Стево Жигон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стево Жигон
Stevo Žigon 2009 Serbian stamp.jpg
Стево Жигон
Пуно име Стево Жигон
Датум рођења (1926-12-08)8. децембар 1926.
Место рођења Љубљана
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Краљевина СХС
Датум смрти 28. децембар 2005.(2005-12-28) (79 год.)
Место смрти Београд
 Србија и Црна Гора
Супружник Јелена Жигон
Деца Ивана Жигон
Никола Жигон
Активни период 1950-1998
Битна улога Отписани - Кригер
IMDb веза
Са Љубом Тадићем,1963. године

Стево Жигон (Љубљана, 8. децембар 1926Београд, 28. децембар 2005) био је српски и југословенски филмски и позоришни глумац и режисер словеначког етничког порекла.

Биографија[уреди]

Као млад човек две године је провео у злогласном конц логору Дахау, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.

Студирао глуму у Љубљани и Лењинграду. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду.[1] На Факултету драмских уметности је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, а све више се окреће режији.[2] На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970) за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији, а посебну популарност стиче тумачећи лик злогласног мајора Кригера у тв серијама Отписани и Повратак отписаних. Глуми и у кратким играним филмовима (нпр. Н. Стојановића).

Године 1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту Филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „... када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“

По идеолошком опредељењу се изјашњавао као комуниста и био је поштовалац Стаљиновог лика и дела. Категорично је бранио идеје атеизма.

На првим вишестраначким изборима у Србији 1990. године био је кандидат Социјалистичке партије Србије за народног посланика, али није изабран.

Супруга Јелена и ћерка Ивана су такође познате глумице.

Преминуо 28. децембра 2005. године у Београду.

Режирао[уреди]

  • Драга Рут (у Мостару) 1954.
  • Агонија (у Малом театру у Москви) 1979.
  • Ожалошћена породица (у Бољшом драматическом театру у Лењинграду)

Режирао је у следећим позориштима:

Његова режија Хамлета посебно је запамћена као изазовна и полемична.

Улоге у позоришту[уреди]

Филмографија[уреди]

1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ Укупно
Дугометражни филм 5 8 12 12 3 40
ТВ филм 0 24 20 5 6 55
ТВ серија 0 5 7 7 5 24
ТВ мини серија 0 0 2 2 0 4
Кратки филм 0 0 0 2 0 2
Укупно 5 37 41 28 14 125
Филмографија глумца Стеве Жигона
Год. Назив Улога
1950.-те ▲
1950. Чудотворни мач
1950. Црвени цвет Блаж
1955. Кала Филозоф
1957. Вратићу се Бранко Медан, пуковник
1959. Пет минута раја Стеван
1960.-те ▲
1960. Велики подухват
1960. Сплетка и љубав
1960. X-25 јавља Ханс Биндер
1961. Хеда Габлер
1961. Песма
1961. L'enclos
1964. Отровна биљка
1964. Службени положај
1965. После одмора
1965. Маестро
1965. Болничка соба
1966. Премијера
1966. Балада о повратку
1966. Крешталица
1966. Амандус Жан
1966. Црни снег Емил Маргетић
1966. Рондо Младен
1966. Топле године
1967. Коктел (ТВ)
1967. Мементо Вили Милер
1967. Јегор Буличов (ТВ) Андреј Звонцов
1967. Височка хроника
1968. Бекство Сергеј Павлович Голупков
1968. Календар Јована Орловића Дарко
1968. Тишина
1968. Прљаве руке
1968. Опатица и комесар Доктор Симић
1969. Потоп (ТВ)
1969. Обична прича
1969. Безимена звезда
1969. Бура
1969. На дан пожара Дошен
1969. Недозвани
1970.-те ▲
1970. Оксиген
1971. Велики посао
1971. Улази слободан човек (ТВ)
1971. Путовање на мјесто несреће Нино
1971. Чедомир Илић
1972. Дамон (ТВ) Дамон
1972. Девојка са Космаја Мајор Бекер
1972. Валтер брани Сарајево Др. Мишковић
1973. Последњи
1973. Полицајци
1973. Дубравка
1973. Изгнаници
1973. Павиљон број VI
1973. Опасни сусрети
1974. Оглас Бриски
1974. Флоријановић
1974. Валтер брани Сарајево Др. Мишковић
1974. Отписани Мајор Кригер
1974. Њурци
1974. Парлог
1974. Димитрије Туцовић (ТВ серија) Лав Троцки
1974. Страх Благот Баласица
1975. Живе везе
1975. Андесонвил - Логор смрти
1974-1975. Отписани Мајор Кригер
1975. Sie kommen aus Agarthi
1976. Марија
1976 Случај матуранта Вагнера Филип Вагнер
1976. Диспут у ноћи Еразмо Ротердамски
1976. Повратак отписаних Мајор Кригер
1976. На путу издаје кнез Павле Карађорђевић
1976. Вуци и овце
1976. Идеалист Свештеник из Запоља
1978. Маска Александар фон Бах
1978. Окупација у 26 слика Хубичка
1978. Љубав у једанаестој
1978. Павиљон VI
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Кригер
1979. Слом Кнез Павле Карађорђевић
1979. Новинар Томац
1979. Сећам се
1980.-те ▲
1980. Луде године 2 Директор школе
1980. Чин
1981. У агонији
1981. Шеста брзина Начелник
1981. Жеђ
1981. Седам секретара СКОЈ-а
1982. Настојање
1982. Десети брат Пискав
1982. Приче из радионице Начелник
1983. Стрици со ми поведали
1983. Мртви се не враћају
1983. Како сам систематски уништен од идиота Глумио је самог себе
1984. Љетовање на југу
1985. Црвени и црни Тршћански фашиста
1985. Црвена барака
1986. Примож Трубар
1986. Miss
1986. Херетик
1987. Случај Хармс Професор
1987. Дом Бергманових Конрад
1987. Погрешна процена Димитрије Љотић
1988. Халоа — празник курви Професор Манфред
1988. Роман о Лондону (серија) Доктор Сергејевич Крилов
1988. Вечерња звона
1988. Вук Караџић Клеменс Метерних
1988. П. С. - Пост Сцриптум
1990.-те ▲
1991. Туце свилених чарапа
1991. Брачна путовања Гроф Јохан фон Финсенберг
1992. Похвала светом кнезу Лазару
1993. Кажи зашто ме остави Старац
1993. Боље од бекства Позоришни редитељ
1994. Милена из Прага СС официр
1993-1994. Срећни људи Доктор Ловчевић
1994. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994) Маринин отац
1995. Наслеђе Адвокат Спасоје
1995. Сложна браћа Рус из Унпрофора
1995. Крај династије Обреновић Чариков
1995-1996. Срећни људи 2 Доктор Ловчевић
1998. Краљевски гамбит
1998. Британски гамбит Шкотски добровољац у партизанима

Књиге[уреди]

Написао је:

  • „Стево Жигон - хроника“
  • „Монолог о позоришту“
  • „Драматизације и адаптације“

Признања[уреди]

Жигонов гроб у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

Референце[уреди]

  1. „Стево Жигон”. srpskoblago.rs. Приступљено 16. 5. 2013. 
  2. „Стево Жигон - Глума у филмовима”. filmovi.com. Приступљено 16. 5. 2013. 

Спољашње везе[уреди]