Небојша Илић (кошаркаш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Небојша Илић

Nesa Ilic.jpg

Личне информације
Датум рођења (1968-02-26)26. фебруар 1968.(51 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,98 m
Про каријера 1985–1997
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1985–1993
1993–1995
1995–1997
Црвена звезда
Касерес
Црвена звезда
Небојша Илић са Пером Антићем на клупи Црвене звезде (2017)

Небојша Илић (Београд, 26. фебруар 1968) је бивши српски кошаркаш. Тренутно ради као тим менаџер Црвене звезде и репрезентације Србије.

Рекордер је југословенских првенстава по броју постигнутих кошева на једном мечу (21. новембра 1992. године у мечу са Војводином постигао је 71 поен).[1] Такође држи и клупски рекорд по броју поена на једној Куп утакмици, јер је у сезони 1992/93 постигао 42 поена против Биг Енекса из Ваљева.

Каријера[уреди]

Црвена звезда[уреди]

За Звезду је дебитовао у сезони 1985/86, када је као талентовани тинејџер повремено улазио у игру. Већ у наредној сезони имао је запажену улогу у тиму. У доигравању је имао просек од 8,6 поена по мечу, а црвено-бели су сензационалном победом против Цибоне у полуфиналу доигравања стигли до завршне представе. Цибона је те 1986/87 имала скор 22-0 у лигашком делу и две титуле шампиона Европе у претходним сезонама, али су их у доигравању срушили Звездини клинци Бранислав Прелевић и Небојша Илић, који је у финишу постигао важну тројку и убацио два слободна бацања. Ипак, у финалу против Партизана је мало недостајало да би се стигло до титуле. Небојша Илић је у сезони 1987/88 први пут био најбољи стрелац Звезде са укупно 612 поена у свим такмичењима (просек 17,5 по мечу), али екипа изузев полуфинала европског Купа Радивоја Кораћа није у домаћим такмичењима остварила запажен резултат, између осталог и што су Стеван Караџић и Зоран Радовић пропустили већи део сезоне због војске, а Рајко Жижић се уочи почетка сезоне опростио од дреса Звезде. Илић је и наредне сезоне 1988/89 био први стрелац Звезде са укупно 535 поена на 37 утакмица у свим такмичењима (просек 14,5 поена по мечу), али тим није могао даље од полуфинала доигравања. Следећу сезону је пропустио због војске, а у тим се вратио у сезони 1990/91, када је у Купу победника купова имао сјајне партије и бележио 23,2 поена по мечу, а са укупно 17,5 поена у свим такмичењима био је најбољи стрелац Црвене звезде по просеку постигнутих поена. У тој сезони је за црвено-беле играо и Дражен Далипагић, али је тим имао слаб пласман у шампионату.

У сезони 1991/92, Звезда је стигла до финала доигравања. На терену је бриљирао Слободан Јанковић у својој последњој сезони у клубу, а Неша Илић је са просеком од 15,4 поена у свим такмичењима био други стрелац црвено-белих.

Уследила је сезона 1992/93, најбоља у каријери Небојше Илића. Био је МВП и најбољи стрелац првенства Југославије са 30,6 поена у лигашком делу (1041 поен, 34 меча). Поставио је поменуте рекорде од 71 поена на утакмици у шампионату и 42 у Купу Југославије. Имао је и 50 постигнутих поена у победи против ОКК Београда од 112:102, а Звезда је после дуго времена са прве позиције отишла у доигравање. Црвено-бели су са 3:2 у победама савладали Партизан у финалној серији и после 21 године стигли до шампионске титуле, а Илић је био најбољи стрелац доигравања са 25,4 поена и најбољи стрелац финалне серије са 23,8 поена по утакмици. Навијачима је у сећању остао његов занимљив начин извођења слободних бацања у финишу мајсторице против Партизана, као и плес на центру терена, а затим је уследило велико славље са навијачима на терену у димној завеси, која је настала после бакљаде у препуној хали Пионир.

Касерес[уреди]

Каријеру је наставио у шпанском Касересу у сезони 1993/94. Одиграо је одлично и био трећи стрелац лигашког дела АЦБ лиге по укупном броју поена (615 на 28 мечева), иза легендарног Оскара Шмита из Ваљадолида и Мајкла Смита из редова Памесе. По просеку поена био је четврти са 22 по утакмици. И у доигравању је одиграо на врхунском нивоу и са просеком од 21,8 поена по мечу био лидер екипе Касереса. Следеће сезоне није успео да понови тако добре партије. Забележио је 244 поена у 23 утакмице.

Повратак у Звезду[уреди]

У Звезду се вратио 1995. године и врло брзо достигао препознатљиву форму. Био је први стрелац екипе у шампионату Југославије 1995/96 са 16,7 поена по мечу, али је Звезда имала сезону за заборав. Каријеру је завршио у црвено-белом дресу на крају шампионата 1996/97, али је то био неславан опроштај, јер је Звезда заузела тек 12. место у једној од најлошијих сезона у историји клуба.

Репрезентација[уреди]

Освојио је три златне медаље са млађим категоријама репрезентације Југославије и сва три пута био је најбољи стрелац екипе. На Европском првенству за кадете 1985. године у Бугарској имао је просек од 20,4 поена по утакмици (143 поена, седам мечева), био први стрелац тима и трећи на турниру. У том тиму играли су још Тони Кукоч, Владе Дивац, Раде Милутиновић, Ненад Трунић, Славиша Копривица

Најсјајније одличје освојио је и на шампионату Старог континента за јуниоре 1986. у Аустрији и са просеком од 15 поена по мечу (105 поена, седам утакмица), поново био водећи кошгетер тима. У екипи првака Европе поред Илића играли су још Дивац, Кукоч, Дино Рађа, Александар Ђорђевић, Лука Павићевић, Мирослав Пецарски и др.

Златну медаљу је освојио и на Светском првенству за јуниоре у италијанском Бормију 1987. године, где је са просеком од 15,3 поена по мечу још једном био први стрелац тима Југославије (92 поена у шест утакмица). Тим су поново чинили Дивац, Ђорђевић, Рађа, Кукоч, Павићевић, Пецарски и др.

Трофеји[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Nebojša Ilić: Šuter kakvih danas nema”. novosti.rs. 21. 11. 2011. Приступљено 13. 10. 2013. 

Спољашње везе[уреди]