Пређи на садржај

Нафтна мрља

С Википедије, слободне енциклопедије
Мексички залив загађен изливањем нафте из бушотине Дипвотер хорајзон.

Нафтна мрља или нафтно загађење је такво загађење које је настало услед изливања нафте у море.

У току једног месеца преко океана се транспортује више од стотину милиона тона сирове нафте и то врло често у великим танкерима који могу да понесу око петсто хиљада тона. Уколико неки од њих доживи хаварију, део те нафте ће се излити у море, али ветром и таласима може доспети и до обале.[1] Најчешће, у 90% случајева, се нафта излива у море баш на овакав начин.[2] Хаварије које могу изазвати слична загађења се могу десити и на бушотинама, а позната су и притајена загађивања услед испирања бродских танкова на мору или због лоше спојених нафтовода. Ипак, описане несреће су одговорне за тек пет процената укупног загађивања мора.[1]

Последице

[уреди | уреди извор]

Приликом изливања нафте у море, у додиру са ваздухом се ствара танка скрама која испарава. Међутим, услед таласања, нафта се везује за воду и настаје „чоколадна пена“ од које умиру животиње у приобалном песку. На површини мора, нафта је попут непровидне фолије која онемогућава продор ваздуха и сунчеве светлости, што узрокује помор планктона, који су важан део ланаца исхране у мору. Морске птице страдају од катрана који им се лепи за перје и онемогућава летење.[2] Осим последица по живи свет, ова загађивања уништавају и улове рибара и плаже, где остављају дебели слој катрана.[1]

Санација

[уреди | уреди извор]

Када се нафта излије у море, специјални бродови покушавају да је што брже усисају, али у томе успевају само ако је море мирно. Примењује се и спаљивање те нафте, као и хемијска средства, али и тим начинима се море загађује.[1] За опоравак од оваквог загађења често је потребно неколико година, јер нафта која се наталожила на дну може након дуго времена да доспе на површину.[2]

Нафтни танкер „Престиж“ је потонуо 19. новембра 2002. и том приликом је у море доспела половина укупног товара који је износио око 77.000 тона сирове нафте. Загађење је погодило око 2.900 km шпанске обале.[1] Слични примери су се десили 1978. када је танкер „Амоко Кадиз“ уз обале Бретање испустио око 230.000 тона нафте и 1989. када је „Ескон Валдез“ излио око 40.000 тона изазвавши угинуће на хиљаде морских животиња, посебно сисара.[2]

  1. ^ а б в г д Рајнер Круменерл (2008) Океани и мора. Klett: Београд. . 2002. ISBN 978-86-7762-173-5.
  2. ^ а б в г Валери Леди Море, чудесни свет. ИТП „Змај“: Нови Сад.. ISBN 978-86-489-0336-5.

Литература

[уреди | уреди извор]