Војислав Ђурић (историчар књижевности)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војислав Ђурић
Vojislav Đurić.jpg
Војислав Ђурић
Датум рођења(1912-01-17)17. јануар 1912.
Место рођењаМало Крчмаре код Раче Крагујевачке
Краљевина Србија
Датум смрти27. јул 2006.(2006-07-27) (94 год.)
Место смртиБеоград
Србија

Војислав Ђурић (Мало Крчмаре, 17. јануар 1912Београд, 27. јул 2006) је био српски историчар књижевности, академик и универзитетски професор. Био је оснивач Катедре за општу књижевност и теорију књижевности на београдском Филозофском факултету (једном од претеча Филолошког факултета) и данашњег Института за теорију књижевности и уметности.

Кратка биографија[уреди]

Војислав Ђурић је рођен у месту Мало Крчмаре код Раче Крагујевачке, 17.01. 1912. године, а завршио је гимназију у Крагујевцу. Завршио је књижевност у Београду (1935), где је и докторирао 1939. године. Радио је на Филозофском факултету у Београду, 1956. године је изабран за редовног професора, а после оснивања Филолошког факултета (1960) прешао је да ради на њему. Оснивач је Центра (данас Института) за теорију књижевности и уметности (1950) и његов директор, у периоду од 1960. до 1966. године.

Дописни члан Одељења литературе и језика САНУ постао је 21. децембра 1961. године, а за редовног члана је изабран 16. децембра 1965. године. Био је на месту секретара Одељења литературе и језика, у периоду од 01.03. 1963. до 19. децембра 1974. године, када је постао генерални секретар САНУ. Ту дужност је обављао до 15. децембра 1977. године, када је изабран за потпредседника САНУ и на том месту се налазио до 19. новембра 1981. године.

Био је члан неколико одбора САНУ:

  • Одбор за књижевне теорије (једно време председник)
  • МАО за југословенске народне умотворине (једно време председник)
  • Хиландарски одбор (једно време председник)
  • Одбор за критичка издања српских писаца
  • Одбор за проучавање историје књижевности
  • Одбор за балканске народне умотворине

Саставио је „Антологију народних јуначких песама“ чије прво издање је било 1947. године. Књига је имала већи број издања, а од 2001. се штампала под називом „Антологија српских народних јуначких песама“. Издању из 2013. године придодат је поговор који је написао књижевник Милорад Ђурић (1937—2013), његов син, чији је то био последњи текст.[1]

Војислав Ђурић је преминуо 27.07. 2006. године у Београду.

Значајније награде[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]