Ливонски ред

Из Википедије, слободне енциклопедије
LivonianOrder.svg Baltic coat of arms.svg
1. Печат мајтора Ливојског реда
2.Грб Тевтонских витезова у Ливонском реду
Време постојања 1237—1561
Држава Држава Тевтонског реда (1237—1435)
Ливонска конфедерација (1435—1561)
Ангажовање
Битке Ливонски крсташки рат, Битка на Чудском језеру, Ливонски рат

Ливонски ред је био аутономна грана Тевтонског реда,[1] основана 1237. године. Касније је био члан Ливонске конфедерације, од 1435. до 1561. године.

Историја[уреди]

Овај чланак је део серије чланака о
историји Летоније
Coat of arms of Latvia.svg

Ред је основан од остатака Ливонског братства мача након пораза од Жемајта 1236. године у бици за Сауле. Укључени су у Тевтонски ред и псотали познати као Ливонски ред 1237. године.[2] Између 1237. и 1290. године, Ливонски ред је освојио Курландију, Ливонију и Земгалију, али покушај Реда да освоји Новгородску републику је био неуспјешан и војска је на крају поражена у бици на Чудском језеру (1242) и бици код Раквере (1268). Ред је 1346. купио Војводство Естонију од краља Валдемара IV Данског. Живот на територији Реда описан је у Хроници Балтазара Русова (њем. Chronica der Provinz Lyfflandt).

Тевтонски ред је пао након пораза у бици код Гринвалда 1410. и за вријеме секуларизације пруских територија током владавине Алберта Брандербушког 1525. године, али је Ливонски ред успио да се одржио као независтан.

Пораз Ливонског реда у бици код Виљкомирома 1. септембра 1435, коштао је ред живота мајстора и неколико високорангираних витезова, а приближио га сусједу у Ливонији. Споразум Ливонске конфедерације (eiine fruntliche eyntracht) потписали су у Валку 4. децембра 1435. архиепископ Риге, епископи Курландије, Дорпата, Езел-Виека и Ревала; представници Ливонског реда и вазала, као и представници градских вијећа Риге, Дорпата и Ревала.[3]

Током Ливонског рата, Ред је претрпио тежак пораз од снага Велике московске кнежевине у бици код Ермесе 1560. Ливонски ред је тражио заштиту од Сигисмунда II Августа, краља Пољске и великог кнеза Литваније, који је интервенисао током рата између епископа Риге Вилијама и Братства 1557.

Након постизања споразума са Сигисмундом и његовим представницима (посебно са Миколајом „Црним” Радзивилом), посљедни ливонски мајстор, Готхард Кетлер, секуларизовао је Ред и преобратио у лутеранизам. У јужним дијеловима земље Братства створио је Војводство Курландије и Земгалије за своју породицу. Велики дио преостале земље је заузела Велика кнежевина Литванија. Сјеверни дио Естоније су подијелиле Данска и Шведска.

Од 14. до 16. вијека, средњонискоњемачки језик се говорио у градовима Ханзе, али га је касније насљедио горњоњемачки језик као службени језик од 16. до 17. вијека.[4]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Urban (2005). стр. 259–273.
  2. Frucht (2005). стр. 69.
  3. Raudkivi (2007). стр. 118–119.
  4. Koch (2002). стр. 59.

Литература[уреди]