Пређи на садржај

Миш

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Миш (животиња))

Миш
Временски распон: Касни Миоцен – данас
Кућни миш
(Mus musculus)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Muridae
Потпородица: Murinae
Род: Mus
Linnaeus, 1758
Типска врста
Mus musculus[1][2]
Подродови
Миш једе

Миш (лат. Mus, μῦς - мис, на старогрчком) је род малих глодара који припада породици мишева[3] (лат. Muridae). Постоји 38 врста мишева.

Најпознатија врста миша је кућни миш или домаћи миш (Mus musculus), који се налази у скоро свим државама света, где живи заједно с људима у њиховим домовима или другим економским објектима. Ови мишеви се користе и у лабораторијама као експерименталне животиње због тога што се брзо размножавају. Веома су популарни и као кућни љубимци.[4][5]

Панонску низију и Балканско полуострво настањује 6 врста мишева. Сви сем патуљастог миша[6][7][8] се срећу близу људи.[9]

Мишеви су ноћне животиње, иако се често могу видети по дану. Дневно поједу око 10% своје тежине.[9]

Тело им је дужине између 4,5 и 12,5 cm, а реп је најчешће дуг колико и тело. Тешки су око 30 g.[9]

Дивљи мишеви имају сива, смеђа или понекад бела леђа, а реп им је обложен густом длаком.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Мишеви живе скоро свугде на свету, осим на Антарктику и у морима.[9]

Често праве штету људима зато што грицкају људске намирнице и разне материјале. Једу све што нађу, али највише биљну храну.[9] Често су узрочници економских штета, могу да прегризу и униште вредне предмете попут одеће и уметнина, али и да изазову пожаре уколико им се под зубима нађу електро инсталације.

Мишеви као храна

[уреди | уреди извор]

Мишеви су значајна карика у ланцима исхране у природи.[9]

Следећи списак садржи подродове и врсте рода Mus:[10]

Род Миш
Подрод Pyromys Подрод Coelomys Подрод Mus Подрод Nannomys

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hemming, Francis, ур. (1958) [1910]. „Opinion 16. The Status of Prebinomial Specific Names (Published Prior to 1758) Under Art. 30d”. Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature. 1 (B): 37. 
  2. ^ Oldfield, Thomas (1911). „The Mammals of the Tenth Edition of Linnæus; an Attempt to fix the Types of the Genera and the exact Bases and Localities of the Species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1911 (1): 146. doi:10.1111/j.1469-7998.1911.tb06995.x. 
  3. ^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  4. ^ Tang, Ailin; Bradsher, Keith (2018-10-22). „The Trade War's Latest Casualties: China's Coddled Cats and Dogs”. The New York Times. Приступљено 2018-10-23. 
  5. ^ „China Pet population and ownership 2019 update”. China Pet Market (на језику: енглески). 2018-12-25. Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-25. 
  6. ^ Kryštufek, B.; Lunde, D.P.; Meinig, H.; Aplin, K.; Batsaikhan, N.; Henttonen, H. (2019). Micromys minutus. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T13373A119151882. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-1.RLTS.T13373A119151882.enСлободан приступ. Приступљено 19. 2. 2022. 
  7. ^ „BBC - Science & Nature - Wildfacts - Harvest mouse”. Архивирано из оригинала 2004-11-19. г. Приступљено 2004-09-11. 
  8. ^ „Arkive: Micromys minutus.”. Архивирано из оригинала 2010-08-29. г. Приступљено 2010-08-25. 
  9. ^ а б в г д ђ Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш
  10. ^ „Mus (mouse, genus)”. NCBI taxonomy (на језику: енглески). Bethesda, MD: National Center for Biotechnology Information. Приступљено 9. 2. 2018. 
  11. ^ Gregory SG, Sekhon M, Schein J, Zhao S, Osoegawa K, Scott CE, et al. (август 2002). „A physical map of the mouse genome”. Nature. 418 (6899): 743—50. Bibcode:2002Natur.418..743G. PMID 12181558. doi:10.1038/nature00957. 
  12. ^ Waterston RH, Lindblad-Toh K, Birney E, Rogers J, Abril JF, Agarwal P, et al. (децембар 2002). „Initial sequencing and comparative analysis of the mouse genome”. Nature. 420 (6915): 520—62. PMID 12466850. doi:10.1038/nature01262. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]