Водице (Смедеревска Паланка)
Водице | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| — 2022. | 733 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 20′ 07″ С; 20° 57′ 02″ И / 44.335166° С; 20.9505° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 147 m |
.svg)  Водице Водице на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Водице је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 733 становника (према попису из 2011. било је 883 становника).[1]
Историја
[уреди | уреди извор] | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Село се налази у непосредној близини Паланке. Данашње село се помињеу Харачким списковима и ималоје 1822. г. 17 кућа. Године 1846. г. село је имало 42 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 175 кућа са 847 становника.
Али судећи по предању, као и по траговима који се овде налазе, може се закључити да је овде постојало неко неко старије насеље. И данас се, на граници између Водица и Придворица, налазило се на трагове од рушевина. У близини потока Влаовице, где су виногради, било је по предању, старо насеље. То се место зове Селиште. Западно од села, поред пута који води за Калуђерицу, налазило се извор Видова Светиња или Видова Вода, на који свет сваке младе петке и недеље. У близини ове воде има трагова, мисли се од манастира, који је био задужбина кнеза Лазара и који је славио Видовдан. Старац Вулићевић прича, да је овај манастир порушен почетком 18. века и да је од његовог камења била подигнута Каменита Ћуприја у Паланци.
Прве куће овога насеља биле су у долини Јасенице и прве и најстарије породице становале су у Калуђерици и Тршевони, одакле су се „ за време шора“ преместиле на данашње место. Најстарији су досељеници Никачи (данас разни презимена). Њиховог предка довео Карађорђе из Дубнице (Пештер) 1809. године и он се настанио на Калуђерици, где су трла, одакле се „за време шора“ преместио на данашње место. За њима су дошли преци Нишковића од Лесковца и настанили се у Тршевини. Трећа по реду досељавања је породица Михаловића (Јевтића) чији је прадед дошао од Лесковца а прабаба од Ђуниса. Прадед Михаловића прво се населио у данашње Шуршево (Лепеница), одакле је дошао овамо. Од Лесковца су дошли и Живковићи (Аранђеловићи) у исто време кад и Нешковићи. Остале породице су дошли из разних крајева. (подаци крајем 1921. године).[2][3]
У селу је рођен Пера Тодоровић и сачувана је његова родна кућа.
Вићeниje Вићa Рaдoвaнoвић (1854-1929) дугoгoдишњи нaрoдни пoслaник Краљевине Србије и радикалски првак, добитник краљевског ордена Светог Саве, као и дугогодишњи члан Српског пољопривредног друштва звани још и Вића од Водица. Нова школа је подигнута 1935, освећена 17. новембра.[4]
Овде се налази Споменик ратницима за ослобођење и уједињење у Водицама.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Водице живи 745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 296 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 1 | ||
| 80+ | 5 | 10 | ||
| 75—79 | 12 | 26 | ||
| 70—74 | 35 | 41 | ||
| 65—69 | 34 | 42 | ||
| 60—64 | 25 | 30 | ||
| 55—59 | 18 | 20 | ||
| 50—54 | 30 | 38 | ||
| 45—49 | 39 | 21 | ||
| 40—44 | 45 | 34 | ||
| 35—39 | 25 | 31 | ||
| 30—34 | 26 | 23 | ||
| 25—29 | 24 | 34 | ||
| 20—24 | 35 | 18 | ||
| 15—19 | 31 | 29 | ||
| 10—14 | 33 | 30 | ||
| 5—9 | 29 | 21 | ||
| 0—4 | 16 | 16 | ||
| Просек : | 40,2 | 44,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 387 | 116 | 232 | 24 | 15 | 0 |
| Женски | 398 | 62 | 247 | 83 | 6 | 0 |
| УКУПНО | 785 | 178 | 479 | 107 | 21 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 192 | 59 | 0 | 0 | 56 |
| Женски | 100 | 32 | 0 | 0 | 17 |
| УКУПНО | 292 | 91 | 0 | 0 | 73 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 17 | 12 | 4 | 11 |
| Женски | 1 | 0 | 14 | 4 | 4 |
| УКУПНО | 3 | 17 | 26 | 8 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 3 | 9 | 6 | 5 |
| Женски | 1 | 2 | 1 | 8 | 14 |
| УКУПНО | 1 | 5 | 10 | 14 | 19 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 5 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ "Политика", 16. нов. 1935
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
