Пољско-шведски рат (1655—1660)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Други северни рат
Tåget över bält2.jpg
Други северни рат
Време: 1655-1660
Место: Данска-Норвешка, Шведска, Пољско-Литванска унија, Северна Америка
Резултат: Победа Шведске
Сукобљене стране
Шведско царство
Маркгрофовија Бранденбург
Велика Кнежевина Литванија
Кнежевина Трансилванија
Козачки хетманат
Влашка
Молдавија
Пољско-Литванска унија
Данска-Норвешка
Хабзбуршка монархија
Руско царство
Кримски канат
Низоземска република

Шведско-пољски рат или Други северни рат вођен у периоду 1655-1660. године трећи је ратни сукоб Шведске и Пољске.

Рат[уреди]

У току руско-пољског рата (1654—1667), Швеђани (око 40.000), уз помоћ литванских и дела пољских феудалаца, продиру од 1. јула 1655. године преко Поморја, Бранденбурга и Литваније у Пољску, заузимају Варшаву и већи део пољске територије, успостављају окупаторски режим, којим је највише било погођено сељаштво. Убрзо избија устанак сељака. До маја 1656. године ослобођен је већи део Литваније, Пољске с Варшавом и низом других градова. Швеђани се повлаче, а Карло X закључује споразум с Бранденбургом против Пољске. Шведске снаге, појачане бранденбуршким поново заузимају Варшаву и приморавају устанике на повлачење. Царска Русија 1655. године прекида рат са Пољском и објављује рат Шведској. То је условило јачање устаничких снага. 1657. године Шведска поново склапа савез са Бранденбургом и трансилванијским кнезом о заједничком продору кроз Пољску. Трансилванијске снаге 1657. године продиру преко Карпата и спајају се са Швеђанима. Пољска склапа савез са Данском, а 1658. године придружује им се и Аустрија, након чега и Бранденбург прелази на њихову страну. Пољаци 1658. године објављују рат Русији, па она склапа мир са Шведском. Пољска је принуђена да 1660. године закључи мир у Оливи са Шведском. По одредбама овог мира, Пољска је задржала неке раније изгубљене покрајне, али је шведско присуство на Балтику угрожавало њен суверенитет.

Види још[уреди]

Извори[уреди]