Краљ Петар Први (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили серију, погледајте чланак Краљ Петар Први (серија).
Краљ Петар Први
Краљ Петар Први у славу Србије.jpg
Филмски постер
Изворни насловЧарапе краља Петра
Жанрдрама
ТворацМилован Витезовић
РежијаПетар Ристовски
СценариоВладимир Ћосић
Милован Витезовић
Петар Ристовски
ПродуцентЛазар Ристовски
Петар Ристовски
Бранислав Срдић
Главне улогеЛазар Ристовски
Милан Колак
Даница Ристовски
Радован Вујовић
Иван Вујић
Александар Вучковић
Марко Тодоровић
МузикаМиодраг Цицовић
Дизајн звукаАлександар Протић
СценографијаАљоша Спајић
КамераДушан Јоксимовић
МонтажаНенад Пирнат
Супервизор монтаже
Андрија Зафрановић
Издавачка кућаЗилион филм Београд
Стефикон Грчка
РТС
Филмски центар Србије
Филмски центар Грчке
Година2018.
Трајање125 минута
ЗемљаСрбија Србија
Језиксрпски
IMDb веза

Краљ Петар Први је српски филм из 2018. године.[1]

Режију потписује Петар Ристовски а филм је настао по роману Чарапе краља Петра, Милована Витезовића објављеног 1994. године а по сценарију Михајла Витезовића, Владимира Симића и Владимира Ћосића.[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

По истинитој причи о српском краљу Петру Карађорђевићу, смештеној током Првог светског рата. Иако победници прве две битке, српска војска, десеткована и гладна, мора да се повуче преко ледених албанских планина. Краљу Петру се чини да је све изгубљено, све док не нађе утеху у завету који даје мајци једног војника: пронаћи ће њеног сина међу изгубљеним војницима и дати му пар чарапа који му је мајка направила...[1]

Петар Карађорђевић, као млад протеран је из Србије од стране супарничке династије Обреновић. Никада није успео да направи чврсту везу са земљом из које је потекао, народом чији је потенцијални краљ, нити титулом која му по праву припада. Сплетом историјских околности, враћа се у домовину, уводи парламентарну демократију на двор и започиње обнову Србије. Али Србији се неда да напредује. Атентатом у Сарајеву почиње Први светски рат. После две херојске битке на Церу и Колубари, влада доноси одлуку да је повлачење неминовно. Током мучног повлачења преко албанских планина краљ упознаје Макрену, мајку војника Маринка. Немоћна да сина пронађе у непрегледним колонама војске и народа који се повлачи, она заветује самог краља да му, уместо ње, преда пар чарапа које је исплела. Нажалост, краљ смрзнутог Маринка проналази прекасно, а Макрена умире на гробу младог аустријског војника, оплакујући у име свих мајки све синове – невине жртве рата.[3] Српска војска уз страшне губитке стиже до Крфа и острва Видо – острва смрти али и српског васкрснућа! Пред смрт, Петар Први подиже споменик Макрени у њеном селу Словац.

На самртној постељи има једну жељу: да му назују пар чарапа које није успео да однесе Маринку.[4]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Лазар Ристовски Краљ Петар I Карађорђевић
Милан Колак Маринко Спасојевић
Даница Ристовски Макарена Спасојевић
Иван Вујић Момчило Гаврић
Радован Вујовић Живота
Александар Вучковић Престолонаследник-Регент Александар Карађорђевић
Марко Тодоровић Принц Ђорђе Карађорђевић
Танасије Узуновић Војвода Радомир Путник
Бранко Јеринић Генерал / Војвода Степа Степановић
Светозар Цветковић Генерал / Војвода Живојин Мишић
Небојша Кундачина Генерал Петар Бојовић
Љубиша Савановић Пуковник Драгутин Димитријевић Апис
Марко Баћовић Никола Пашић
Иван Марковић Посилни краља Петра
Ратко Игњатов Побожни војник
Божидар Бекировић војник Цига

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Краљ Петар I”. Филмски центар Србије. Приступљено 5. 2. 2021. 
  2. ^ "Snimiću vestern o kralju Petru I, čoveku od krvi i mesa, a ne ikoni"
  3. ^ Завршен филм о краљу Петру („Политика”, 2. август 2018)
  4. ^ „LAZA RISTOVSKI: Film “Kralj Petar Prvi” smo napravili u slavu Srbije”. Архивирано из оригинала на датум 06. 12. 2018. Приступљено 05. 12. 2018. 

Напомене[уреди | уреди извор]

  • Премијера је била планирана 11. новембра 2018, али је пролонгирана премијера због обимности и већих захтева продукције током постпродукционог процеса.

Екипи је остало неколико снимајућих дана у Грчкој на острву Крф где се требало снимити сама срж и поновно рађање државе Србије после огромних губитака, што су требало да буду најважније и продукцијски најзахтевније и најскупље сцене у филму и јер су недостајала извесна додатна новчана средства за завршетак реализације филма.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]