Љубомир Радановић
Љубомир Радановић | ||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||||||||||
Датум рођења | 21. јул 1960. | |||||||||||||||
Место рођења | Цетиње, ФНР Југославија | |||||||||||||||
Позиција | одбрана | |||||||||||||||
Сениорска каријера | ||||||||||||||||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |||||||||||||
1977—1981 1981—1988 1988—1990 1990—1991 1991—1992 1992—1995 |
Ловћен Партизан Стандард Лијеж Ница Стандард Лијеж Белинцона |
36 172 62 33 4 |
(1) (15) (3) (3) (0) | |||||||||||||
Репрезентативна каријера | ||||||||||||||||
1983—1988 | Југославија | 34 | (3) | |||||||||||||
Награде
|
Љубомир Радановић (Цетиње, 21. јул 1960) бивши је југословенски фудбалер, некадашњи играч Партизана.
Спортска каријера[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
Рођен је 21. јула 1960. године у Цетињу. Професионалну каријеру почео је у фудбалском клубу Ловћен са Цетиња. Играо је на позицији одбрамбеног играча. Пуну фудбалску афирмацију је стекао у дресу београдског Партизана, за којег је наступао од 1981. до 1988. године. Са „црно-белима” је три пута освајао првенство Југославије (1983, 1986, 1987).[1] Одиграо је 172 првенствене утакмице за Партизан и постигао 15 голова.
Од 1988. одлази у иностранство, прво у Белгију где је носио дрес Стандарда из Лијежа. Остао је до 1990. године, а затим годину дана је играо за француског прволигаша Ницу. Затим је поново обукао дрес Стандарда у сезони 1991/92.[2] Играчку каријеру је окончао у швајцарском друголигашу Белинцони.[3]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За А репрезентацију Југославије одиграо је 34 утакмице и три пута био стрелац. Дебитовао је 1983. на утакмици против Француске (0:4) у Паризу, а опростио се 1988. у сусрету са Шкотском (1:1) у Глазгову.[1] Био је учесник Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу, када је освојена бронзана медаља.[4]
Постигао је победоносни гол на утакмици против Бугарске (3:2) у Сплиту 1983, који је омогућио Југославији учешће на шампионату Европе 1984. године и свакако је то један од значајнијих тренутака историје југословенског фудбала.[1]
Бр. | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 21. децембар 1983. | Сплит | ![]() |
Квалификације за ЕП 1984. | ||
2 | 31. март 1984. | Суботица | ![]() |
Пријатељска утакмица | ||
3 | 16. децембар 1987. | Измир | ![]() |
Квалификације за ЕП 1988. |
Успеси[уреди | уреди извор]
— Младен Делић, спортски коментатор, реакција након Радановићевог гола Бугарској 21. децембра 1983.
- Партизан
- Југославија
- Летње олимпијске игре 1984:
бронзана медаља.
- Летње олимпијске игре 1984:
Приватан живот[уреди | уреди извор]
Радановић има двоје деце, синове Гаврила (рођен 1982) и Марка (1985).[5] Има фирму која се бави спортским менаџментом и организацијом мечева.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Radanović Ljubomir reprezentativci”. reprezentacija.rs. 23. 12. 2018. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ „Ljubomir Radanović - Sport.de”. sport.de. 23. 12. 2018. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ „Ljubomir Radanovic - Player Profile”. transfermarkt.com. 23. 12. 2018. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ „Ljubomir Radanovic profile”. olympic.org. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ „Радановић: Милош ми спасао каријеру!”. Вечерње новости. 11. 02. 2018. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ „"LJUDI, JE LI TO MOGUĆE?" Radanović tri decenije kasnije: Nisam shvatao značaj gola protiv Bugarske”. sport.blic.rs. 08. 06. 2017. Приступљено 23. 12. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Рођени 1960.
- Цетињани
- Југословенски фудбалери
- Црногорски фудбалери
- Фудбалери Ловћена
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Стандард Лијежа
- Фудбалери Нице
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Срби у Црној Гори
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1984.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1984.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Југославију
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1984.
- Фудбалери на Европском првенству 1984.