Нин
Нин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Задарска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 2.744 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 14′ 32″ С; 15° 11′ 01″ И / 44.242337311014566° С; 15.183695045303734° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Градоначелник | Емил Ћурко |
Поштански број | 23232 |
Регистарска ознака | ZD |
Нин ( и Nona)[1] је град у Хрватској у Задарској жупанији.
Географија
[уреди | уреди извор]Нин је градић смјештен око 18 km северозападно од Задра. Центар места је острвце повезано са копном преко два моста, настао на пешчаном спруду некадашњег ушћа речице Јаруге у море. Са северне стране окружен је пешчаним спрудом и викенд-насељем Ждријац, са источне стране се налази солана а на јужној и западној страни се налази новији део самог места.
Историја
[уреди | уреди извор]Прво насеље у Нину на подручју острвца развило је илирско племе Либурни у 9. веку п. н. е. након немира изазваних панонско-балканским сеобама. Временски је то крај бронзаног и почетак гвозденог доба. Још старије насеље пронађено је око 300 m јужније на подручју данашње солане.
Досељавањем Словена на ове просторе крајем 6. и почетком 7. века Нин постаје њихово прво политичко, културно и верско средиште. Ту је некад била епископска столица, али је 1838. године Нин полуразрушено место, са 161 кућом и 469 житеља у њима.[1]
Губитком државне самосталности Нин пада под мађарску круну.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, град Нин је имао 2.744 становника, од чега у самом Нину 1.132.
Град Нин
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 4.603 | 6.055 | 4.425 | 5.413 | 5.321 | 5.263 | 4.874 | 3.596 | 3.800 | 2.698 | 2.223 | 1.980 | 1.928 | 1.647 | 1.605 |
- напомене:
Настао из старе општине Задар.
Нин (насељено место)
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 1.256 | 1.692 | 1.169 | 1.378 | 1.346 | 1.316 | 1.173 | 944 | 1.080 | 646 | 540 | 474 | 527 | 850 | 598 |
- напомене:
У 1991. смањено издвајањем дела насеља Нински Станови у самостално насеље, за које садржи податке у 1857. и 1869. У 1869. садржи податке за насеље Затон.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Нин је имало 1.692 становника, следећег националног састава:
Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]- Вишеславова крстионица
- Црква св. Крста
- Црква св. Анселма и Марцеле
- Црква св. Николе у Затону
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.