Лече

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лече
итал. Lecce
Lecce from the air.jpg
Ваздушни приказ Лечеа 2005.
Основни подаци
Држава  Италија
Регија  Апулија
Становништво
Становништво (2014) 94.148
Густина становништва 394,93 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 40°21′07″ СГШ; 18°10′09″ ИГД / 40.352011° СГШ; 18.169139° ИГД / 40.352011; 18.169139 Координате: 40°21′07″ СГШ; 18°10′09″ ИГД / 40.352011° СГШ; 18.169139° ИГД / 40.352011; 18.169139
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 49 m
Површина 238,39 km²
Лече на мапи Италије
Лече
Лече
Лече на мапи Италије
Остали подаци
Поштански код 73100
Позивни број 0832
Регистарска ознака LE

Лече (итал. Lecce; често и погрешно називан Леће) је главни град истоимене провинције који се налази у региону Апулија на југу Италије. Лече се назива Фиренца југа, због значајних барокних споменика. Подручје у коме је Лече назива се Саленто. Други значајан оближњи град је Отрант. Главни извоз града је такозвани Лечеов камен, који је био позната алатка у кипарству.

Историја[уреди]

Базилика Светог Крста у Лечеу
Амфитеатар у Лечеу
Базилика Светог Крста у Лечеу

Према легенди на томе месту постоа је града Сајбар у време Тројанског рата. Основало га је италијанско племе Месапи. Касније су га заузели Јаподи, а Римљани су га заузели у 3. веку п. н. е. Тада је град имао име Лупиае. За време цара Хадријана, град је помакнут 3 километра североисточно и добио је име Литиум. Имао је театар, амфитеатар и био је повезан са Хадријановом луком (садашњи Сан Каталдо). После пада Западног римског царства, Лече је страдао у Готском рату. Остроготски краљ Тотила је опљачкао град. Византија је освојила град 549. и остао је у њеном саставу пет векова са повременим прекидима. Током тих пет векова град је понекад долазио у руке Сарацена, Ломбарда, Мађара и Словена. Након Норманских освајања у 11. веку Лече је задржало комерцијални значај. Наставило је да просперира и током Хоенштауфоваца и Анжујаца. Грофовија Лече је била део Сицилијанске краљевине од 1053. до 1463. Анектиран је 1463. директно круни. Од 15. века Лече постаје још значајније и постаје један од најзначајнијих градова јужне Италије, а од 1630. обогаћен је барокним споменицима. Главна опасност је претила од отоманске инвазије, па је за време краља Карла V изграђена нова линија зидова и замак. Куга је 1656. побила хиљаде становника града.

Знаменитости[уреди]

Лече је познат по барокним споменицима.

Цркве[уреди]

  • најзначајнија је Базилика Светог Крста. Њена градња је започела 1353., па је прекинута до 1549. Завршена је 1695. Црква има богато декорисану фасаду.
  • Црква светог Николе је пример итало-норманске архитектуре. Основао ју је краљ Танкред од Сицилије 1180. Фасада је обновљена 1716. са многобројним додацима. Фреске су из 15.-17. века
  • Дуомо (катедрала) је једна од најзначајнијих у Италији. Оригинално је изграђена 1144, па поново 1230. Потпуно је обновљена 1659—1670.
  • Целестински конвент (1549—1695.) са барокним декорацијама Ђузепеа Цимбала

Друге грађевине[уреди]

  • Римски амфитеатар из 2. века. У своје време амфитеатар је могао примити 25.000 људи. Сада је напола укопан, јер су многе грађевине биле грађене преко њега
  • Ступ са кипом свеца заштитника града светог Лоренца. Бриндизи га је поклонио Лечеу, јер их је свети Лоренцо излечио од куге. Ступ је значајан јер је пре означавао крај Апијанског друма, главног друма из Рима према јужној Италији.
  • замак Карла V је грађен 15391549.

Географија[уреди]

Клима (Лече)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 12,4
(54,3)
13,0
(55,4)
14,8
(58,6)
18,1
(64,6)
22,6
(72,7)
27,0
(80,6)
29,8
(85,6)
30,0
(86)
26,4
(79,5)
21,7
(71,1)
17,4
(63,3)
14,1
(57,4)
30
(86)
Средњи минимум, °C (°F) 5,6
(42,1)
5,8
(42,4)
7,3
(45,1)
9,6
(49,3)
13,3
(55,9)
17,2
(63)
19,8
(67,6)
20,1
(68,2)
17,4
(63,3)
13,7
(56,7)
10,1
(50,2)
7,3
(45,1)
5,6
(42,1)
Количина падавина, mm (in) 80
(31,5)
60
(23,6)
70
(27,6)
40
(15,7)
29
(11,4)
21
(8,3)
14
(5,5)
21
(8,3)
53
(20,9)
96
(37,8)
109
(42,9)
83
(32,7)
676
(266,2)
[тражи се извор]

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 95.520 становника.[1]

Демографија
1931. 1936. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
44.368 49.261 63.831 75.297 83.050 91,289 100,884 83.303 95,610

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Istat demographic balance 2010, Приступљено 10. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]