Македонски миш
| Македонски миш | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. macedonicus
|
| Биномно име | |
| Mus macedonicus Petrov & Ruzic, 1983
| |
Македонски миш (лат. Mus macedonicus) је глодар из породице мишева[2] (Muridae). Сматра се дијелом палеарктичке групе заједно са три друге врсте: кућним мишем, мишем хумкашем и алжирским мишем.[3]
Опис
[уреди | уреди извор]Македонски миш је мали глодавац, тежине 15 грама 15 g (0,53 oz).[4] Боја крзна је промјенљива у свом опсегу; у студији бројних примјерака у Турској, македонски мишеви су пронађени да имају боје у распону од тамно браон до блиједо свијетло браон до тамно-црвенкасто браон.[5] Постоји јасна линија разграничења дуж бокова која раздваја горњу и доњу обојеност.[5] Доња боја се кретала од бјеличасте сиве, чисто бијеле, жућкасто бијеле и црвенкасто бијеле.[5] Уши имају ситне бијеле длаке.[5] Овај глодар има реп који је тамно браон на врху и свјетлији на дну.[5] Доњи дио стопала македонског миша је гол, док врхови стопала имају бијеле длаке.[5] Македонски мишеви су ноћне животиње.[4]
Одрасли примјерци су мишеви средње величине са дужином главе и торза од 65 до 98 мм, дужином репа од 56 до 82 мм и тежином од 11 до 30 г. Генерално, женке постижу већу тежину. Задње ноге су дугачке 12 до 18 мм, а дужина ушију је 9 до 16 мм. Код македонског кућног миша, горња страна је прекривена више или мање тамно сиво-смеђим крзном, док је доња страна свијетло сива до бијеле бој. Као и код обичног кућног миша (Mus musculus), горњи секутиће су благо урезани. Женке имају десет сиса распоређених у паровима. Диплоидни хромозомски скуп ове врсте формиран је од 40 хромозома (2n = 40).[6]
Физиологија
[уреди | уреди извор]Тјелесна маса македонских мишева изложених кратким фотопериодима се повећала - у суштини су постали већи да би остали топлији када је хладно.[4] Кратки фотопериоди су такође повећали њихову отпорност на хладноћу, док су дуги фотопериоди повећали њихову способност да управљају вишим температурама.[4] Потрошња хране и производња отпада су нижи код мишева који имају дуже фотопериоде.[4] Ове физиолошке промјене омогућавају мишевима да буду добро прилагођени промјенама које се дешавају на Медитерану на сезонској основи.[4] Овај миш такође показује генетску тенденцију за глија фибриларног киселог протеина у њиховим епителним ћелијама сочива.[7] Ово је нови маркер полиморфизма у роду Мус.[7]
Морфологија
[уреди | уреди извор]sutura squamalis се разликује од других врста, јер је изглађена или стрши благо напријед.[5] Горњи дио зигоматичног лука је такође ужи од доњег дијела.[5] Македонски мишеви пронађени у Израелу су мањи од својих сјеверних колега.[8]
Понашање и начин живота
[уреди | уреди извор]Врста је ноћна и креће се углавном по земљи. Исхрана македонског кућног миша укључује сјеме биљака и разне друге дијелове биљака. Током сезоне парења у прољеће и љето, женке обично имају 6 до 7 потомака и ријетко до 10 младих по леглу.[6]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Врста има станиште у Азербејџану, Бугарској, Грузији, Грчкој, Израелу, Ирану, Јерменији, Јордану, Либану, Македонији, Сирији, Србији и Турској.[8][9]
Станиште
[уреди | уреди извор]Македонски миш има станиште на копну.[9]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[9]
Популациони тренд
[уреди | уреди извор]Популација ове врсте је стабилна, судећи по доступним подацима.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mus macedonicus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ Suzuki, Hitoshi. „Temporal, spatial, and ecological modes of evolution of Eurasian Mus based on mitochondrial and nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 33: 626—646. doi:10.1016/j.ympev.2004.08.003.
- ^ а б в г д ђ Haim, A. (1999). „The thermoregulatory and metabolic responses to photoperiod manipulations of the Macedonian mouse (Mus macedonicus), a post-fire invader.”. Journal of Thermal Biology. 24: 279—286. doi:10.1016/s0306-4565(99)00024-8.
- ^ а б в г д ђ е ж Colat, Ercument. „The Morphological Analysis of Mus domesticus and Mus macedonicus (Mammalia: Rodentia) in Turkey”. Tubitak. 30: 309—317.
- ^ а б Don E. Wilson, Thomas E. Lacher Jr., Russell A. Mittermeier, ур. (2017), Handbook of the Mammals of the World. Volume 7 - Rodents II (на језику: немачки), Lynx Edicions, p. 790, ISBN 978-84-16728-04-6
- ^ а б Boyer, Sylvie. „Recent evolutionary origin of the expression of the glial fibrillary acidic protein (GFAP) in lens epithelial cells. A molecular and genetic analysis of various mouse species”. Molecular Brain Research. 10.
- ^ а б Orth, A. „Two Deeply Divergent Mitochondrial clades in the wild mouse Mus macedonicus reveal multiple glacial refuges south of Caucasus.”. Heredity. 89: 353—357. doi:10.1038/sj.hdy.6800147
.
- ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- Musser, G. G. and M. D. Carleton. 2005. Superfamily Muroidea. pp. 894–1531 in Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. D. E. Wilson and D. M. Reeder eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
