Мачкат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Мачкат
Mačkat, crkva 015.jpg
Црква у Мачкату
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 905
Географске карактеристике
Координате 43°47′18″ СГШ; 19°46′32″ ИГД / 43.788333° СГШ; 19.775666° ИГД / 43.788333; 19.775666Координате: 43°47′18″ СГШ; 19°46′32″ ИГД / 43.788333° СГШ; 19.775666° ИГД / 43.788333; 19.775666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 750 м
Мачкат на мапи Србије
Мачкат
Мачкат
Остали подаци
Поштански број 31312
Позивни број 031
Регистарска ознака UE

Мачкат је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 905 становника.

Строго географски гледано, Мачкат не припада самом масиву Златибора, већ се налази на његовим сјевероисточним обронцима, на прелазу ка ужичкој котлини. Ипак, ако је судећи по историји Златибора и Мачката и традицији и култури Мачкаћана, Мачкат се увијек убраја у златиборска села.

Данас је Мачкат дио општине Чајетине, која је главна административна јединица Златибора, сукцесор некадашњег Златиборског среза. Ипак, Мачкат није био дио Златиборског среза, већ Ужичког, управо због свог географског положаја у односу на сам Златибор.

Мачкат је надалеко познат по месним прерађевинама, од којих су најпознатије златиборска пршута (понегдје звана ужичка пршута) и свињско и јагњеће печење. У Мачкату се одржава традиционална Пршутијада.

У Мачкату се налазе једна од најстаријих цркава и једна од најстаријих школа на Златибору, ОШ „Миливоје Боровић” Мачкат.

Најутицајнија мачкаћанска породица су Шопаловићи.

Мачкаћанској области поред Мачката припадају и насељена мјеста Крива Река и Бела земља.

Овде се налази Црква Светог пророка Илије у Мачкату.

Овде је живео Ратко Шопаловић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Демографија[уреди]

У насељу Мачкат живи 616 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,0 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 705
1953. 737
1961. 649
1971. 635
1981. 607
1991. 658 636
2002. 806 822
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
801 99,37 %
Македонци
  
1 0,12 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]