Пређи на садржај

Мате Билобрк

С Википедије, слободне енциклопедије
мате билобрк
Лични подаци
Датум рођења(1920-02-17)17. фебруар 1920.
Место рођењаСплит, Краљевство СХС
Датум смрти9. март 1976.(1976-03-09) (56 год.)
Место смртиЗагреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1938.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411976.
Чингенерал-пуковник

Одликовања
Орден ратне заставе Орден братства и јединства са златним венцем Орден партизанске звезде са сребрним венцем
Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Мате Билобрк (Сплит, 17. фебруар 1920Загреб, 9. март 1976) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. фебруара 1920. у Сплиту.[1][2]

Пре Другог светског рата радио је трговачки помоћник и веома рано је приступио револуционарном радничком покрету. Од 1936. до 1938. био је члан Месног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије за Сплит, а 1938. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Због политичко-револуционарне активности више пута је био хапшен.[1][2]

Током 1938. и 1939. био је активан у Уједињеним радничким синдикатима (УРС) и „Народне помоћи”. Године 1940. постао је секретар партијске ћелије, а 1941. секретар Рејонског комитета КПХ за Сплит. На овој дужности га је затекла окупација земље 1941, након чега је радио на организовању диверзантских група.[2]

У току Народноослободилачког рата налазио се на разним војним и политичким дужностима. Од 1941. до маја 1942. био је инструктор Покрајинског комитета КПХ за Јужну Далмацију и одржавао је везу са Народноослободилачким покретом у Херцеговини. Од маја 1942. био је политички комесар Требињско-шумског батаљона и члан Окружног комитета КПЈ за источну Херцеговину, а потом политички комесар Биоковског партизанског одреда, Групе ударних батаљона и политички комесар Десете далматинске цетинске бригаде и од 1944. године 20. далматинске дивизије.[3]

После ослобођења завршио је Вишу војну академију ЈНА и Курс оператике на Ратној школи ЈНА. Током војне службе налазио се на дужностима — политичког комесара дивизије, политичког комесара корпуса, помоћника команданта за позадину армије, начелника управе у Савезном секретаријату за народну одбрану и команданта Главног штаба Територијалне одбране Социјалистичке Републике Хрватске.[4][2]

Биран је за члана Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и посланика у Сабору НР Хрватске.[2]

Преминуо је 9. марта 1976. у Загребу. Сахрањен је на гробљу Ловринац у Сплиту.[2]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден ратне заставе, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден за храброст и др.[1][2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Vojna enciklopedija 1 1970, стр. 612.
  2. ^ а б в г д ђ е „Hrvatski biografski leksikon: Bilobrk Mate”. hbl.lzmk.hr. n.d. 
  3. ^ Ko je ko 1970, стр. 82.
  4. ^ Leksikon 1981, стр. 801.

Литература

[уреди | уреди извор]