Марксистичка економија

Марксистичка економија, или марксистичка школа економије, хетеродоксна је школа економске мисли. Њени темељи се могу пратити до критике класичне политичке економије у истраживањима Карла Маркса и Фридриха Енгелса. Марксистичка економија сажима неколико различитих теорија и укључује више школа мишљења, које су понекад супротстављене једна другој, а у многим случајевима марксистичка анализа се користи за допуну или доградњу других економских приступа.^[1] Иако неко не мора нужно бити политички марксиста да би био економски марксиста, два термина коегзистирају у употреби а нису синоним. Деле семантичко поље а истовремено омогућавају конотативне и денотативне разлике.

Марксистичка економија се различито бави анализом кризе капитализма, улоге и дистрибуције вишка производа и вишка вредности у различитим врстама економских система, природе и порекла економске вредности, утицаја класа и класне борбе на економске и политичке процесе и процес економске еволуције.

Марксистичка економија, посебно у академији, разликује се од марксизма као политичке идеологије, као и од нормативних аспеката марксистичке мисли, с тим што је Марксов оригинални приступ разумевању економије и економског развоја интелектуално независан од његовог сопственог заговарања револуционарног социјализма.^[2]^[3] Марксистички економисти се не ослањају у потпуности на дела Маркса и других надалеко познатих марксиста, већ црпе из различитих марксистичких и немарксистичких извора.^[4]

Иако се марксистичка школа сматра хетеродоксном, идеје које су произишле из марксистичке економије допринеле су разумевању глобалне економије. Одређени концепти развијени у марксистичкој економији, посебно они који се односе на акумулацију капитала и пословни циклус, прилагођени су за употребу у капиталистичким системима (на пример, концепт креативне деструкције Јозефа Шумпетера).

Марксов магнум-опус на политичку економију био је Капитал у три свеска, од којих је за његовог живота објављен само први (1867); остале је објавио Енгелс из Марксових белешки. Једно од Марксових раних дела, Критика политичке економије, углавном је уклопљено у Капитал, посебно почетак првог свеска. Марксове белешке из припрема за писање Капитала објављене су 1939. године под насловом Grundrisse (Економски рукописи 1857—1859).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Wolff and Resnick, Richard and Stephen (август 1987). Economics: Marxian versus Neoclassical. The Johns Hopkins University Press. стр. 130. ISBN 0801834805. „Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).”
^ „The Neo-Marxian blood Schools”. The New School. Архивирано из оригинала 29. 4. 2008. г. Приступљено 23. 8. 2007.
^ Munro, John. „Some Basic Principles of Marxian Economics” (PDF). University of Toronto. Приступљено 23. 8. 2007.
^ Duncan Foley and Gérard Duménil, 2008, „Marx's analysis of capitalist production”, The New Palgrave Dictionary of Economics, 2. изд. Abstract.

Овај чланак везан за економију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Wolff and Resnick, Richard and Stephen (август 1987). Economics: Marxian versus Neoclassical. The Johns Hopkins University Press. стр. 130. ISBN 0801834805. „Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).”

[2] „The Neo-Marxian blood Schools”. The New School. Архивирано из оригинала 29. 4. 2008. г. Приступљено 23. 8. 2007.

[3] Munro, John. „Some Basic Principles of Marxian Economics” (PDF). University of Toronto. Приступљено 23. 8. 2007.

[4] Duncan Foley and Gérard Duménil, 2008, „Marx's analysis of capitalist production”, The New Palgrave Dictionary of Economics, 2. изд. Abstract.

[1]

[2]

[3]

[4]