Корисник:Jovana A. Todorovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
корејски језик
한국어, 조선말
韓國語, 朝鮮말
Говори се уСеверна Кореја, Јужна Кореја, Кина
РегионКорејско полуострво
Број говорника
77 милона[1] (2010)
алтајски
  • корејски језик
хангул
Званични статус
Службени језик у
 Северна Кореја
 Јужна Кореја
 Кина (Јанбјан и Чангбаи
Признати мањински језик у
РегулишеЈужна Кореја:
Национални институт корејског језика
국립국어원/ 國立國語院 Северна Кореја:
Јежички истраживачки институт друштвених наука
사회과학원 어학연구소
Језички кодови
ISO 639-1ko
ISO 639-2kor
ISO 639-3Разно:
kor – модерни корејски језик
okm – средњи корејски језик
oko – старокорејски језик
Мапа корејског језика
  Матерњи језик
  Службени језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност корејског језика

Фонологија корејског језика представља дескрипцију фонетике и фонологије савременог корејског језика базираног на дијалекту у Сеулу, са напоменама уколико се говори о другом дијалекту.

Морфофонеме су написане унутар вертикалних линија (| |), фонеме између косих црта (/ /) и алофони унутар угластих заграда ([ ]).

Консонанти[уреди | уреди извор]

Корејски језик има 19 консонаната.[2]

За све плозиве и африкате постоји троструки контраст између безвучних сегмената који су подељени на опуштене, напете и аспироване.

  • За опуштене сегменте, или понекад “lax” или “lenis”, се сматра да представљају основне или неозначене сегменте међу опструентима у корејском језику. Опуштени сегменти се такође разликују од напетих и аспированих према променама квалитета самогласника где се запажа нешто нижа висина тона код пратећег вокала.[3]
  • Напети сегменти, такође звани и “fortis” или глотализовани, немају прецизну дескрипцију и предмет су значајних фонетских истраживања. У корејском алфабету као и у различитим романизацијама корејског језика представљени су као дупли основни гласови: ㅃ pp, ㄸ tt, ㅉ jj, ㄲ kk. [4]
  • Аспировани сегменти сe одликују према аспирацији тј. налету ваздуха који прати закашњење звучности гласа.
Фонеме консонаната
Билабијални Алвеоларни Алвеоларно-палатални/Палатални Веларни Глотални
Назали m ㅁ n ㄴ ŋ ㅇ
Плозиви и

африкате

опуштени p ㅂ t ㄷ tɕ, ts ㅈ k ㄱ
напети p͈ ㅃ t͈ ㄸ t͈ɕ, t͈s ㅉ k͈ ㄲ
аспировани pʰ ㅍ tʰ ㅌ tɕʰ, tsʰ ㅊ kʰ ㅋ
Фрикативи опуштени/аспировани s ㅅ h ㅎ
напети s͈ ㅆ
Ликвиди l~ɾ ㄹ
Апроксиманти w j ɰ
Примери речи за фонеме консонаната
IPA Примери
/p/ 불 bul [pul] ,,ватра" или ,,светло"
/p͈/ 뿔 ppul [p͈ul] ,,рог"
/pʰ/ 풀 pul [pʰul] ,,трава" или ,,лепак"
/m/ 물 mul [m͊ul] ,,вода" или ,,течност"
/t/ 달 dal [tal] ,,Месец" или ,,месец"
/t͈/ 딸 ttal [t͈al] ,,ћерка"
/tʰ/ 탈 tal [tʰal] ,,маска" или ,,невоља"
/n/ 날 nal [n͊al] ,,дан" или ,,оштрица"
/tɕ/ 자다 jada [tɕada] ,,спавати"
/t͈ɕ/ 짜다 jjada [t͈ɕada] ,,стискати" или ,,слано"
/tɕʰ/ 차다 chada [tɕʰada] ,,ударити" или ,,хладно"
/k/ 기 gi [ki] ,,енергија"
/k͈/ 끼 kki [k͈i] ,,таленат" или ,,јело"
/kʰ/ 키 ki [kʰi] ,,висина"
/ŋ/ 방 bang [paŋ] ,,соба"
/s/ 살 sal [sal] ,,месо"
/s͈/ 쌀 ssal [s͈al] ,,некуван пиринач"
/ɾ/ 바람 baram [paɾam] ,,ветар" или ,,жеља"
/l/ 발 bal [pal] ,,стопало"
/h/ 하다 hada [hada] ,,радити"

Напомене[уреди | уреди извор]

1.^ ㅈ, ㅊ, ㅉ се изговарају као  [tɕ, tɕʰ, t͈ɕ] у Сеулу (Јужна Кореја), а у Пјонгјангу (Северна Кореја) као [ts, tsʰ, t͈s].[5] Слично томе, гласови /s, s͈/ постају палатализовани [ɕ, ɕ͈] испред /i, j/ код сеулског дијалекта, док код пјонгјангског остају исти.
2.^ /m, n/ на почетку речи губе своју назалност. /ŋ/ и /l/ се не могу наћи на почетку речи у изворним корејским речима[6].
3.^ /p, t, tɕ, k/ су звучни [b, d, dʑ, ɡ] када се налазе између звучних гласова, а било где другде остају безвучни. Код млађих генерација /p, t, tɕ, k/ на почетку речи могу звучати аспировано као /pʰ, tʰ, tɕʰ, kʰ/, главна разлика је што вокал који прати основни консонант има нижу висину тона[7][8]. /pʰ, tʰ, tɕʰ, kʰ/ су снажно аспировани. Код неких говорника африкате /tɕ͈, tɕʰ, tɕ/ се могу изговарати као алвеолари посебно испред задњих вокала.
4.^ IPA дијакритички знак ⟨◌͈⟩ се користи за означавање напетих консонаната  /p͈/, /t͈/, /k͈/, /t͈ɕ/, /s͈/.[а] Овај дијакритик у Проширењима IPA се званично користи за описивање снажне артикулације, али се у литератури такође користи и за фокализован глас. Консонанти у корејском језику имају елементе укоченог гласа, али још увек није познато колико је та одлика специфична за фокализоване консонанте. Производе се са делимично суженим глотисом и додатним субглоталним притиском поред напетог вокалног тракта, спуштеног гркљана или других раширења ларинкса. Алтернативна анализа говори о томе да група напетих консонаната представља регуларне, безвучне, неаспироване консонанте: “lax” гласови су звучни консонанти који губе своју звучност на почетку речи и главна одлика која дели иницијалне "lax" и напете консонанте је то што иницијални "lax" гласови узрокују пратећи вокал да добије нижи ка вишем ниво тона.[9] Та одлика је повезана са звучним консонантима у многим азијским језицима, док се за напете (такође и аспироване) консонанте везује равномерни високи тон.
5.^ Анализа гласа /s/, фонолошки основног или аспированог гласа, је извор полемике у литератури. [10] Карактеристике овог гласа су најближе аспированим опструентима јер углавном не подлеже утицају интервокалне звучности у средини речи.[3] Иницијално поседује умерену аспирацију, али не и аспирацију у средини речи.[3]
6.^ Између вокала /h/ може постати звучно [ɦ] или се губи.
7.^ /l/ је алвеоларни “flap” [ɾ] када се нађе између вокала или између вокала и /h/; /l/ се изговара као [ɭ] на крају речи, пре било ког консонанта осим /h/ или поред још једног /l/. Постоји слободна варијација на почетку речи где ова фонема постаје [n] испред већине вокала, када се нађе испред  /i, j/ губи се, а у енглеским позајмљеницама често се изговара као  [ɾ].
8.^ Када се изговара као алвеоларни “flap”* [ɾ], ㄹ може бити алофоничан са  [d], што се углавном не дешава другде.

Позициони алофони[уреди | уреди извор]

Консонанти у корејском  језику имају три главне позиције алофона: иницијалну, медијалну (звучну) и финалну. Иницијална форма се може наћи на почетку фонолошких речи. Медијална форма се налази у звучним окружењима , интервокално и после звучних консонаната као што су n или l. Финална форма се може наћи на крају фонолошке речи или испред опструената као што су t или k. Назални консонанти  (m, n, ng) немају специфичне позиционе алофоне поред губљења назалности на почетку речи, ng се не може наћи на тој позицији.

Фонеме ㄱ
g 		ㅋ
k 		ㄲ
kk 		ㅇ
ng 		ㄷ
d 		ㅌ
t 		ㅅ
s 		ㅆ
ss 		ㅈ
j 		ㅊ
ch 		ㄸ
tt 		ㅉ
jj 		ㄴ
n 		ㄹ
r 		ㅂ
b 		ㅍ
p 		ㅃ
pp 		ㅁ
m 		ㅎ
h
Иницијални

алофон

k~kʰ kʰ k͈ n/a t~tʰ tʰ s s͈ tɕ~tɕʰ tɕʰ t͈ t͈ɕ n~n͊ ɾ, n~n͊ p~pʰ pʰː p͈ m~m͊ h
Медијални

алофон

ɡ ŋ d s~z dʑ n ɾ b m h~ɦ~n/a
Финални

алофон

k̚ t̚ n/a l p̚ n/a n/a


Сви опструенти (плозиви, африкате, фрикативи) постају нечујни тј. нереализовани на крају речи. Сви коронални консонанти постају [t̚], лабијали постају  [p̚] и велари [k̚].[б] На финалној позицији ㄹ r је латерал  [l] или [ɭ].

ㅎ h се не може наћи на финалној позицији [в] , али се јавља на крају слогова који нису завршни и на тој позицији утиче на консонант који следи. Интервокално реализује се као звучно [ɦ]; после звучног консонанта постаје или звучно [ɦ] или је нечујан глас.ㅇ ng се не појављује иницијално из разлога што глас ㅇсе различито изговара на почетку и на крају речи. Када је настао корејски алфабет правила се разлика између ㆁ- са тачком изнад знака и ㅇ - без тачке. У савременом корејском језику и у Јужној и у Северној Кореји ови знаци су спојени и пишу се као ㅇ.

Код изворних корејских речи, ㄹ r се не појављује иницијално за разлику од позајмљених речи из кинеског језика (Сино-корејски вокабулар). У дијалекту Јужне Кореје, ㄹ r је нечујно на иницијалној позицији испред /i/ и /j/, изговара се као [n] испред осталих вокала, изговара се као [ɾ] само у сложеним речима после вокала. Ово правило иницијалног r се назива ,,иницијални закон“ или на корејском dueum beopchik (두음법칙). Иницијално  r се званично изговара као [ɾ] у Северној Кореји. У обе државе иницијално r у речима страног порекла осим речи из кинеског језика r се изговара као [ɾ].

  • ,,рад“ (勞動) - Северна Кореја: rodong (로동), Јужна Кореја: nodong (노동)
  • ,,историја“ (歷史) - Северна Кореја: ryŏksa (력사), Јужна Кореја: yeoksa (역사)

Ово правило важи и за глас  ㄴ n у многим изворним речима и свим сино-корејским речима, које се такође губи када је на почетку речи испред /i/ и /j/ u јужнокорејском, док севернокорејски језик задржава фонему [n].

  • ,,жена“ (女子) - Северна Кореја: nyŏja (녀자), Јужна Кореја: yeoja (여자)

Самогласници[уреди | уреди извор]

Фонеме вокала у корејском језику на графикону вокала из (Lee, 1999). Доњи графикон приказује дуге вокале.

Корејски језик има 8 самогласника и различите дужине међу вокалима. Дуги вокали се изговарају периферније од кратких вокала. Додатна два вокала, заобљени средњи вокал предњег реда ([ø] ㅚ) и заобљени затворени вокал предњег реда ([y] ㅟ)[11] још увек се могу чути у изговору старијих говорника, али су већином замењени дифтонзима  [we] и  [ɥi][12]. Анкета из 2003. године је дала резултате да од 350 испитаника 90% је изговарало вокал  ㅟ као [ɥi]. Подаци из 2012. године показују да је дужина вокала постала потпуно неутрализована у корејском језику, осим код веома малог броја старијих говорника сеулског дијалекта[13] код којих се дистинктивна разлика у дужини вокала задржава само у првом слогу речи.[14]


Дистинкција између /e/ и /ɛ/ се изгубила у јужнокорејским, али је присутан у севернокорејским дијалектима[15]. За говорнике који не праве разлику између ова два гласа, глас  [e̞] је доминантна форма. Већина говорника који још увек контрасно користе дужину самогласника, дугачко /ʌː/ је заправо  [ɘː].[16] У сеулском дијалекту /o/ се изговара са вишим тоном него /ʌ/, док у пјонгјангском /o/ има нижи тон него /ʌ/. У северноисточном корејском тонском дијалекту ова два гласа су веома слична и главни контраст између њих се види код другог форманта. Код сеулског дијалекта /o/ је подигнут ка /u/, док је /ɯ/ се удаљава ка предњем реду од гласа /u/ код млађих говорника[15].

Средњи корејски је имао и вокал означен са  ᆞ, познат као arae-a (,,ниско а“). Овај вокал се временом спојио са вокалом [a] у свим језичким варијатетима корејског, осим у месту Чеџу где се вокал изговара као [ɒ].

Фонеме вокала[16]
IPA Хангул Примери
/i/ ㅣ 시장 sijang [ɕi.dʑɐŋ] ,,глад"
/iː/ 시장 sijang [ɕiː.dʑɐŋ] ,,пијаца"
/e/ ㅔ 베개 begae [pe̞.ɡɛ̝] ,,јастук"
/eː/ 베다 beda [peː.dɐ] ,,сећи"
/ɛ/ ㅐ 태양 taeyang [tʰɛ̝.jɐŋ] ,,Сунце"
/ɛː/ 태도 taedo [tʰɛː.do] ,,став"
/a/ ㅏ 말 mal [mɐl] ,,коњ"
/aː/ 말 mal [mɐːl] ,,реч, језик"
/o/ ㅗ 보리 bori [po̞.ɾi] ,,јечам"
/oː/ 보수 bosu [poː.su̞] ,,зарада"
/u/ ㅜ 구리 guri [ku.ɾi] ,,бакар"
/uː/ 수박 subak [suː.bäk̚] ,,лубеница"
/ʌ/ ㅓ 벌 beol [pʌl] ,,казна"
/ʌː/ 벌 beol [pɘːl] ,,пчела"
/ɯ/ ㅡ 어른 eoreun [ɘː.ɾɯn] ,,старији људи"
/ɯː/ 음식 eumsik [ɯːm.ɕik̚] ,,храна"
/ø/ [we] ㅚ 교회 gyohoe [ˈkʲoːɦø̞] ~ [kʲoː.βʷe̞] ,,црква"
/øː/ [weː] 외투 oetu [ø̞ː.tʰu] ~ [we̞ː.tʰu] ,,кабаница"
/y/ [ɥi] ㅟ 쥐 jwi [t͡ɕy] ~ [t͡ɕʷi] ,,миш"
/yː/ [ɥiː] 귀신 gwisin [ˈkyːɕin] ~ [ˈkʷiːɕin] ,,дух"

Дифтонзи и полувокали[уреди | уреди извор]

Полувокали као што су /j/ и /w/ понекад се сматрају да представљају део растућих дифтонга пре него да чине одвојене фонеме консонаната из разлога што могу следити сугласнике на почетку речи, што није одлика других консонаната, а такође и због ортографије корејског алфабета који их транскрибује као вокале.

Дифтонзи, не узимајући у обзир њихову дужин[16]
IPA Хангул Примери
/je/ ㅖ 예산 yesan [je̞ː.sɐn] ,,буџет"
/jɛ/ ㅒ 얘기 yaegi [jɛ̝ː.ɡi] ,,прича"
/ja/ [jɐ] ㅑ 야구 yagu [jɐː.ɡu] ,,бејзбол"
/jo/ ㅛ 교사 gyosa [kʲoː.sa] ,,учитељ"
/ju/ ㅠ 유리 yuri [ju.ɾi] ,,стакло"
/jʌ/ ㅕ 여기 yeogi [jʌ.ɡi] ,,овде"
/wi ~ y/ [ɥi] ㅟ 뒤 dwi [tʷi] ,,позади"
/we/ ㅞ 궤 gwe [kʷe̞] ,,ковчег" или ,,кутија"
/wɛ/ ㅙ 왜 wae [wɛ̝] ,,зашто"
/wa/ [wɐ] ㅘ 과일 gwail [kʷɐː.il] ,,воће"
/wʌ/ ㅝ 뭐 mwo [mʷəː] ,,шта"
/ɰi/ [ɰi ~ i] ㅢ 의사 uisa [ɰi.sɐ] ,,доктор"

У тренутном изговору /ɰi/ се спаја са /i/ после консонанта. Неке анализе третирају /ɯ/ као централни вокал па самим тим и слагање /ɰi/ има централни вокал као ,,onset" , који се прецизније транскрибује као  [ȷ̈i] или [ɨ̯i].[11]

Модерни корејски језик не поседује опадајуће дифтонге, слагање као што је  /a.i/ се сматра да представља два посебна вокала који се налазе у суседним слоговима између којих не стоји консонант (хиатус).

Средњи корејски је имао сет дифтонга који су се завршавали на  /j/, који су касније постали регуларни вокали предњег реда у Раном модерном корејском језику  (/aj/ > /ɛ/, /əj/ [ej] > /e/, /oj/ > /ø/, /uj/ > /y/, /ɯj/ > /ɰi ~ i/).[11] Ово је разлог због којег слова корејског алфабета ㅐ, ㅔ, ㅚ и други, данас су представљени како вокали задњег реда плус глас  i.

Фонотактика[уреди | уреди извор]

Максимална структура слога у корејском језику је КПВК (Консонант, Полувокал  /j, w, ɰ/, Вокал, Консонант). Било који консонант осим /ŋ/ се може појавити на почетку речи, али само /p, t, k, m, n, ŋ, l/ могу бити на крају речи. Низ од два консонанта се може појавити између вокала. Међутим, морфеме се могу завршавати и са слагањем од два консонанта, која се оба изражавају само уколико их прати вокал. Уколико морфема нема суфикс један консонант се не изражава; уколико је један од консонаната  /h/ који се не може наћи на финалној позицији то ће бити консонант који се губи. У другом случају консонант који се губи биће коронални консонант (понекад је изузетак /lb/), али ако су на финалној позицији два коронална консонанта изгубиће се онај који је безвучан /s, tʰ, tɕ/, док /n/ или /l/ остају на финалној позицији. /lb/ ће или постати [l] ( 짧다 [͡tɕ͈alt͈a] ,,низак"[17]) или [p̚] (밟다 [paːp̚t͈a] ,,нагазити"[18]); реч 여덟 [jʌdʌl] ,,осам"се увек изговара 여덜 чак и ако је праћена речцом која где се вокал налази иницијално.[19] Ни једна групација консонаната на финалној позицији не постаје [t̚].

Низ ㄳ
gs 		ㄺ
lg 		ㄵ
nj 		ㄶ
nh 		ㄽ
ls 		ㄾ
lt 		ㅀ
lh 		ㄼ
lb 		ㅄ
bs 		ㄿ
lp 		ㄻ
lm
Медијални алофон [k̚s͈] [lɡ] [ndʑ] [n(ɦ)] [ls͈] [ltʰ] [l(ɦ)] [lb] [p̚s͈] [lpʰ] [lm]
Финални алофон [k̚] [n] [l] [p̚] [m]

Када овакву групацију прати сугласник дешава се иста редукција, али траг изгубљеног сугласника може утицати на следећи сугласник. Ефекат је исти као за групацију између вокала: изгубљени опструент ће својим утицајем променити трећи консонант који ће постати напет или fortis, ако је у питању плозив под утицајем  изгубљеног |h| ће постати аспирован. Већина замисливих комбинација се заправо не појављује; [г] неки од примера су |lh-tɕ| = [ltɕʰ], |nh-t| = [ntʰ], |nh-s| = [ns͈], |ltʰ-t| = [lt͈], |ps-k| = [p̚k͈], |ps-tɕ| = [p̚t͈ɕ]; also |ps-n| = [mn], /s/ нема утицај на пратеће /n/ и |ks-h| = [kʰ] где се /s/ губи.

Када су други и трећи консонант опструенти који имају исто место артикулације они се спајају и постају напети или аспировани и у зависности од речи |l| које им предходи се можда неће изгубити: |lk-k| is [lk͈].

|l| које се изгубило нема ефекта на друге консонанте: |lk-t| = [k̚t͈], |lk-tɕ| = [k̚t͈ɕ], |lk-s| = [k̚s͈], |lk-n| = [ŋn], |lm-t| = [md], |lp-k| = [p̚k͈], |lp-t| = [p̚t͈], |lp-tɕ| = [p̚t͈ɕ], |lpʰ-t| = [p̚t͈], |lpʰ-tɕ| = [p̚t͈ɕ],  |lp-n| = [mn].

Код вокала комбинације  /*jø, *jy, *jɯ, *ji; *wø, *wy, *wo, *wɯ, *wu/ се не појављују и немогуће их је написати користећи стандардни корејски алфабет.[д] Полувокал [ɰ] се појављује само код дифтонга /ɰi/ и склон је губљењу када се нађе после консонанта.

Старији дифтонзи који су постојали у прошлости више не постоје као такви у савременом језику, историјски дифтонзи  /*aj, *ʌj, *uj, *oj, *ɯj/ су постали савремени  /ɛ/, /e/, /y ~ ɥi/, /ø ~ we/, /ɰi/.[11]

Хармонија самогласника[уреди | уреди извор]

Хармонија вокала корејског језика
Позитивни, ,,лаки" или ,,јанг" вокали ㅏ a ㅑ ya ㅗ o ㅘ wa ㅛ yo (ㆍ ə)
ㅐ ae ㅒ yae ㅚ oe ㅙ wae (ㆉ yoe) (ㆎ əi)
Негативни, ,,груби" или ,,јин" вокали ㅓ eo ㅕ yeo ㅜ u ㅝ wo ㅠ yu ㅡ eu
ㅔ e ㅖ ye ㅟ wi ㅞ we (ㆌ ywi) ㅢ ui
Неутрални или централни вокали ㅣ i
Застарели и дијалектски гласови су у загради.


Традиционално, Корејски језик је имао снажну хармонију самогласника, тј. у предмодерном корејском језику не само да су се флективни и изведени афикси (као сто су постпозиције) мењали у складу са главним коренским самогласником, већ су се и домаће речи придржавале хармоније самогласника. Ово није толико распрострањено у модерној употреби иако се и даље доста користи у ономатопеји, код придева и прилога, узвицима и коњугацији. Такође постоје и други трагови хармоније самогласника у корејском језику. У корејском језику постоје три класе вокала: позитивни, негативни и неутрални. Самогласник ㅡ (еу) сматра се делимично неутралним и негативним самогласником. Класе самогласника слободно прате негативне и позитивне самогласнике, а такође прате и правопис. Замена позитивних самогласника са негативним самогласницима обично прави различите ,,нијансе" у значењу, при чему позитивни самогласници звуче као да су у деминутиву, а негативни звуче грубо.

  • Oноматопеја:
    • 퐁당퐁당 (pongdang-pongdang) и 풍덩풍덩 (pungdeong-pungdeong), лагано и јако прскање водом
  • Наглашени придеви:
    • 노랗다 (norata) значи благо жуто, 누렇다 (nureota), значи врло жуто
    • 파랗다 (parata) благо плава, 퍼렇다 (peoreota) тамно плава
  • Глаголски наставци:
    • 잡다 (japda) (ухватити) → 잡았다 (jabatda) (ухваћен)
    • 접다 (jeopda) (савити) → 접었다 (jeobeotda) (савијен)
  • Узвици:
    • 아이고 (aigo) and 어이구 (eoigu) изражавати изненађење, нелагодност или саосећање
    • 아하 (aha) and 어허 (eoheo) изражавати изненадну реализацију или блажи приговор


Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Напети сугласници су понекад означени са апострофом ⟨'⟩ , али то није IPA употреба; IPA користи апостроф за означавање ејектива
  2. ^ Једини напети консонанти који могу бити финални су ㄲ kk и ㅆ ss
  3. ^ Према ортографији, може се наћи на крају речи која означава слово ㅎ, 히웋 hieut
  4. ^ На пример, lp на финалној позицији у морфеми се појављује само у коренима глагола као што је 밟 balb и може бити праћен само консонантима d, j, g, n
  5. ^ Иако је 워 романизовано као wo, оно не означава [wo] већ [wʌ]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jovana A. Todorovic/песак at Ethnologue (17th ed., 2013)
  2. ^ Sohn, Ho-min. (1994). Korean. London: Routledge. ISBN 0-415-00318-0. OCLC 28375497. 
  3. ^ а б в Cho, Taehong; Jun, Sun-Ah; Ladefoged, Peter (2002). "Acoustic and aerodynamic correlates of Korean stops and fricatives" (PDF). Journal of Phonetics. 30 (2): 193–228. doi:10.1006/jpho.2001.0153. hdl:11858/00-001M-0000-0013-1A88-E
  4. ^ The Korean alphabet : its history and structure. Kim-Renaud, Young-Key. Honolulu: University of Hawai'i Press. 1997. ISBN 0-585-35131-7. OCLC 47011644. 
  5. ^ Kwang-Bock You; Kanghee Lee; Sin-Ae So (2019-08). „A Comparative Study of the Speech Signal Parameters for the Consonants of Pyongyang and Seoul Dialects - Focused on the affricates “ㅈ/ㅉ/ㅊ””. 한국지식정보기술학회논문지. 14 (4): 411—423. doi:10.34163/JKITS.2019.14.4.010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Kim, Young Shin (2011). An acoustic, aerodynamic and perceptual investigation of word-initial denasalization in Korean(Doctoral thesis). University College London.
  7. ^ Kim, Mi-Ryoung; Beddor, Patrice Speeter; Horrocks, Julie (2002-01). „The contribution of consonantal and vocalic information to the perception of Korean initial stops”. Journal of Phonetics (на језику: енглески). 30 (1): 77—100. doi:10.1006/jpho.2001.0152.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Lee, Ki-Moon; Ramsey, S. Robert (2011). A History of the Korean Language. Cambridge: Cambridge University Press. p. 293. ISBN 9780521661898.
  9. ^ Kim, Mi-Ryoung; San, Duanmu (2004). "'Tense' and 'Lax' Stops in Korean". Journal of East Asian Linguistics. 13 (1): 59–104. doi:10.1023/B:JEAL.0000007344.43938.4e. hdl:2027.42/42997. S2CID 121197437.
  10. ^ Chang, Charles B. (2013-05-31). „The production and perception of coronal fricatives in Seoul Korean: The case for a fourth laryngeal category”. Korean Linguistics (на језику: енглески). 15 (1): 7—49. ISSN 0257-3784. doi:10.1075/kl.15.1.02cha. 
  11. ^ а б в г Ahn, Sang-Cheol; Iverson, Gregory K. (2005). "Structured imbalances in the emergence of the Korean vowel system". In Salmons, Joseph C.; Dubenion-Smith, Shannon (eds.). Historical Linguistics 2005. Madison, WI: John Benjamins. pp. 275–293. CiteSeerX 10.1.1.557.3316. doi:10.1075/cilt.284.21ahn. ISBN 9789027247995.
  12. ^ Brown, Lucien; Yeon, Jaehoon, eds. (2015). The Handbook of Korean Linguistics. West Sussex, UK: Wiley-Blackwell. ISBN 9781118370933.
  13. ^ The languages of Japan and Korea. Tranter, Nicolas. Milton Park, Abingdon, Oxon: Routledge. 2012. ISBN 978-0-415-46287-7. OCLC 244063659. 
  14. ^ Lee, Iksop; Ramsey, S. Robert (2000). The Korean Language. Albany, NY: SUNY Press. p. 66. ISBN 978-0791448311.
  15. ^ а б Kang, Yoonjung; Schertz, Jessamyn L.; Han, Sungwoo (2015-04). „Vowels of Korean dialects”. The Journal of the Acoustical Society of America (на језику: енглески). 137 (4): 2414—2414. ISSN 0001-4966. doi:10.1121/1.4920798.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ а б в Lee, Hyun Bok (1999). „Korean”. Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the Use of the International Phonetic Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 120—123. ISBN 9780521637510. 
  17. ^ „Wiktionary”. Choice Reviews Online. 44 (02): 44—0661—44—0661. 2006-10-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.44-0661. 
  18. ^ „Wiktionary”. Choice Reviews Online. 44 (02): 44—0661—44—0661. 2006-10-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.44-0661. 
  19. ^ „Wiktionary”. Choice Reviews Online. 44 (02): 44—0661—44—0661. 2006-10-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.44-0661. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Jovana_A._Todorovic/песак&oldid=23520796”