Перо Антић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Перо Антић

Перо Антић у тиму Црвене звезде (2017)
Перо Антић у тиму Црвене звезде (2017)

Личне информације
Пуно име Перо Антић
Датум рођења (1982-07-29)29. јул 1982.(37 год.)
Место рођења Скопље, СФРЈ
Држављанство  Северна Македонија
Висина 2,10 m
Позиција крилни центар / центар
Про каријера 1999—2018
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1999—2001
2001—2005
2005—2007
2007—2008
2008—2009
2009—2010
2010—2011
2011—2013
2013—2015
2015—2017
2017—2018
Работнички
АЕК Атина
Црвена звезда
Лукојл академик
Локомотива Ростов
Лукојл академик
Спартак Санкт Петербург
Олимпијакос
Атланта хокси
Фенербахче
Црвена звезда
Репрезентација
Застава Републике Македоније Северна Македонија

Перо Антић (Скопље, 29. јул 1982) је бивши македонски кошаркаш. Играо је на позицијама крилног центра и центра. Био је дугогодишњи репрезентативац Македоније. Три пута је освајао Евролигу, два пута са Олимпијакосом и једном са Фенербахчеом. Две сезоне је играо у НБА лиги у тиму Атлaнтa хoксa.

Каријера[уреди]

Младост[уреди]

Антић је каријеру почео у Работничком из Скопља, за чији је први тим играо од 1999. до 2001. године. Након тога је четири године провео у АЕК-у из Атине, где је у последњој сезони (2004/05) остварио најбољи учинак од 4,6 поена и 2,9 скокова у 15 мечева у Евролиги и 5,2 поена у шампионату Грчке. Са овим клубом је био шампион 2002. године.

Црвена звезда[уреди]

Антић је лето 2005. године стигао у Црвену звезду. Одиграо је две сезоне, освојио национални куп 2006. године и у 94 такмичарске утакмице постигао 862 поена. У сезони 2005/06. у лигашком делу Јадранске лиге бележио је у просеку 10 поена уз 5,5 скокова, али је добар део такмичења пропустио због повреде. У освајању Купа у три меча убацио је укупно 20 поена, док је у Суперлиги Србије и Црне Горе имао просек од 8,7 поена и 4,4 скока у лигашком делу. Наредне сезоне пружио је још боље партије, али су изостали трофеји. У регионалној лиги 2006/07. бележио је 10,7 поена и 5,2 скока у 24 утакмице,[1] а у УЛЕБ купу су црвено-бели стигли до четвртфинала, где их је зауставио мадридски Реал, кога су у групној фази лако савладали у Пиониру са 19 разлике (100:81). Перо је и у овом такмичењу имао двоцифрен просек од 10,1 поена и 4,9 скокова.[2] У домаћем такмичењу црвено-бели су поново заустављени од Партизана. Перо је у полуфиналу против Хемофарма кошем уз звук сирене донео Звезди победу у Вршцу (74:72) у првој утакмици.[3] Иако је био окренут леђима од коша инстинктивно је бацио лопту, која је завршила на правом месту, а занимљиво је да су му то били једини поени на овом сусрету. Укупно је у сезони 2006/07. на 56 утакмица постигао 551 поен, по чему је био четврти по ефикасности у екипи.

Лукојл, Локомотива и Спартак[уреди]

После Звезде носио је дрес бугарског Лукојл академика у сезони 2007/08, када је у потпуности експлодирао и са просеком од 23,3 поена и 9,3 скока проглашен је за МВП-а бугарске лиге и био најзаслужнији за освајање дупле круне. У УЛЕБ купу бележио је 18,2 поена уз 9,1 скок на 14 утакмица. Следећа станица у његовој богатој каријери била је Локомотива Ростов, где је провео нешто више од једне године. У сезони 2008/09. на осам мечева у шампионату Русије остварио је учинак од 11,1 поена. Наредне сезоне је до одласка бележио 11,3 поена, да би се вратио у бугарски Лукојл и у сезони 2009/10. на 27 мечева бележио 16,8 поена уз 10 скокова и још једном се радовао освајању шампионата Бугарске. Вратио се у Русију, али је овога пута појачао екипу Спартак из Санкт Петербурга са којим је стигао до титуле у купу Русије. Такође је помогао свом тиму да дође до фајнал-фора у Еврочеленџ купу где је бележио просечно 9,6 поена уз 6,1 скок.[4]

Олимпијакос[уреди]

Са трофејом Евролиге док је наступао за КК Олимпијакос (2011-2013)

Лета 2011. године прешао је у грчки Олимпијакос,[5] што је испоставиће се био сјајан потез. У две сезоне освојио је две Евролиге 2012. и 2013. године и једну титулу првака Грчке. У сезони 2011/12. на 22 утакмице у најелитнијем европском клупском такмичењу бележио је 7,2 поена уз 4,3 скока. У финалу против ЦСКА из Москве (62:61) постигао је седам поена.[6] Наредне сезоне Олимпијакос је одбранио титулу првака Европе победом над мадридским Реалом у финалу резултатом 100:88, а Перо је убацио 10 поена уз шест скокова.[7] Те сезоне је у Евролиги на чак 31 мечу бележио просечно шест поена, али чини се да је његова улога у тиму била знатно већа него што то показује статистика.

НБА[уреди]

Антић у Атланта хоксима (2014)

У лето 2013. потписује уговор са Атланта хоксима и тако постаје први македонски кошаркаш у НБА.[8] У својој првој сезони на 50 утакмица бележио је просечно седам поена и 3,1 скок за 18,5 минута у игри. Против Голден Стејт вориорса се 3. јануара први пут нашао у стартној постави и пружио одличну партију убацивши 16 поена уз седам ухваћених лопти.[9] Стамени кошаркаш је као један од бољих новајлија требало да се појави и на ол-стар викенду, али га је спречила повреда због које је пропустио већи број утакмица.[10] У другој сезони је одиграо 63 меча са просеком од 5,7 поена, али је у њој оборио сопствени рекорд по броју датих поена на једној утакмици – против Индијане пејсерс постигао 18 поена.

Фенербахче[уреди]

Антић се у јуну 2015. године вратио у европску кошарку и потписао за турски Фенербахче, којег је водио Жељко Обрадовић. Са њима је провео наредне две сезоне и освојио титулу Евролиге у сезони 2016/17. Поред Евролиге, са „Фенером“ осваја две титуле првака Турске (2016 и 2017) као и куп Турске 2016. те Суперкуп такође 2016. године.

Црвена звезда[уреди]

Менаџер Црвене звезде Небојша Илић са Пером Антићем на клупи Црвене звезде (2017)
Перо Антић на клупи Црвене звезде (2017). Утакмица против Петрол Олимпије 8. октобра 2017 (АБА лига).

У септембру 2017. године Антић се вратио у Црвену звезду,[11][12] клуб у којем је желео да заврши каријеру. Антић је по доласку рекао да финансијски аспект уговора није био значајан са обзиром да је добар део платио Фенербахче са којим је имао још годину дана важећег уговора.[13] Са црвено-белима је у сезони 2017/18. освојио Суперлигу Србије.

Репрезентација[уреди]

За репрезентацију Македоније наступао је на Европском првенству 2011. у Литванији, када су остварили сјајан резултат – 4. место, што је највећи успех у историји ове селекције. Перо је пружио сјајне игре на поменутом такмичењу. Бележио је 11,6 поена и 8,5 скокова,[14] по чему је био трећи на турниру. Против Финске је нанизао чак 19 скокова (15 дефанзивних).[15] Народ у Македонији је био одушевљен овим успехом и играчима је приређен свечани дочек.[16] На Европском првенству 2013. у Словенији завршили су такмичење у групној фази, а Антић је имао просек од 13,8 поена и осам скокова.[17] После овог такмичења је одлучио да се повуче из националног тима.[18]

Остало[уреди]

Навијач је Црвене звезде за коју је играо у два наврата.[19]

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Појединачни[уреди]

Статистика[уреди]

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери

Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима

Евролига[уреди]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ ИПУ
2001–02 AEK 7 1 4.6 50,0 0 0 1.1 .1 .1 .0 .9 .1
2002–03 AEK 12 3 15.0 39,5 29,4 60,0 2.5 1.1 .3 .3 4.3 1.8
2003–04 AEK 3 0 7.3 33,3 25,0 0 1.7 0 0,3 0,3 2.3 .3
2004–05 AEK 15 0 11.5 39,3 33,3 59,3 2,9 0,5 0,3 0,4 4.6 2.7
2011–12 Олимпијакос 22 18 18.7 35,0 25,0 77,2 4.3 0,8 0,5 .3 7.2 7.3
2012–13 Олимпијакос 31 4 18.1 35,4 26,1 65,9 3.5 0,7 0,4 .2 6.0 5.3
2015–16 Фенербахче 23 10 21.1 388 37,3 76,9 4.3 0,7 0,2 0 8.0 8.4
2016–17 31 11 13.5 33,3 33,8 74,4 2.4 0,6 0,4 .1 4.2 4,5
Каријера 144 47 15,9 36,3 30,4 70,9 3.2 0,7 0,3 0,2 5.5 5.0

НБА[уреди]

Регуларна сезона[уреди]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2013/14. Атланта 50 26 18.5 .418 .327 .758 4.2 1.2 0.4 0.2 7.0
2014/15. Атланта 63 3 16.5 .365 .301 .715 3.0 0.8 0.3 0.2 5.7
Каријера 113 29 17.4 .392 .314 .730 3.5 0.9 0.3 0.2 6.3

Плеј-оф[уреди]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2014 Атланта 7 7 24.3 .167 .120 .625 3.9 .7 .7 .4 3.1
2015 Атланта 15 1 13.3 .320 .344 .800 2.9 .3 .1 .2 4.2
Каријера 22 8 16.8 .250 .246 .758 3.2 .4 .3 .3 3.9

Референце[уреди]

  1. ^ Перо Антић на сајту Јадранске лиге
  2. ^ „Перо Антић-УЛЕБ куп 2006/07”. Euroleague.net. Приступљено 22. 2. 2018. 
  3. ^ „Перо Антић за победу Звезде у Вршцу”. B92.net. 9. 6. 2007. Приступљено 22. 2. 2018. 
  4. ^ „Антићева статистика у ФИБА Еврочеленџу”. Fibaeurope.com. Приступљено 22. 2. 2018. 
  5. ^ 09:23. „Антић у Олимпијакосу”. Sportske.net. Приступљено 22. 2. 2018. 
  6. ^ Euroleague.net (13. 5. 2012). „ЦСКА-Олимпијакос 61:62”. Euroleague.net. Приступљено 22. 2. 2018. 
  7. ^ Euroleague.net (12. 5. 2013). „Олимпијакос-Реал Мадрид 100:88”. Euroleague.net. Приступљено 22. 2. 2018. 
  8. ^ „Перо Антић постаје први Македонац у НБА”. B92.net. 26. 7. 2013. Приступљено 22. 2. 2018. 
  9. ^ „Рекорд каријере Пере Антића: убацио 16 поена Голден Стејту”. Nbaserbia.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2014. Приступљено 22. 2. 2018. 
  10. ^ „Антић одустао од "ол-стара" због повреде”. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2014. Приступљено 7. 11. 2014. 
  11. ^ „Перо Антић поново у Звезди!”. РТС. 11. 9. 2017. Приступљено 3. 12. 2017. 
  12. ^ „Нова бомба – Перо Антић се вратио у Звезду!”. B92.net. Приступљено 22. 2. 2018. 
  13. ^ „Перо Антић: Желим да пренесем искуство”. РТС. 15. 9. 2017. Приступљено 3. 12. 2017. 
  14. ^ Перо Антић-Евробаскет 2011
  15. ^ „Антић одвео Македонце у Виљнус”. Mozzartsport.com. Приступљено 22. 2. 2018. 
  16. ^ „Македонци дочекани у Скопљу”. B92.net. Приступљено 22. 2. 2018. 
  17. ^ Перо Антић-Евробаскет 2013
  18. ^ „Перо Антић се опростио, селектор Пипан поднио оставку”. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2016. Приступљено 5. 10. 2016. 
  19. ^ „Антић: Истетовираћу грб Звезде и име Делија”. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2014. Приступљено 17. 1. 2014. 

Спољашње везе[уреди]