Мрежа заштићених подручја на Дунаву
Мрежа заштићених подручја на Дунаву створена је 2009. године[1] имплементацијом пројекта DanubeParksCnected, започетог априла 2007. Састоји се од 16 заштићених подручја[2] у 8 подунавских земаља. Циљ пројекта је да се окупе све управе заштићених подручја дуж Дунава и његових већих притока које деле исте проблеме и имају сличне циљеве, а могу их успешније решити блиском сарадњом. У пројекту учествује 15 партнера из 8 дунавских земаља: Немачке, Аустрије, Словачке, Мађарске, Хрватске, Србије, Бугарске и Румуније, као и 10 придружених партнера из подунавских и 3 друге европске државе: Молдавије, Француске и Украјине.[3]
О пројекту[уреди | уреди извор]
Мрежа заштићених подручја Дунава чува највредније локалитете дуж тока Дунава, али фрагментација станишта ограничава напоре у очувању јединствености екосистема. Тако је дошло до потребе за сарадњом подунавских земаља са циљем обнављања и одржавања повезаности свих елемената станишта.[3] По први пут су се заштићена подручја дуж Дунава заједнички супротставила изазовима и проблемима на нивоу целог тока. Оформљени су међународни тимови са задатком промовисања интензивне размене искуства у менаџменту станишта, очувању водећих врста Дунава и речне морфологије. Разрађене су међународне стратегије и имплементирани пилот пројекти од значаја за цео ток реке.
Међутим, међународна сарадња заштићених подручја Дунава представља много више од борбе за животиње и биљке. Она подразумева подизање свести о вредностима нетакнуте природе. Централна тема комуникације постао је Међународни дунавски фестивал, који се сваке године организује у центрима за посетиоце заштићених подручја и чији је циљ да у акцију укључи и инспирише локално становништво региона.[1]
Програм се спроводи кроз пројекте који симболично представљају заштиту 4 основна елемента у природи - земље, воде, ваздуха и ватре (која овде представља комуникацију).[3]
Земља[уреди | уреди извор]
У природним речним системима постоје и сува станишта, која су данас врло често фрагментисана на изолованим површинама. У оквиру пројекта спроводе се активности прекограничне испаше стоке због ефикаснијег управљања сувим стаништима. Такође је успостављена сарадња са шумарским сектором како би се дефинисале потребне мере и активности у циљу даљег развоја коридора шума и шумских подручја.
Вода[уреди | уреди извор]
Партнерска сарадња између различитих сектора на реци Дунав штити дунавске аде, који су станишта многим карактеристичним врстама и водећи су индикатори нетакнуте динамике реке.
Ваздух[уреди | уреди извор]
Овом компонентом пројекта жели се омогућити несметана миграција птица дуж Дунава. Током спровођења пројекта постигнута је сарадња са локалним оператерима електричне енергије и далековода, како би се инсталирала техничка решења која би онемогућила судар птица са електричним кабловима у заштићеним подручјима и онима који прелазе преко реке.
Ватра[уреди | уреди извор]
Различите комуникацијске активности симболично представљају ватру. Циљ ових активности је да се инспирише локално становништво региона и укључи у акцију заштите Дунава. Активности се спроводе кроз организовање волонтерских акција чишћења заштићених подручја, организовање бициклистичких тура по насипу дуж целог тока Дунава и слично.[3][4]
Заштићена подручја дуж тока Дунава[уреди | уреди извор]
Немачка[уреди | уреди извор]
1. Дунавска речна шума Нојбург Инголштат налази се између Нојбурга и Инголштата. Површине је 3.686 ха и једна је од највећих обалских листопадних шума дуж немачког Дунава. На овом подручју спроводи се пројекат враћања речне динамике у плавне шуме.[1]
2. Уска долина Дунава код Пасауа, површине 1.776 ха обухвата неколико заштићених подручја у горњем току Дунава, у Немачкој.[2]
Аустрија[уреди | уреди извор]
3. Национални парк Дунав-Ауен налази се између Беча и Братиславе. Површине је 9.353 ха и једна је од последњих области слободног тока дуж горњег Дунава са одлично очуваним кохерентним плавним шумама. На овом подручју спроводе се пројекти најбоље праксе у ревитализацији реке.[5]
Словачка[уреди | уреди извор]
4. Заштићено подручје Захорска налази се између реке Мораве и планине Мали Карпати. Површине је 27.522 ха и прво је заштићено низијско подручје у Словачкој. Пројектом се штите ретка станишта на Морави, највећој притоци Дунава у овом делу тока.
5. Заштићено подручје Дунавске мочваре налази се између Братиславе и Комарног. Површине е 12.284 ха и некада је била једна од најдинамичнијих унутрашњих речних делти у Европи. Подручје је у многоме измењено због хидроелектране Габичково, али се на њему и даље налазе бројна станишта значајног биодиверзитета.[6]
Мађарска[уреди | уреди извор]
6. Национални парк Ферто-Хансаг налази се у Маћарској, на тромеђи са Аустријом и Словачком. Површине је 47.182 ха. У области око Нежидерског језера обухвата и део аустријске територије, због чега представља прекогранични национални парк. Национални парк такође управља и облашћу Сигеткоз на Дунаву, која се граничи са заштићеним подручјем Дунавских мочвара.[6]
7. Национални парк Дунав-Ипeљ налази се северно од Будимпеште. Површине је 60.314 ха и једна је од најживописнијих области дуж тока Дунава, у коме река и околне планине чине јединствен пејзаж. У њему живи неколико заштићених ендемских биљних и животињских врста.
8. Национални парк Дунав-Драва налази се у близини јужне мађарске границе. Површине је 50.000 ха и обухвата плавна подручја под заштитом дуж Дунава и Драве. Познато је подручје на коме се гнезде црне роде.[7]
Хрватска[уреди | уреди извор]
9. Парк природе Копачки рит налази се на ушћу реке Драве у Дунав. Површине је 23.891 ха. Позната је унутрашња делта на ушћу Драве у Дунав. Познат је по највећој густини узгајалишта орла белорепана.
10. Парк природе Лоњско поље налази се у централном басену реке Саве, 75 км низводно од Загреба. Површине је 50.650 ха и представља традиционални културни крај, савршено прилагођен плавном екосистему.[8]
Србија[уреди | уреди извор]
11. Специјални резерват природе Горње Подунавље налази се на граници Србије са Мађарском и Хрватском. Површине је 19.605 ха и представља српски део плавног подручја у области тромеђе. Највећи је плавни комплекс на средњем Дунаву.[7]
12. Национални парк Ђердап налази се на граници Србије са Румунијом. Површине је 63.608 ха. Најдоминантнији природни феномен парка је величанствена Ђердапска клисура, једна од најдужих и надубљих речних клисура у Европи.[9]
Бугарска[уреди | уреди извор]
13. Парк природе Персина налази се око 80 км узводно од бугарског града Русе. Површине је 22.000 ха и уз острво Белене највеће је дунавско острво у Бугарској. Овај парк природе представља низијску речну секцију са својим широким речним коритом, бројним острвима, пешчаним обалама и динамичном морфологијом.
14. Парк природе Русенски Лом налази се у близини града Русе. Површине је 3.408 ха. У клисури коју је изградила река Русенски Лом налазе се прастари манастири у пећинама. Администрација парка такође управља и заштићеним подручјем Калимок-Брушлен.
15. Заштићено подручје Калимок-Брушлен налази се у североисточном делу Бугарске, 40 км низводно од града Русе. Површине је 6.000 ха и представља подручје драгоцених мочвара на Дунаву. Ревитализација ових мочвара може бити добар пример за даљу рестаурацију мочвара на доњем току Дунава у будућности.[10]
Румунија[уреди | уреди извор]
16. Резерват биосфере Делта Дунава налази се у румунском округу Тулча. Површине је 580.000 ха. Друга је највећа делта у Европи, једна од најважнијих речних делти на свету и највеће заштићено подручје дуж Дунава.[11]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Danube inside 2014, стр. 1
- ^ а б „DANUBEPARKS - Network Of Protected Areas”. danubeparks.org. Приступљено 5. 7. 2020.
- ^ а б в г „DANUBEparksCONNECTED”. Zvanični veb-sajt. Kopački rit. Приступљено 4. 7. 2020.
- ^ „DANUBEPARKSCONNECTED”. interreg-danube.eu. Приступљено 5. 7. 2020.
- ^ Danube inside 2014, стр. 2
- ^ а б Danube inside 2014, стр. 3
- ^ а б Danube inside 2014, стр. 5
- ^ Danube inside 2014, стр. 4
- ^ Danube inside 2014, стр. 6
- ^ Danube inside 2014, стр. 7
- ^ Danube inside 2014, стр. 8
Литература[уреди | уреди извор]
- Danube inside (PDF). Donau-Auen National Park. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 09. 2016. г. Приступљено 4. 7. 2020.
- Tucakov, Marko (26. 10. 2012). „Zašti ćene vrste i podru čja na Dunavu” (PDF). plovput.rs. Приступљено 4. 7. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Специјални резерват природе "Карађорђево"”. Виртуелни музеј Дунава. Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 3. 7. 2020.