Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Народна библиотека „Вук Караџић”
Оснивање1953. године
ЛокацијаКрагујевац
 Србија
ДиректорАнђела Огњановић[1]
АдресаДр Зорана Ђинђића 10/6
Веб-сајтwww.nbkg.rs

Народна библиотека „Вук Караџић” је једна од установа културе у Крагујевцу. Налази се у улици Др Зорана Ђинђића 10/6.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Средином 19. века је у Крагујевцу основана прва галерија слика, апотека, војни оркестар, Лицеј, штампарија у којој је штампан први број Новина Србских, позориште и читалиште које је основано 1846. године убрзо након Београдског читалишта.[2] Архивску грађу су чували у библиотеци Књажеске канцеларије, која је била прва и најстарија српска библиотека.[2] Убрзо је основана библиотека смештена у згради Прве крагујевачке гимназије са својим посебним фондом, а финансирана је из државног буџета.[2] За њено оснивање заслужан је Јанко Шафарик.[2] По препоруци Државног савета и на основу Решења које је потписао кнез Михаило Обреновић 14. јуна 1866. тај фонд књига је институционализован као Јавна библиотека.[2] Библиотечки фонд је више пута измештан због чега су неке књиге изгубљене и оштећене. Године 1920. је преименована у Народну библиотеку, а данашњи назив Народна библиотека „Вук Караџић” је добила 1953.[2] Представља савремену јавну матичну библиотеку која обавља библиотечку делатност са циљем праћења стања и развоја библиотечке делатности. Носилац су матичности за све јавне, специјалне и школске библиотеке на подручју општина Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Топола, Рача и Крагујевац.[2] Добитници су бројних награда међу којима су награда „Миодраг Панић Суреп” 1972, 1982, 1996 и 1998. и Вукова награда 1965. године.[2]

Садржај[уреди | уреди извор]

Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац садржи огранке у градским подручјима и четири огранка у приградским подручјима.

Располажу са шеснаест главних одељења:[3]

  1. Одељење за рад са одраслим читаоцима – садржи галеријски простор где се организују изложбе, књижевне вечери и друге културне манифестације,
  2. Завичајни фонд – задужен за чување дела,
  3. Научни фонд – садржи читаоницу коју могу користити сви чланови библиотеке,
  4. Одељење набавке и обраде – врши набавку књига и њихову обраду и уношење у COBISS систем,
  5. Одељење периодичних списа – садржи читаоницу коју могу користити сви чланови библиотека и доступну дневну и другу периодичну штампу,
  6. Амерички кутак – садржи књижни фонд америчких аутора и некњижну грађу, организује курсеве енглеског језика,
  7. Одељење британске књиге – садржи фонд књига енглеских аутора,
  8. Одељење старе и ретке књиге,
  9. Дечје одељење – намењено за кориснике до четрнаест година,
  10. Матично одељење,
  11. Одељење за организацију културних активности,
  12. Одељење електронске обраде података,
  13. Одељење за економске послове и рачуноводство,
  14. Одељење техничке заштите књиге – књиговезница,
  15. Одељење за рачуноводствене послове,
  16. Одељење за правне и административне послове.

Видеотеку „Завичајни писци о себи и други о њима” су основали под покровитељством Скупштине града Крагујевца за потребе Завичајног одељења и корисника његових фондова.[4] У оквиру видотеке су обрадили дела Десимира Благојевића, Милана Дединца, Радоја Домановића, Зарије Д. Вукићевића, Станислава Кракова, Живодрага Живковића и других.[4] Носилац пројекта за који су опредељена финансијска средства на конкурсу за суфинансирање програма у области културе Скупштине града Крагујевца за 2016. годину је Студио „Вучковић”.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Контакт”. www.nbkg.rs. Приступљено 2024-02-06. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „О нама”. www.nbkg.rs. Приступљено 2024-02-06. 
  3. ^ „О нама”. www.nbkg.rs. Приступљено 2024-02-06. 
  4. ^ а б в „Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац”. www.nbkg.rs. Приступљено 2024-02-06. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народна_библиотека_„Вук_Караџић”_Крагујевац&oldid=27357764”