theft Auto”. Popular Mechanics (на језику: енглески). 2012-04-02. Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ Wed, Sep 2nd 2009 09:21pm-Mike Masnick (2009-09-02). „Hot Coffee Finally History? Take-Two Pays $20 Million To Investors”. Techdirt (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ „The Geekiest Moments in Video Game History | PCWorld”. web.archive.org. 2012-04-19. Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ „'Grand Theft Auto' re-rated for porn scene - Americas, World - The Independent”. web.archive.org. 2009-02-15. Приступљено 2024-05-20. 
  22. ^ Krotoski, Aleks (2006-05-31). „Should gamers get to grips with Columbine?”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ „Water Cooler Games”. Bogost.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ „Enter the Matrix (Game)”. Giant Bomb (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  25. ^ „Lara Croft picks up six Guinness world records”. The Telegraph (на језику: енглески). 2010-01-21. Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ „Video Games live | http://www.videogameslive.com”. web.archive.org. 2015-02-24. Приступљено 2024-05-20.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  27. ^ а б в г д ђ е ж „Sales Data - Top Selling Title Sales Units - Wii Software”. Nintendo. 30. 9. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2017. г. Приступљено 31. 10. 2019. 
  28. ^ а б в г д ђ е ж з „Sales Data - Top Selling Title Sales Units - Nintendo DS Software”. Nintendo. 30. 9. 2017. Архивирано из оригинала 25. 4. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2017. 
  29. ^ „From 1997- 2013: How the Grand Theft Auto series has evolved”. ITV. 13. 9. 2013. Архивирано из оригинала 13. 2. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  30. ^ Vincent, James (7. 10. 2013). „GTA 5 has already beaten GTA 4's lifetime sales”. The Independent. Архивирано из оригинала 26. 4. 2017. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  31. ^ „Call of Duty: A Short History”. IGN. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  32. ^ а б „This violent videogame has made more money than any movie ever”. MarketWatch. 9. 4. 2018. Архивирано из оригинала 7. 4. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  33. ^ а б Makuch, Eddie (15. 10. 2013). „Pokemon X/Y sells 4 million in two days”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 26. 4. 2017. г. Приступљено 25. 4. 2017. 
  34. ^ „The Sims Franchise Celebrates Its Fifth Anniversary and Continues to Break Records”. Business Wire. 7. 2. 2005. Приступљено 26. 4. 2017. 
  35. ^ Totu, Florian (22. 10. 2009). „100 million Need for Speed Games Have Been Sold to This Day”. Softpedia. Приступљено 26. 4. 2017. 
  36. ^ а б „Polyphony Digital Inc. - Software Title List -”. Polyphony Digital. Архивирано из оригинала 6. 2. 2007. г. Приступљено 30. 8. 2009. 
  37. ^ „Halo 3 | Games | Halo - Official Site”. Halo Waypoint. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksa_Radojković/песак&oldid=27798693”