Мухамед Филиповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Филиповић
Лични подаци
Датум рођења(1929-08-03)3. август 1929.
Мјесто рођењаБања Лука, Краљевина СХС
Датум смрти26. фебруар 2020.(2020-02-26) (90 год.)
Мјесто смртиСарајево, Босна и Херцеговина
Породица
РодитељиСулејман Филиповић
Филозофски рад
ИнтересовањаЛогика, Филозофија језика, Методологија, Културна историја БиХ
ИдејеИдеологија и идентитет Бошњачког духа

Мухамед Филиповић (Бања Лука, 3. август 1929 — Сарајево, 26. фебруар 2020), био је босанскохерцеговачки филозофски писац, есејиста о културној историји Босне и Херцеговине и касније (осамдесетих и деведесетих) нарочито је познат као један од најистакнутијих бошњачких националних идеолога. Био је члан Академије науке и умјетности БиХ, предсједник Бошњачке академије наука и умјетности. Био је дугогодишњи редовни професор логике и методологије социјалних истраживања на одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета УНСА. У периоду од 1975. до 1982. године био је уредник у редакцији Енциклопедије Југославије ЈЛЗ за сепарат Босна и Херцеговина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 3. августа 1929. године у Бањој Луци у породици Сулејмана и Ђуле.

Филиповић је у родном граду завршио основну и средњу школу. Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду и Загребу. Дипломирао је 1952. године, а докторирао 1960.[1] Био је доцент, ванредни и редовни професор логике и методологије социјалних истраживања са методологијом науке на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Аутор је монографија из марксизма, логике, историје филозофије језика, историје културног и књижевног живота Босне и Херцеговине и политичких чланака и монографија.

Током 1980-их Филиповић се трансформисао из идеолога у критичара режима Јосипа Броза.[2] Почетком 1990-их заједно са Алијом Изетбеговићем и Фикретом Абдићем оснива Странку демократске акције, да би се пола године након тога политички разишао[3] са већином чланства СДА и оснива Муслиманску бошњачку организацију, нову политичку партију унутар муслиманског бошњачког народа.[4] МБО је добила незнатан број гласова на општим изборима у СР БиХ 1990. иако је код многих припадника до тада муслиманске нације био сматран идеолошким „оцем бошњачке нације“. Једно вријеме био је присталица муслиманског останка у Југославији. Заједно са Адилом Зулфикарпашићем учествовао је у неуспјелим преговорима у јулу 1991. са тадашњим вођама СДС-а о будућности СР БиХ унутар Југославије и био је склопио краткотрајни Споразум Караџић - Филиповић.

Без обзира на сукобе са СДА и Изетбеговићем током Рата у Босни и Херцеговини био је амбасадор БиХ у Берну у Швајцарској и Лондону у Уједињеном Краљевству.[2]

Филиповић је био члан Академије наука БиХ, (у Академију наука и уметности СР БиХ изабран је 1976. а постао је дописни члан те Академије 1978. године и редовни члан 1987), један је од оснивача и предсједник и националне Бошњачке академије наука и умјетности.[5][6] Објавио је 14 књига (укупно више од 30 дјела), од којих су неке и преведене на друге језике (Лењин — монографија његове мисли преведена је на седам језика).

Умро је 26. фебруара 2020. године у Сарајеву, у 91. години.[7]

Библиографија Мухамеда Филиповића[уреди | уреди извор]

  • "Religija i moral", "Rad", Beograd, 1958.
  • "Bosanski duh u književnosti – šta je to?", Sarajevo, 1967.
  • "Lenjin - monografija njegove misli", "Veselin Masleša", Sarajevo, 1969.
  • "Etički osnovi humanizma";
  • "Marksizam i suvremena filozofija"; "Veselin Masleša", Sarajevo, 1974.
  • "Filozofske osnove marksizma", "Komunist", Beograd, 1976.
  • "Marksistička teorija i problemi revolucije", "Komunist", Beograd, 1976.
  • "Industrija i rad kao predmet znanstvenog proučavanja", "Zaštita", Sarajevo, 1983.
  • "Safet Krupić - marksistički filozof, kritičar i estetičar", Veselin Masleša, Sarajevo, 1986.
  • "Filozofija jezika I", "Svjetlost", Sarajevo, 1986.
  • "Duhovni život Bosne", Publicistički zavod Jugoslavije, Beograd, 1986.
  • "Filozofija jezika II"; Sarajevo, 1987.
  • "Bošnjačka politika", "Svjetlost", Sarajevo, 1996.
  • "Bosna i Hercegovina-najvažnije geografske, demografske,historijske, kulturne i političke činjenice", "Copact-E", Sarajevo 1997.
  • Povijest bosanske duhovnosti, "Bosanska knjiga", Sarajevo, 1997.
  • "Tunjina nedovršena priča - Banjaluka u kazivanju Muhameda Filipovića", Emin Krkić 1999;
  • "Pokušaj jedne duhovne biografije", "Avicena", Sarajevo, 1999.
  • "Bio sam Alijin diplomata I i II", "Delta", Bihać, 2000.
  • "Deset predavanja o ideji Evrope", Pravni centar Fond otvoreno društvo BiH, Sarajevo, 2000.
  • "Jedno dugo, dugo putovanje uz Lim i oko Peštera", "Svjetlost", Sarajevo, 2001.
  • "Komunizam i nostalgija", "Svjetlost", Sarajevo, 2001.
  • "Pitanje odgovornosti za rat u BiH", "Svjetlost", Sarajevo,
  • "Islam i teror", "El-Kalem", Sarajevo, 2002.
  • "Metodologija znanosti i znanstvenog rada","Svjetlost", Sarajevo, 2004.
  • "Tragedija Bosne"
  • "Povijest i naše mišljenje o njoj";
  • "Historija duhovnog života na tlu Bosne i Hercegovine, knjige I,II,III,IV", "Svjetlost", Sarajevo, 2005.
  • "Devetnaest etida o Mihailu Bahtinu", "Svjetlost", Sarajevo, 2005.
  • "Bosanski duh lebdi nad Bosnom", "Prosperitet", Sarajevo, 2006.
  • "Ko smo mi Bošnjaci", 2008
  • "U susret stogodišnjici Merhameta","Prosperitet", Sarajevo, 2011.
  • ”Fenomen Muftija”,
  • Filipović, Muhamed (1990). „O pojmu književnosti u primjeni na istraživanja naše duhovne baštine”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 39 (1989): 11—36. 
  • Filipović, Muhamed (2007). Ko smo mi Bošnjaci: Ko smo mi Bošnjaci muslimanske vjere i šta mi želimo u našoj domovini Bosni i Hercegovini, u regiji s kojom smo svojim porijeklom i historijom povezani, i u Europi kojoj geopolitički i kulturno pripadamo?. Sarajevo: Prosperitet. 
  • ”Roman jedne biografije”, Sarajevo, 2019. (аутобиографија)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мухамед Филиповић, Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине. Приступљено 27. јула 2016.
  2. ^ а б Ognjenović, Gorana; Jozelić, Jasna (2014). Politicization of Religion, the Power of State, Nation, and Faith: The Case of Former Yugoslavia and Its Successor States. Palgrave Macmillan. стр. 30. ISBN 978-1-137-47786-6. 
  3. ^ „Intervju/Muhamed Filipović za press: Alija je upropastio Bošnjake, napravivši katastrofalnu grešku odlukom da se BiH odvoji od Jugoslavije”. Republika. 23. 5. 2011. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  4. ^ "Balkan bluz". montenegro.org.au. Pristupljeno 3. 8. 2014.
  5. ^ "BANU: Inauguracija 22 akademika i nastavak rada u punom kapacitetu". sandzakpress.net. 16. 1. 2014. Pristupljeno 3. 8. 2014.
  6. ^ "Akademik Filipović izabran za predsjednika Senata, a akademik Kurijak za člana Senata BANU". sandzakpress.net. 30. 12. 2013. Pristupljeno 3. 8. 2014.
  7. ^ „Preminuo akademik Muhamed Filipović”. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_Филиповић&oldid=27454183”