Ненад Стојковић
| Ненад Стојковић | |||
|---|---|---|---|
 Ненад Стојковић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Nenad Stojković | ||
| Датум рођења | 26. мај 1956. | ||
| Место рођења | Широко, Призрен, СР Србија, ФНРЈ | ||
| Висина | 1,83 m | ||
| Позиција | одбрамбени | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1972-1974 | Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1974-1984 1984-1986 1986-1988 1988-1990 1990-1991 1991-1992 |
Партизан  Монако  Монпеље Милуз Нанси Амијен Укупно |
245 70 70 67 37 22 511 |
(8) (2) (7) (1) (2) (1) (21) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1977-1984 |
 ЈугославијаУкупно |
32 32 |
(1) (1) |
Ненад Стојковић (26. мај 1956. Широко, Призрен, Србија, ФНР Југославија) је бивши југословенски и српски фудбалер. Играо је у неколико различитих фудбалских клубова, од којих су најпознатији Партизан, Монако, Монпеље и Нанси.[1]
Спортска каријера[уреди | уреди извор]
Партизан[уреди | уреди извор]
Члан београдског Партизана је постао са шеснаест година а за први тим је дебитовао у сезони 1974-75. За први тим Партизана, где је провео десет година, је одиграо укупно 492 утакмице и постигао 30 голова.[2]
Играо је на одбрамбеним позицијама, најчешће бека или центархалфа. Истицао се брзином, добро је играо главом и често је започињао акцију тима.
Са Партизаном је освојио три титуле првака Југославије, фудбалске сезоне 1975/76, 1977/78 и 1982/83. На интернационалном плану је са Партизаном освојио титулу шампиона Митропа купа 1978. године.
Док је играо за Партизан, изабран је 1978. за фудбалера године[3]
Иностранство[уреди | уреди извор]
После Партизана, Стојковић одлази у Француску где игра у наредних осам година у неколико различитих француских клубова од којих су најпознатији Монако и Монпелије. Свуда је био стандардан и за француске тимове је одиграо 266 првенствених утакмица и постигао је 13 голова[1].
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Стојковић је за младу репрезентацију Југославије, у периоду од 1976. па до 1978. године, одиграо 17 утакмица.
За најбољу селекцију Југославије је дебитовао 26. јула 1977. године, на пријатељској утакмици у Бело Хоризонтеу, Бразил, против репрезентације Бразила, крајњи резултат је био 0:0. Последњу утакмицу је одиграо 9. јуна 1984. године против Француске у Сент Етјену, на финалном турниру европског првенства.
Стојковић је са репрезентацијом Југославије учествовао на Светском првенству 1982. године, одржаном у Шпанији.
Свој једини погодак за репрезентацију је постигао 17. новембра 1982, у сусрету против Бугарске у Софији. Југославија је овим погодком победила са 1:0, што јој је омогућило да се квалификује за финални турнир Првенства Европе 1984. године.
Репрезентација је играла у следећем саставу:
- (1) Свилар (голман), (2) Николић, (3) Ненад Стојковић, (4) Јеролимов,(5) Ферхатовић, (6) Хаџибегић, (7) Трифуновић, (8) Живковић, (9) Гудељ, (10) Јешић, (11) Деверић (13) Мркела и (14) Цветковић. Селектор је био Веселиновић.
| 17. новембар 1982. Квалификациона утакмица за Е. П. | |||
 Бугарска
|
0–1 | Југославија
|
Град: Софија Стадион Васил Левски Судија: Паоло Касарин (Италија) Гледалаца: 20.000 |
| (Извештај) | Ненад Стојковић  36’
|
Ненад Стојковић је такође био актер једне од најконтроверзнијих утакмица југословенске репрезентације. Утакмица је одиграна 13. новембра 1977. године у Букурешту, када се репрезентација Југославије састала, у оквиру квалификација за светско првенство у Аргентини, са репрезентацијом Румуније.[4][5][6]
Репрезентација је играла у следећем саставу:
- (1) Петар Борота (голман), (2) Мужинић, (3) Бољат, (4) Трифуновић,(5) Ненад Стојковић, (6) Хатунић, (7) Жунгул, (8) Николић, (9) Филиповић, (10) Сушић, (11) Шурјак (13) Вукотић и (14) Зајец. Селектори су били Валок, Вилотић и Зец.
| 13. новембар 1977. Квалификациона утакмица за С. П. | |||
 Румунија
|
4–6 | Југославија
|
Град: Букурешт Стадион Стеауа Судија: Алфред Делкурт (Белгија) Гледалаца: 35.000 |
| Вигу 2’ Јорданеску 40’ Белењи 44’Ђорђеску 68’
|
[1] | Сушић 14’ 51’ 62’ Мужинић 18’Трифуновић 79’Филиповић 84’
|
Играчка статистика у ФК Партизан[уреди | уреди извор]
Статистика Ненада Стојковића са званичног клупског сајта[7]
| Такмичење | Број утакмица | Број голова |
|---|---|---|
| Првенствене | 245 | 8 |
| Интернационалне | 29 | 3 |
| Пријатељске | 139 | 12 |
| Куп Југославије | 18 | 2 |
| Куп европских шампиона | 6 | 0 |
| Средњоевропски Куп | 4 | 1 |
| Турнир у Мостару | 6 | 2 |
| Лига младих тимова | 36 | 1 |
| Београдски турнир | 6 | 1 |
| Турнир у Титограду | 2 | 0 |
| Турнир у Скопљу | 1 | 0 |
| Укупно | 492 | 30 |
Трофеји[уреди | уреди извор]
Партизан[уреди | уреди извор]
- Првенство Југославије (3) : 1975/76, 1977/78, 1982/83.
- Средњоевропски куп (1) : 1978.
Монако[уреди | уреди извор]
- Куп Француске (1) : 1984/85.
Монпеље[уреди | уреди извор]
- Друга лига Француске (1) : 1986/87.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Статистика са сајта репрезентације Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Статистика са Партизановог званичног сајта Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2010), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Титула фудбалера године, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Лексикон ЈУ митологије Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2010), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Изабери Партизан, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ На ФИФА сајту Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Клупска статистика Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2010), Приступљено 15. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Резултати и састав репрезентације Југославије
- Профил репрезентативаца Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2009)
- Профил на Велтфудбалу
- Статистика на ФИФА сајту Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2008)
- Списак играча Југославије, фудбалера године
|