Награда Пјер

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Награда „Пјер“ је награда за најбољу карикатуру коју једном годишње додељује компанија „Новости“. Име је добила по карикатуристи Пјеру Крижанићу, а установљена је 1967. по идеји Драгана Савића, карикатуристе Борбе. Идеју је спровео у дело Слободан Глумац, тадашњи главни уредник „Вечерњих новости”.[1] Први добитник награде био је Албин Рогељ за карикатуру Осмерац на југословенски начин. [2]

Добитницима награда се додељују - Златни, Сребрни и Бронзани „Пјер”, за најбоље карикатуре и посебна награда за најбољи портрет-карикатуру. Награђенима се уручују плакете са ликом Пјера Крижанића, рад вајара Небојше Митрића, дипломе и новчане награде.[3] Након проглашавања награђених, у земљи и иностранству се организују изложбе одабраних карикатура са конкурса.

Добитници[уреди | уреди извор]

1967[уреди | уреди извор]

Године 1967. награђени су[4]:

  • прва награда, сребрна плакета — Албин Рогељ
  • друга награда — Раде Ивановић
  • трећа награда — Фери Павловић

1968[уреди | уреди извор]

Године 1968. на 2. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда, сребрна плакета — Душан Петричић
  • друга награда — Недељко Драгић из Загреба, друга награда
  • трећа награда — Зоран Јовановић и Миодраг Стојановић

Специјална награда за портрет-карикатуру припала је Ади Мулабеговићу.

1969[уреди | уреди извор]

Године 1969. на 3. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда, сребрна плакета — Зоран Јовановић
  • друга награда — Божо Кос
  • трећа награда — Миодраг Стојановић и Божа Стефановић

1970[уреди | уреди извор]

Године 1970. на 4. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда, сребрна плакета — Ади Мулабеговић
  • друга награда — Ђорђе Орма
  • трећа награда — Сунчица Божиновска, Ранко Гузина и Бранислав Радошевић

1971[уреди | уреди извор]

Године 1971. на 5. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда — Ранко Гузина
  • трећа награда — Зденко Блажић, Сунчица Божиновска, Ђуро Варга и Миодраг Величковић.

1972[уреди | уреди извор]

Године 1972. конкурс није одржан.[4]

1973[уреди | уреди извор]

Године 1973. на 6. конкурсу додељена је награда за целокупан једногодишњи рад кандидата[4]:

  • Ото Рајзингер из Загреба

1974[уреди | уреди извор]

Године 1974. на 7. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда, посебна плакета — Иво Кушанић
  • друга награда — Димитрије Живадиновић
  • трећа награда – Дарко Марковић

1975[уреди | уреди извор]

Године 1975. на 8. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда и плакета „Пјер“ – Зулфикар Зуко Џумхур
  • друга награда — Исмет Вољевица
  • трећа награда – Стево Страчковски

1976[уреди | уреди извор]

Године 1976. на 9. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда и плакета „Пјер“ – Стево Страчковски
  • друга награда — Петар Кораксић, за карикатуру „Без речи”
  • трећа награда – Макс Тобољевић-Аким, за карикатуру „Коршка басна”

1977[уреди | уреди извор]

Године 1977. на 10. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда и плакета „Пјер“ – Југослав Влаховић[5]
  • друга награда — Иван Харамија, за карикатуру „Вјетроказ”
  • трећа награда – Жарко Луетић

1978[уреди | уреди извор]

Године 1978. на 11. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда – Предраг Kораксић
  • друга награда — Стане Јагодич, за карикатуру „Без речи”
  • трећа награда – Ђуро Варга, за карикатуру „Без речи”

Први пут је додељена и награда за најбољу портрет-карикатуру, коју је добио Ненад Данчуо, за портрет Мике Шпиљака.[4]

1979[уреди | уреди извор]

Године 1979. на 12. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда – Милорад Добрић[5]
  • друга награда — Сунчица Божиновска
  • трећа награда – Бранко Цонић

Награда за најбољу портрет-карикатуру, Зоран Јовановић – Јус

1980[уреди | уреди извор]

Године 1980. на 13. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда – Драган Савић[5]
  • друга награда — Градимир Смуђа
  • трећа награда – Фери Павловић

Награда за најбољу портрет-карикатуру, Руди Стипковић, за портрет Павла Вујисића

1981[уреди | уреди извор]

Године 1981. на 14. конкурсу добитници су[4]:

  • прва награда — Бранислав Обрадовић, са гег-стрипом[5]
  • друга награда — Иво Кушанић
  • трећа награда – Младен Богнар

Награда за најбољи портрет-карикатуру – Недељко Убовић Добитник мале карикатуре „Пјер“ – Бранислав Станковић

1982[уреди | уреди извор]

Године 1982. на 15. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда — Душан Петричић
  • друга награда — Маријан Манчек
  • трећа награда – Владимир Боројевић

Награда за најбољи портрет-карикатуру – Петар Писместовић

1983[уреди | уреди извор]

Године 1983. на 16. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда — Миодраг Стојановић
  • друга награда — Тошо Борковић
  • трећа награда – Слободану Обрадовићу

Награда за најбољи портрет-карикатуру – Борота Печара.

1984[уреди | уреди извор]

Године 1984. на 17. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда — Тошо Борковић[5]
  • друга награда — Мирко Илић
  • трећа награда – Бранислав Обрадовић

1985[уреди | уреди извор]

Године 1985. на 18. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда — Ицо Вољевица
  • друга награда — Градимир Смуђа
  • трећа награда – Миленко Михајловић

1986[уреди | уреди извор]

Године 1986. на 19. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда — Ненад Милићевић
  • друга награда — Миленко Михајловић
  • трећа награда – Милан Личин

1987[уреди | уреди извор]

Године 1987. на 20. конкурсу награђени су[4]:

  • прва награда — Градимир Смуђа
  • друга награда — Срећко Пунтарић
  • трећа награда – Божа Стефановић

1988[уреди | уреди извор]

Године 1988. на 21. конкурсунаграђени су[4]:

  • прва награда — Тошо Борковић[5]
  • друга награда — Анет Василевски
  • трећа награда – Иван Харамија

1989[уреди | уреди извор]

Године 1989. на 22. конкурсу награђени су [4]:

  • прва награда — Димитрије Живадиновић
  • друга награда — Јошко Марушић
  • трећа награда – Градимир Смуђа

1990[уреди | уреди извор]

Године 1990. на 23. конкурсу, награђени су[4][6]:

  • прва награда — Предраг Пантовић
  • друга награда — Мухамед Ђерлек
  • трећа награда – Љубомир Перенчевић

Те године први пут је организована и награда на основу гласања читалаца „Вечерњих новости“ за карикатурe из најужег круга за награде. Читаоци су великом већином гласали за карикатуру Ефтима Гашева[4]

1991[уреди | уреди извор]

Године 1991. на 24. конкурсу, награђени су[4]:

Награда читалаца – Александар Ећимовић[4]

1992[уреди | уреди извор]

Године 1992. на 25. конкурсу, награђени су[4]:

  • прва награда — Тошо Борковић[5]
  • друга награда — Драгутин Гане Милановић
  • трећа награда – Душан Арсенић

1993[уреди | уреди извор]

Године 1993. на 26. конкурсу, награђени су[4]:

  • прва награда — Драган Руменчић
  • друга награда — Александар Блатник
  • трећа награда – Душан Лудвиг

1994[уреди | уреди извор]

Године 1994. на 27. конкурсу, награђени су[4]:

  • прва награда — Јован Прокопљевић
  • друга награда — Миодраг Величковић
  • трећа награда – Шпиро Радуловић

1995[уреди | уреди извор]

Године 1995. на 28. конкурсу, награђени су[4]:

  • прва награда — Борислав Станковић
  • друга награда — Југослав Влаховић, за карикатуру „Роденов пољубац”
  • трећа награда – Дарко Дрљевић, за карикатуру „Тужна сеоба”.

За карикатуре су гласали сами учесници.

1996[уреди | уреди извор]

Године 1996. на 29. конкурсу, награђени су[4]:

  • Златни „Пјер“ — Миленко Косановић
  • Сребрни „Пјер“ — Слободан Обрадовић
  • Бронзани „Пјер“ — Љубомир Перенчевић

Најбољу карикатуру изабрали су сами учесници конкурса, који су сачињавали жири.

1997[уреди | уреди извор]

Године 1997. на 30. конкурсу, награђени су[4]:

  • Златни „Пјер“ — Александар Ећимовић
  • Сребрни „Пјер“ — Недељко Убовић
  • Бронзани „Пјер“ — Миодраг Стојановић

1998[уреди | уреди извор]

Године 1998. на 31. конкурсу, награђени су[4]:

  • прва награда — Лука Лагатор
  • друга награда — Слободан Обрадовић
  • трећа награда – Недељко Убовић

За победника су сами учесници изабрали Луку Лагатора. Читаоци су гласали за пет карикатура на основу каталога.

1999[уреди | уреди извор]

Године 1999. на 32. конкурсу, награђени су[4]:

  • Златни „Пјер“ — Александар Ећимовић
  • Сребрни „Пјер“ — Дарко Дрљевић, са карикатуром „Тужна судбина”
  • Бронзани „Пјер“ — Недељко Убовић, са карикатуром „Српска својеглавост”

Велика награда жирија (Гран при) – Ранко Гузина. Жири су били сами учесници конкурса.

2000[уреди | уреди извор]

Године 2000. на 33. конкурсу, награђени су[4]:

  • Златни „Пјер“ — Љубомир Сопка
  • Сребрни „Пјер“ — Тошо Борковић, са карикатуром „Без речи”
  • Бронзани „Пјер“ — Владимир Станковић, са карикатуром „Без речи”

2001[уреди | уреди извор]

Године 2001. на 34. конкурсу, награђени су[4]:

  • Велика плакета – Јован Прокопљевић
  • друга награда – Владо Волаш, са карикатуром „Без речи”
  • трећа награда – Душан Вукојев

2002[уреди | уреди извор]

Године 2002. на 35. конкурсу, учествовало је 114 аутора, са више од 600 карикатура,[7] а награђени су[4]:

  • прва награда — Драган Гане Милановић, са карикатуром „Без речи”
  • друга награда — Миланкo Каличанин, са карикатуром „Без речи”
  • трећа награда – Војислав Милић

2003[уреди | уреди извор]

Године 2003. на 36. конкурсу, учествовало је 122 аутора, са 589 радова,[8] а награђени су[4]:

  • прва награда — Саша Димитријевић
  • друга награда — Љубомир Перенчевић
  • трећа награда – Александар

2004[уреди | уреди извор]

Године 2004. на 37. конкурсу, награђени су[3]:

  • прва награда — Горан Ћеличанин, за карикатуру без речи, са кордоном лојаница који гори испред порушене цркве, метафичном представом духовне заштите коју имају српске светиње на Косову.
  • друга награда — Дарко Дрљевић, за карикатуру „Торањ”
  • трећа награда — Горан Дивац, за карикатуру без речи о домаћим социјалним потресима.

2005[уреди | уреди извор]

Године 2005. на 38. конкурсу, учетвовало је 187 аутора са 706 при­спе­лих радова, а награђени су[9][1]:

  • Златни „Пјер“ — Ду­ша­н Лу­дви­г, за ка­ри­ка­ту­ру „Те­а­тар ап­сур­да”.
  • Сребрни „Пјер“ — Александар Блатник
  • Бронзани „Пјер“ — Слободан Срдић.

2006[уреди | уреди извор]

Године 2006. на 39. конкурсу, награђени су[6]:

  • Златни „Пјер“ — Тошо Борковић
  • Сребрни „Пјер“ — Мухамед Ђерлек
  • Бронзани „Пјер“ — Слободан Срдић

2007[уреди | уреди извор]

Године 2007. на јубиларном 40. конкурсу, је учествовало учествовало 194 аутора са 963 карикатура.[10]

  • Златни „Пјер“ — Шпиро Радуловић, за карикатуром без речи, са сликом Србије прошлог века оличене у стаблима шљива - некада једине наше (шљиве) експортне робе, испреплетане са Србијом данашњице, односно дрворедима тениских рекета, која алудира на промену националног бренда.[10]
  • Сребрни „Пјер“ — Горан Дивац, за карикатуру „Миротворци”, која метафорично портретише лицемерје неких моћника наше цивилизације, који своје припреме за ратне обрачуне камуфлирају мировним акцијама.[11]
  • Бронзани „Пјер“ — Марија Докмановић, за карикатуру „Без речи”, која представља интелигентну еколошку експресију о судбини златне рибице.[11]

Награду за најбољу портрет-карикатуру добио је Константин Грос, за своје виђење Карле дел Понте. На карикатури она трчкара по шуми са мрежом за лептирове, док од дрвећа прелепљеног потерницама не види руке генерала који је зачикује.[10]

2008[уреди | уреди извор]

Године 2008. на 41. конкурсу, добитници су[6]:

  • Златни „Пјер“ — Мухамед Ђерлек, за карикатуру Срба који играју коло у лавиринту
  • Сребрни „Пјер“ — Горан Ћеличанин, за карикатуру „Без речи”, са карикатуром закрпе у облику Косова, на на образу Миле Ђукановића
  • Бронзани „Пјер“ — Сава Бабић, за карикатуру на тему гласача, заведеног обећањима политичара, који се на путу до гласачке кутије претвара у наивну, послушну овчицу

За портрет-карикатуру награђен је Славиша Шеврт,[6] за портрет Емира Кустурице.

2009[уреди | уреди извор]

Године 2009. на 42. конкурсу, је учествовало 169 аутора са 665 радова, а награђени су[12]:

  • Златни „Пјер“ — Миланко Каличанин, за карикатуру без речи
  • Сребрни „Пјер“ — Никола Пејков, за карикатуру „Маске”
  • Бронзани „Пјер“ — Јован Прокопљевић, за карикатуру без речи

За најбољи портрет-карикатуру, награђен је Зоран Товирац Тоцо, за портрет Ивана Тасовца, а карикатура носи наслов „Трилогија политичка-спортска-културна”.

2010[уреди | уреди извор]

Године 2010. награда је додељена по 43. пут[13]:

  • Златни „Пјер“ — Јово Шкомац за карикатуру Сплав Mедузa, која говори о евроскептицизму. Алудирајући на истоимено дело француског сликара Теодора Жерикоа приказује неколико исцрпљених људи на сплаву са српском заставом, који за време олује на океану помоћ траже од брода са обележјем Европске уније на коме пише „Титаник”.
  • Сребрни „Пјер“ — Владо Волаш за карикатуру „Венчање”.
  • Бронзани „Пјер“ — Миро Стефановић за карикатуру „Балкански стампедо”.

За најбољи портрет-карикатуру изабран је рад Марка Стајића, портрет Стеве Жигон у лику Кригера.

2011[уреди | уреди извор]

Године 2011. на 44. конкурсу од 592 пристигла рада, награђени су[14]:

  • Златни „Пјер“ — Мухамед Ђерлек, за карикатуру „Неслога“
  • Сребрни „Пјер“ — Шпиро Радуловић, за карикатуру „Себичност“
  • Бронзани „Пјер“ — Југослав Влаховић, за карикатуру „Знак питања“

Сва три рада везана су за Србију. У категорији најбољи портрет-карикатура, награђен је Славиша Шеврт, за лик Иве Андрића, којим је желео да обележи јубилеј пола века од Андрићеве Нобелове награде.

2012[уреди | уреди извор]

Године 2012. на 45. конкурсу учествовало je 138 карикатуриста са 610 радова, а награђени су[15]:

  • Златни „Пјер“ — Недељко Убовић, за карикатуру „Вођа”
  • Сребрни „Пјер“ — Зоран Петровић за карикатуру „Трофеји”, на којој је представљен амерички „ујка Сем”, са главама палим широм света у његово име и славу, а које попут ловачких трофеја „качи” по зиду.
  • Бронзани „Пјера“ — Слободан Срдић карикатуру „Слобода”

Ранко Гузина награђен је за најбољи портрет-карикатуру, на којој су представљене Соња Бисерко, Соња Лихт, Борка Павићевић и Весна Пешић.[15]

2013[уреди | уреди извор]

Године 2013. на 46. конкурсу је учествовало 134 аутора, са 606 карикатура, а награђени су:[16]

  • Златни „Пјер” — Александар Блатник за рад „Без речи“, који говори о бољитку коме се људи надају већ 20 година, а из којег „се чује вапај обичног човека за бољитком”.
  • Сребрни „Пјер” — Горан Миленковић за рад „Језичке размирице“, која говори о рату око ћирилице у Вуковару
  • Бронзани „Пјер” — Тошо Борковић за рад „Пресецање врпце“, која говори о нади ка бољем животу.

За најбољи портрет-карикатуру глумца Ђузе Стојиљковића награђен је Милорад Х. Јевтић.[16]

2014[уреди | уреди извор]

Године 2014. на 47. конкурсу укупно је учествовало 144 аутора са 522 радова, а добитници су били[17]:

  • Златни „Пјер” — Тоша Борковић
  • Сребрни „Пјер” — Зоран Петровић, за карикатуру, „Без речи”, на којој је приказан Александар Вучић
  • Бронзани „Пјер” — Шпиро Радуловић, за карикатуру „Без речи”, на којој је приказан велики контејнер претрпан фабрикама, које је су у транзицији завршиле на сметлишту.

За најбољу портрет-карикатуру Хариса Џиновића награђен је Лазар Средановић Дикан.[17]

2015[уреди | уреди извор]

Године 2015. на 48. конкурсу у свим категоријама, било је пријављено 202 аутора, са 515 радова. Од 394 карикатуре, добитници награда су били[18]:

  • Златни „Пјер” — Душан Лудвиг, за карикатуру „Без речи”[18]
  • Сребрни „Пјер” — Новица Коцић, за карикатуру са заставом ЕУ, на којој се око скоро сваке звездице налази полумесец. Карикатура је без текста.[19]
  • Бронзани „Пјер” — Никола Констадиновић, за карикатуру без текста

Награду за портрет Љиљане Смајловић, је добио Лаза Средановић Дикан[19] Први пут је додељена и награда за младе ауторе. У тој категорији је учествовало 64 аутора, са 121 карикатуром, а награда је додељена Урошу Петковићу, за портрет-карикатуру Новака Ђоковића.[18]

2016[уреди | уреди извор]

Године 2016. на 49. конкурсу укупно је у свим категоријама учествовало 209 аутора, са 653 карикатура.[20] Од 123 аутора и 504 карикатура, награде су добили:

  • Златни „Пјер” - Горан Дивац за карикатуру „Енклава”,[21] на којој је симболично представљена горка садашњица Срба на Косову и Метохији, кроз слику човека у српској народној ношњи, затвореног у крлетки за птице.[20]
  • Сребрни „Пјер” - Горан Марковић, за карикатуру без наслова. На карикатури је представљен судија, који је уместо машне везао - доларе око врата. Карикатура носи поруку о односу људског и матерјалног и о људској потреби да суди и пресуђује.[21]
  • Бронзани „Пјер” - Душан Арсенић, за карикатуру без наслова. На карикатури је представљен ТВ водитељ - Пинокио, који носем пробада гледаоца у фотељи, а односи се на лажи пласиране, како са домаћих, тако и са светских медија.[21]

Награду за портрет-карикатуру је добио Марко Стајић, за портрет Доналда Трампа у техници акварела.[21] У конкуренцији младих карикатуриста, за најбољи је проглашен рад Филипа Карана,[20] аутопортрет на мобилном телефону (селфи) у кубистичком стилу Пабла Пикаса.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Тасић 2006, стр. 28.
  2. ^ Оскар карикатуре Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2011), Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ а б Новости & 14. 12. 2004.
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи Новости & Пјер.
  5. ^ а б в г д ђ е Ивков 1995.
  6. ^ а б в г РТС & 1. 12. 2008.
  7. ^ Новости & 6. 1. 2003.
  8. ^ Новости & 17. 10. 2003.
  9. ^ Новости & 30. 11. 2005.
  10. ^ а б в Новости & 20. 2. 2008.
  11. ^ а б Новости & 7. 12. 2007.
  12. ^ Новости & 11. 11. 2009.
  13. ^ Бета & 3. 12. 2010.
  14. ^ Новости & 30. 11. 2011.
  15. ^ а б Новости & 14. 11. 2012.
  16. ^ а б Новости & 2. 12. 2013.
  17. ^ а б Новости & 26. 12. 2014.
  18. ^ а б в Краљ & 18. 11. 2015.
  19. ^ а б Политика & 16. 1. 2016.
  20. ^ а б в Новости & 16. 12. 2016.
  21. ^ а б в г Краљ & 16. 12. 2016.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Награда_Пјер&oldid=26946504”