Епископ шабачко-ваљевски Мелетије
| Мелетије (Марковић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија шабачка |
| Чин | епископ |
| Титула | епископ шабачки |
| Седиште | Шабац |
| Године службе | 1847—1848. |
| Наследник | Јоаникије Нешковић |
| Лични подаци | |
| Световно име | Милан Марковић |
| Датум рођења | 10. јануар 1806. |
| Место рођења | Вранеши, код Врњачке Бање, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 26. октобар 1848. (42 год.) |
| Место смрти | Шабац, Краљевина Србија |
Мелетије (световно Милан Марковић; Вранеши, код Врњачке Бање, 10. јануар 1806 — Шабац, 26. октобар 1848) био је епископ шабачко-ваљевски. Такође је био игуман Манастира Љубостиње (1835—1842) теолог и архимандрит.
Биографија[уреди | уреди извор]
Епископ Мелетије (Марковић) рођен је 10. јануара 1806. године у селу Вранеши код Врњачке Бање. Школовао се у Манастиру Љубостиња код Трстеника, гдје је добио и монашки чин. Митрополит Агатангел га је унаприједио у чин јерођакона 5. августа 1825, а митрополит Кирил у јеромонаха 20. септембра 1826. године.[1]
Архимандрит Мелетије Марковић, који је Љубостињом управљао између 1835. и 1842. године, пошао је стопама свог претходника па је обезбедио преко потребну обрадиву земљу за њиве и пашњаке.[1] Откупио је три воденице и изградио још једну, око порте је започео изградњу заштитног зида, а цркву покрио ћерамидом. У његово време, у лето 1839. године, организован је пренос моштију Стефана Првовенчаног из Каленића у Студеницу, те су краљеве мошти 20. августа преноћиле у манастиру.[2]
Доласком Уставобранитеља на власт долази и до одмазде против бројних свештених лица, која су била присталице Обреновића. Архимандрит Мелетије био је један од првих који су то доживели. Најпре је послат на епитимију у манастир Рачу, да би му затим било дозвољено да се 1843. врати у Љубостињу, али не као управитељ.[3]
Из непознатих разлога Мелетије чак бежи у Аустрију, одакле се, уз благослов и опрост Цркве враћа у Љубостињу 1845. године, и од Макарија преузима управу над манастиром, која је трајала до 1847. године, када Мелетије постаје епископ шабачки.
Неко вријеме је био придворни монах митрололита Мелентија Павловића. Потом постаје архимандрит манастира Љубостиње и члан апелаторијске конзисторије. Боравио је три године у Светој Гори и Цариграду и по повратку је опет старјешина у Љубостињи. Постао је епископ шабачки 4. маја 1847.
Упокојио се у Шапцу 26. октобара 1848. године где је сахрањен.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Манастир Љубостиња Archives”. Епархија крушевачка (на језику: српски). Архивирано из оригинала 06. 04. 2022. г. Приступљено 2022-02-21.
- ^ „МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА ::: MANASTIR LJUBOSTINJA”. www.zaduzbine-nemanjica.rs. Приступљено 2022-02-21.
- ^ Editor, BLAGO. „Манастир Љубостиња”. Фонд Благо (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-21.
- ^ Ћирковић, Хаџи Срђан. „Љубостиња”. Ходочасник (на језику: српски). Приступљено 2022-02-21.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- епископ Мелетије (Марковић) Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2022)
