Народна библиотека „Милутин Срећковић“ Смедеревска Паланка

С Википедије, слободне енциклопедије
Народна библиотека Милутин Срећковић
Оснивање1869.
ЛокацијаСмедеревска Паланка
 Србија
ДиректорИрена Поповић
Адреса10. октобра 16

Народна библиотека Милутин Срећковић у Смедеревској Паланци, једна је од најважнијих установа културе у граду. Назив је добила по угледном професору књижевности Паланачке гимназије, књижевном критичару, есејисти Милутину Срећковићу (19341995). Библиотека је по типу и функцији јавна. Формирана је као Читаоница 1869. године. Народна књижница и читаоница проглашене су за Општинску библиотеку 1962. године.

Историјат[уреди | уреди извор]

Оснивање[уреди | уреди извор]

Читаоница је основана 7. јануара (21.јануара) 1869.[1] године када се уписало 74 чланова помагача, који су прихватили обавезу да плате по 1 дукат цесарски годишње на име донаторског улога. Општина је Читаоници уступила у свом здању једну врло удобну собу. Правила за читаоницу урађена су 1870. године.

Неколико младих људи установило Црквено-певачку дружину 1866 , која је престала са радом 1868. године, стога што је тадашњи срески старешина био противан тој установи. На Св. Саву 1868. године ,певачка дружина поново је започела рад , којој су дали назив „Шумадија”, и приредила прву беседу 27. фебруара 1869. године.

Пошто је Читаоница пропала, Певачка дружина „Шумадија” је, 30. новембра 1873. године, заменила свој стари устав новим, у коме је себи одредила циљ: ширење просвете по народу. Ова дружина је 18. децембра 1873. године установила читаоницу, под именом: Читаоница дружине „Шумадија”, а већ 1874. године имала је 53 члана . Дружином је руководио управни одбор који је прописао читаоничка правила,који је бринуо о финансијама, набавци новина и књига.

Почев од 1869. године, у Читаоници су претплатом набављани ови листови: Београдске Новине, Брзојав, Будућност, Видовдан, Војина, Глас Народа, Глас Црногорца, Говорница, Голос, Домаћи Лекар... [2] За време Првог светског рата читаоница није радила.

Поновно оснивање 1922. године[уреди | уреди извор]

Покретач рада народне читаонице био је Савез занатлија. Писмо упућено Занатлијском еснафу Паланке, има и штамбиљ и печат Народне књижнице и читаонице. У средишњем делу округлог печата је отворена књига, на чијој левој страни пише „Просвета“, а на десној „Напредак“, док је изнад и испод књиге угравирано „ОСНОВ. 1922“.

Први пут се Библиотека помиње 1931.године у оквиру Народног универзитета, који је те године навршио две године свога активног рада. Народни универзитет је, 4. марта 1933. године, у писму Занатлијском еснафу потврдио пријем књига Народне читаонице у Паланци, књиге су уведене у списак и стављене на располагање члановима. Сва је прилика да ова вест говори о томе да је Народна књижница и Читаоница, као самостална установа, престала са радом.

После Другог светског рата[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата, Народни фронт је иницирао оживљавање рада Народне књижнице и читаонице која је смештена у једној просторији Дома културе, када је ова зграда завршена. Сакупљане су књиге од грађана, нешто књига је преузето од Гимназије, тако да је на почетку 1946. године у фонду било неколико стотина књига, а 1947. године књижни фонд Народне књижнице и читаонице је бројао око 1 100 примерака књига разних издања. Од 1950. па до 1954. године евидентирано је 3300 чланова. Народна књижница и читаоница проглашене су 1962. године за Општинску матичну библиотеку која на територији општине обавља делатност из области културе и образовања. Библиотека је 1968. године усељена у зграду старе поште, у зграду која је саграђена 1884. године. Завичајни фонд установљен је 1983. године, реализоване су многе активности, као што су Читалачка значка и др. Међу свим овим активностима свакако је једна од најзначајнијих прослава 120-годишњице Библиотеке, половином децембра 1989. године, у оквиру које је организована изложба докумената о настанку и развоју библиотечке делатности, у тадашњем Дому ЈНА и свечана академија у сали Позоришта.[3]

Библиотека данас[уреди | уреди извор]

Установа Народна библиотека је решењем Трговинског суда у Пожаревцу 11. марта 2003. године регистрована као самостална установа "Установа Народна библиотека Смедеревска Паланка" и усклађена са Законом о јавним службама и Законом о библиотечкој делатности. Корисник буџета Општине Смедеревска Паланка постаје од 1. априла 2003. године. Библиотека је регистрована у Регистрима Народне библиотеке Смедерево и Народне библиотеке Србије. Одржава сталну комуникацију и сарадњу са надлежним инстанцама. У својој историји више пута је мењала име а садашње је добила 2012. године по угледном професору књижевности Паланачке гимназије, књижевном критичару, есејисти Милутину Срећковићу (1934–1995). Библиотека се данас налази у згради старе поште саграђеној 1884. године, у центру града, у просторијама укупне површине 157м2.Ове просторије добила на коришћење 1968. године. Поткровље зграде, корисне површине 200м2, је у функцији читаонице за децу, интернет читаонице и свечане сале.

Одељења[уреди | уреди извор]

Библиотека поседује Научно одељење,Завичајно одељење, Одељење периодике и Читаоницу. Књига инвентара као и алфабетски каталог позајмног одељења за одрасле и научног одељења су заједнички. Фонд периодике броји 121 часописа од којих је 9 приновљено у 2015. години и располаже књигом инвентара. Фонд стране књиге броји 482 монографских публикација и 16 часописа и такође располаже књигом инвентара.

Завичајно одељење[уреди | уреди извор]

Завичајно одељење се бави истраживањем, сакупљањем, обрађивањем, чувањем и давањем на коришћење библотечко-информационе грађе о историјским почецима, животу, развоју и стваралаштву локалне средине (догађаји, установе, људи и њихова остварења). Делатност овог фонда огледа се у непрекидној сарадњи са Народним музејом Смедеревске Паланке, архивом "Верослава Вељашевић", завичајним удружењима "Видовача" из Водица и "Ђакови дани" из Кусадка.[4]

Огранак у Азањи[уреди | уреди извор]

14. новембра 2005. године, отвара се огранак Библиотеке са књижним фондом од преко 7 000 јединица. Он располаже уређеним простором од 50м2 и читаоницом са 16 читалачких места и има велики значај за мештане са дугом и вредном поштовања културном традицијом. Трошкови одржавања и набавке основних средстава и опреме су на терет МЗ Азања. Број чланова у 2015. години је 485. Води се инвентар монографских публикација и алфабетски каталог.

Сарадња са институцијама културе и другим организацијама[уреди | уреди извор]

У просторијама библиотеке редовно се организују изложбе посвећене актуелним догађајима везаним за књижевност, историју, филозофију и науку. Нарочито је активна сарадња са матичном библиотеком у Смедереву. За потребе Скупштине општине врши се компјутерска припрема међуопштинског службеног гласника. Сарађује са Градским позориштем, Народним музејом, Историјским архивом, Општинском туристичком организацијом, основним и средњим школама у овом граду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Народна библиотека "Милутин Срећковић". Паланка Данас. Архивирано из оригинала 20. 04. 2018. г. Приступљено 16. 4. 2018. 
  2. ^ Стаматовић, Десанка. Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево : Градска библиотека, 2011. ISBN 978-86-85131-17-2. 
  3. ^ „Народна библиотека "Милутин Срећковић". Чувари баштине. Архивирано из оригинала 20. 04. 2018. г. Приступљено 16. 4. 2018. 
  4. ^ „Библиотека”. Смедеревска Паланка. Приступљено 16. 4. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. Народна библиотека "Милутин Срећковић", Смедеревска Паланка Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2018)
  2. Смедеревска Паланака Ноћ музеја Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2018)
  3. Библиотека "Милутин Срећковић" прославила Национални дан књиге Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2017)