Младен Атанасијевић
Младен Атанасијевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. фебруар 1908. |
Место рођења | Смедерево, Краљевина Србија |
Датум смрти | 4. октобар 1976.68 год.) ( |
Место смрти | Крагујевац, СФРЈ |
Младен Атанасијевић (Смедерево, 28. фебруар 1908 — Крагујевац, 4. октобар 1976) је био српски филолог и преводилац.
Основну школу и гимназију је завршио у Смедереву. Студирао је на Филозовском факултету у Београду, на класичним језицима, где му је латински предавао Веселин Чајкановић, а старогрчки Милан Будимир. Дипломирао је 1934.
Латински је почео да предаје у Битољу, затим у Штипу, а 1939. је прешао у Крагујевац.
Други светски рат је провео као заробљеник у официрском логору Оснабрик VI Ц (OFLAG VI C Osnabrück Eversheide). После рата је наставио да предаје латински у Другој вишој гимназији у Крагујевцу.
Упоредо са професуром бавио се и превођењем.
Прве стихове преведене са латинског објавио му је Крагујевачки часопис Наша стварност. Пре смрти објављене су му три књиге превода: Римска лирика (Просвета 1961, 1966), Енеиде Публија Вергилија Марона (Просвета, 1966, 1970) и Елегије Секста Проперција (Нолит, 1966).
Атанасијевићеви преводи заступљени су у неким изборима поезије, посебно античке, из шездесетих година 20. века, нпр. у познатој лирици Војислава Ђурића (Завод за издавање уџбеника, Београд, 1965) са пет превода песама. Превео је, али су изгубљени откупљени преводи: Овидијеву Метаморфозу.
Атанасијевић је од Културно-просветне заједнице општине Крагујевац добио прву награду за најуспешнија остварења у области културе и уметности 1967. Награђен је Дипломом града Крагујевца за животно дело 1972.
Из обимне заоставштине, која се чува у Народној библиотеци у Крагујевцу, после преводиочеве смрти објављене су преостала преведена дела.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Римска лирика.Просвета.Београд.1961, 1966
- Енеиде Публија Вергилија Марона.Просвета.Београд.1966, 1970
- Елегије Секста Проперција.Нолит.Београд.1966
- Тужне песме, Публије Овидије Назон. Књижевни клуб „Катарина Богдановић“. Крагујевац, 1992.
- Одабрана места из римске прозе .Народна библиотека „Вук Караџић“. Крагујевац. 2003
- Целокупна дела I и II, Квинт Хорације Флак.Народна библиотека „Вук Караџић“.Крагујевац.2005
- Писма легендарних љубавница, Публије Овидије Назон.Народна библиотека „Вук Караџић“.Крагујевац.2006
- Публије Вергилије Марон, Енеиде (Романов, Бања Лука, 2006)
- Песме, Гај Валерије Катул.Народна библиотека „Вук Караџић“.Крагујевац.2007
- Елегије I-IV, Албије Тибул.Народна библиотека „Вук Караџић“.Крагујевац.2007
- Љубави I-III, Љубавна вештина I-III, Љубавна вештина I-III, Лек од љубави, Публије Овидије Назон.Народна библиотека „Вук Караџић“.Крагујевац.2008
- Пастирске песме (Буколика),Епиграми, Публије Овидије Назон, Марко Валерије Марцијал.Народна библиотека „Вук Караџић“.Крагујевац.2008
- Елегије I-IV, Секст Проперције.Народна библиотека „Вук Караџић“.Крагујевац.2008
- Песме , Квинт Хорације Флак.ННК Интернатионал.Београд.2009
Његов син је Верољуб Атанасијевић.
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- „Крагујевац, педесетих: Озарени, тамни вилајет",Божидар Шујица , Данас недељом, 23. јуна 2019, Приступљено 14. 7. 2019.