Стево Жигон
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
| Стево Жигон | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Стево Жигон | |||||
| Пуно име | Стево Жигон | ||||
| Датум рођења | 8. децембар 1926. | ||||
| Место рођења | Љубљана.svg){kind=small} Краљевина СХС | ||||
| Датум смрти | 28. децембар 2005. (79 год.) | ||||
| Место смрти | Београд Србија и Црна Гора | ||||
| Супружник | Јелена Жигон | ||||
| Деца | Никола Жигон Ивана Жигон | ||||
| Активни период | 1950—1998. | ||||
| Битна улога | Отписани - Кригер | ||||
| IMDb веза | |||||
| |||||
Стево Жигон (Љубљана, 8. децембар 1926 — Београд, 28. децембар 2005) био је српски и југословенски филмски и позоришни глумац и режисер словеначког етничког порекла.
Садржај
Биографија[уреди]
Стево Жигон рођен је у кројачкој породици од оца Штефана и мајке Марије Жигон. Његови родитељи су се након доласка Мусолинија и фашиста на власт 1922. године иселили из Италије у Љубљану, где је Стево од 1937. године похађао гимназију, а 1945. године матурирао. Фебруара 1942. године постао је члан СКОЈ-а. Као млад човек две године је провео у злогласном конц логору Дахау, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.
Студирао глуму у Љубљани и Лењинграду. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду.[1] На Факултету драмских уметности је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, а све више се окреће режији.[2] На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970) за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији, а посебну популарност стиче тумачећи лик злогласног мајора Кригера у тв серијама Отписани и Повратак отписаних. Глуми и у кратким играним филмовима (нпр. Н. Стојановића).
Године 1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту Филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „... када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“
По идеолошком опредељењу се изјашњавао као комуниста и био је поштовалац Стаљиновог лика и дела. Категорично је бранио идеје атеизма.
На првим вишестраначким изборима у Србији 1990. године био је кандидат Социјалистичке партије Србије за народног посланика, али није изабран.
Супруга Јелена и ћерка Ивана су такође познате глумице.
Преминуо је 28. децембра 2005. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана.
Режирао[уреди]
- Драга Рут (у Мостару) 1954.
- Агонија (у Малом театру у Москви) 1979.
- Ожалошћена породица (у Бољшом драматическом театру у Лењинграду)
Режирао је у следећим позориштима:
- Народно позориште у Београду - „Ромео и Јулија“ - 1981, „Госпођица Јулија“ (Стринберг) - 1994, „Идиот“ (Фјодор Михаилович Достојевски) - 1995, „Галеб“ (Чехов) - 2000
- Југословенско драмско позориште
- Театар поезије
- Академско позориште
- и у градовима: Нови Сад, Вршац, Сомбор, Бања Лука, Дубровник, Битола, Зеница, Зајечар, Крагујевац, Љубљана...
Његова режија Хамлета посебно је запамћена као изазовна и полемична.
Улоге у позоришту[уреди]
- Краљ Бетајнове (Ивана Цанкара) - Франц
- Антигона (Софокле) - Хемон
- Кандида (Бернард Шо) - Марчбенкс
- Федра (Расин) - Хиполит
- Глорија (Р. Маринковића) - Дон Јере
- Браћа Карамазови (Фјодор Михајлович Достојевски) - Тужилац
- Супарници (Шеридан) - Фокланд
- Дубровачка трилогија (Иво Војновић) - Госпар Михо, Марко пл. Тудизип
- Заточеници из Алтоне (Жан Пол Сартр) - Франц
- Ифигенија на Тауриди (Јохан Волфганг Гете) - Тоант
- Дантонова смрт (1968) -Робеспјер
- Маскерата (Мирослав Крлежа) - Дон Кихот
- У агонији (Мирослав Крлежа) - Крижовец
- Иванов (Антон Чехов) - Иванов
- Обична прича (Гончаров) - Петар Иванович
- Пигмалион (Бернар Шо) - Хенри Хигинс
- Хамлет (Вилијем Шекспир) - Хамлет
- Вуци и овце (Алексеј Остовски) - Беркутов
- Отело (Вилијем Шекспир) - Јаго
Филмографија[уреди]
| 1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 5 | 8 | 12 | 12 | 3 | 40 |
| ТВ филм | 0 | 24 | 20 | 5 | 6 | 55 |
| ТВ серија | 0 | 5 | 7 | 7 | 5 | 24 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 2 | 2 | 0 | 4 |
| Кратки филм | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 | 2 |
| Укупно | 5 | 37 | 41 | 28 | 14 | 125 |
| Филмографија глумца Стеве Жигона | |||
|---|---|---|---|
| Год. | Назив | Улога | |
| 1950.-те ▲ | |||
| 1950. | Чудотворни мач | ||
| 1950. | Црвени цвет | Блаж | |
| 1957. | Вратићу се | Бранко Медан, пуковник | |
| 1958. | Кала | Филозоф | |
| 1959. | Пет минута раја | Стеван | |
| 1960.-те ▲ | |||
| 1960. | Велики подухват | ||
| 1960. | Сплетка и љубав | ||
| 1960. | X-25 јавља | Ханс Биндер | |
| 1961. | Хеда Габлер | ||
| 1961. | Песма | ||
| 1961. | L'enclos | ||
| 1963. | Шест свечаних позивница (ТВ серија) | ||
| 1964. | Отровна биљка | ||
| 1964. | Службени положај | ||
| 1965. | После одмора | ||
| 1965. | Маестро | ||
| 1965. | Болничка соба | ||
| 1966. | Лола Ђукић и Новак Новак | ||
| 1966. | Премијера | ||
| 1966. | Балада о повратку | ||
| 1966. | Крешталица | ||
| 1966. | Амандус | Жан | |
| 1966. | Црни снег | Емил Маргетић | |
| 1966. | Рондо | Младен | |
| 1966. | Топле године | ||
| 1967. | Коктел (ТВ) | ||
| 1967. | Мементо | Вили Милер | |
| 1967. | Јегор Буличов (ТВ) | Андреј Звонцов | |
| 1967. | Височка хроника | Јоханес Франциска | |
| 1968. | Самци (ТВ серија) | ||
| 1968. | Бекство | Сергеј Павлович Голупков | |
| 1968. | Календар Јована Орловића | Дарко | |
| 1968. | Тишина | ||
| 1968. | Прљаве руке | ||
| 1968. | Опатица и комесар | Доктор Симић | |
| 1969. | Потоп (ТВ) | ||
| 1969. | Обична прича | ||
| 1969. | Безимена звезда | ||
| 1969. | Бура | ||
| 1969. | На дан пожара | Дошен | |
| 1969. | Недозвани | ||
| 1969. | Како да ти кажем ТВ серија | / | |
| 1970.-те ▲ | |||
| 1970. | Оксиген | ||
| 1971. | Велики посао | ||
| 1971. | Улази слободан човек (ТВ) | ||
| 1971. | Путовање на мјесто несреће | Нино | |
| 1971. | Чедомир Илић | Министар | |
| 1972. | Дамон (ТВ) | Дамон | |
| 1972. | Девојка са Космаја | Мајор Бекер | |
| 1972. | Валтер брани Сарајево | Др. Мишковић | |
| 1973. | Последњи | ||
| 1973. | Полицајци | ||
| 1973. | Дубравка | ||
| 1973. | Изгнаници | ||
| 1973. | Павиљон број шест | Командант града | |
| 1973. | Опасни сусрети | ||
| 1974. | Оглас | Бриски | |
| 1974. | Флоријановић | ||
| 1974. | Валтер брани Сарајево (ТВ серија) | Др. Мишковић | |
| 1974. | Отписани | Мајор Кригер | |
| 1974. | Њурци | ||
| 1974. | Парлог | ||
| 1974. | Димитрије Туцовић (ТВ серија) | Лав Троцки | |
| 1974. | Страх | Благот Баласица | |
| 1975. | Живе везе | ||
| 1975. | Андесонвил - Логор смрти | ||
| 1974-1975. | Отписани | Мајор Кригер | |
| 1975. | Sie kommen aus Agarthi | ||
| 1976. | Марија | ||
| 1976 | Случај матуранта Вагнера | Филип Вагнер | |
| 1976. | Диспут у ноћи | Еразмо Ротердамски | |
| 1976. | Повратак отписаних | Мајор Кригер | |
| 1976. | На путу издаје | кнез Павле Карађорђевић | |
| 1976. | Вуци и овце | ||
| 1976. | Идеалист | Свештеник из Запоља | |
| 1978. | Маска | Александар фон Бах | |
| 1978. | Окупација у 26 слика | Хубичка | |
| 1978. | Љубав у једанаестој | ||
| 1978. | Павиљон VI | ||
| 1978. | Отписани ТВ филм | Кригер | |
| 1978. | Повратак отписаних ТВ серија | Кригер | |
| 1979. | Слом | Кнез Павле Карађорђевић | |
| 1979. | Новинар | Томац | |
| 1979. | Сећам се | ||
| 1980.-те ▲ | |||
| 1980. | Луде године 2 | Директор школе | |
| 1980. | Чин | ||
| 1980. | Љетовање на југу | ||
| 1981. | У агонији | ||
| 1981. | Шеста брзина | Начелник | |
| 1981. | Жеђ | ||
| 1981. | Седам секретара СКОЈ-а | ||
| 1982. | Настојање | ||
| 1982. | Десети брат | Пискав | |
| 1982. | Приче из радионице | Начелник | |
| 1983. | Стрици со ми поведали | ||
| 1983. | Мртви се не враћају (мини-серија) | ||
| 1983. | Како сам систематски уништен од идиота | Глумио је самог себе | |
| 1985. | Црвени и црни | Тршћански фашиста | |
| 1985. | Црвена барака | ||
| 1986. | Примож Трубар (ТВ серија) | ||
| 1986. | Вечерња звона | Паоло Мензе | |
| 1986. | Miss | ||
| 1986. | Херетик | ||
| 1987. | Случај Хармс | Професор | |
| 1987. | Дом Бергманових | Конрад | |
| 1987. | Погрешна процена | Димитрије Љотић | |
| 1988. | Халоа — празник курви | Професор Манфред | |
| 1988. | Роман о Лондону (серија) | Доктор Сергејевич Крилов | |
| 1988. | Вечерња звона (ТВ серија) | Паоло Мензе | |
| 1988. | Вук Караџић | Клеменс Метерних | |
| 1988. | P.S. Post Scriptum | ||
| 1990.-те ▲ | |||
| 1991. | Туце свилених чарапа | ||
| 1991. | Брачна путовања | Гроф Јохан фон Финсенберг | |
| 1992. | Похвала светом кнезу Лазару | ||
| 1993. | Кажи зашто ме остави | Старац | |
| 1993. | Боље од бекства | Позоришни редитељ | |
| 1994. | Милена из Прага | СС официр | |
| 1993-1994. | Срећни људи | Доктор Ловчевић | |
| 1994. | Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994) | Маринин отац | |
| 1995. | Наслеђе | Адвокат Спасоје | |
| 1995. | Сложна браћа | Рус из Унпрофора | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | Чариков | |
| 1995-1996. | Срећни људи 2 | Доктор Ловчевић | |
| 1998. | Краљевски гамбит | ||
| 1998. | Британски гамбит | Шкотски добровољац у партизанима | |
Књиге[уреди]
Написао је:
- „Стево Жигон - хроника“
- „Монолог о позоришту“
- „Драматизације и адаптације“
Признања[уреди]
- Орден рада са златним венцем
- Седмојулска награда
- Златна арена 1970. године.
- Статуета „Јоаким Вујић“
- Награда „Бојан Ступица“
- Плакета московског Малог театра
- Плакета ЈДП
- Плакета Народног позоришта у Београду
- Медаља почасног грађанина Русије
- Златна медаља „Николај Мордвинов“
- Гран при фестивала „Златни витез“ у Москви
- Добричин прстен 2002. године.
Референце[уреди]
- ^ „Стево Жигон”. srpskoblago.rs. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2013. Приступљено 16. 5. 2013.
- ^ „Стево Жигон - Глума у филмовима”. filmovi.com. Приступљено 16. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди]
 |
Стево Жигон на Викимедијиној остави. |
- Стево Жигон на сајту PORT.rs (на језику: српски)
- Стево Жигон на сајту IMDb (на језику: енглески)
- Десет година од смрти Стеве Жигона (Б92, 25. децембар 2015)
- Десет година од смрти Стеве Жигона („Блиц“, 10. јануар 2016)
