Обична траварка

С Википедије, слободне енциклопедије

Обична траварка
Saxicola rubetra -Belgium -male-8.jpg
Одрасли мужјак у Белгији
Оглашавање обичне траварке (Минстер, Швајцарска)
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Muscicapidae
Род: Saxicola
Врста:
S. rubetra
Биномно име
Saxicola rubetra
Синоними
  • Motacilla rubetra Linnaeus, 1758
  • Pratincola rubetra (Linnaeus)[2]

Обична траварка (лат. Saxicola rubetra) врста је птице из породице муварица.

Ово је мала птица селица која живи у Европи и западној Азији, а зиму проводи у централној Африци.[3] Некада се сматрало да је део породице дроздова (лат. Turdidae), а сада је смештена у породицу муварица Старог света (лат. Muscicapidae).[4] Оба пола имају изражен суперцилијум, смеђе горње делове тела, бледо грло и груди, бледобеличаст трбух и црнкасти реп са белим спољним деловима репа, али у сезони размножавања мужјак има наранџасто грло и груди.[5]

Обична траварка је усамљена врста и преферира отворено травнато станиште са грубом вегетацијом и раштрканим малим грмљем. Време проводи на узвишеним местима спремна да се устреми на инсекте и остале мале бескичмењаке који чине њен главни део исхране.[6][7] Гнездо гради женка на земљи у грубој вегетацији, а у њега полаже четири до седам јаја. Инкубација траје око тринаест дана и након излегања оба родитеља хране младунце. Млади оперјавају већ након осамнаест дана од излегања, а родитељи настављају да их хране још две недеље.[3] Митарење се одвија крајем лета пре миграције на југ, па опет на зимским теренима у Африци пре миграције на север у пролеће. Обична траварка је уобичајена врста са широким распоном и Међународна унија за заштиту природе класификовала ју је као „најмању бригу”.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б BirdLife International (2012). Saxicola rubetra. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2012: e.T22710156A39778607. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22710156A39778607.enСлободан приступ. 
  2. ^ Bonhote, J. Lewis (1907). Birds of Britain. illustrated by H.E. Dresser. London: Adam and Charles Black. стр. 27/29. OCLC 1451688. 
  3. ^ а б Urquhart, E. & Bowley, A. (2002). Stonechats. A Guide to the Genus Saxicola. London: Helm Identification Guides. стр. 61—89, Plate 1. ISBN 978-0-7136-6024-1. 
  4. ^ Pan, Q.-W., Lei, F.-M., Yang, S.-J., Yin, Z.-H., Huang, Y., Tai, F.-D., & Kristin, A. (2006). PDF Phylogenetic analysis of some Turdinae birds based on mitochondrial cytochrome b gene sequences. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011) Acta Zoologica Sinica 52 (1): 87 – 98.
  5. ^ Witherby, H. F., ур. (1943). Handbook of British Birds, Volume 2: Warblers to Owls. H. F. and G. Witherby Ltd. стр. 169—173. 
  6. ^ Border, J. A.; Henderson, I. G.; Redhead, J. W.; Hartley, I. R. (2017). „Habitat selection by breeding Whinchats Saxicola rubetra at territory and landscape scalesbirds” (PDF). Ibis. 159 (1): 139—151. doi:10.1111/ibi.12433. 
  7. ^ Border, J. A., Henderson, I. G., Redhead, J. W. and Hartley, I. R. (2017). Habitat selection by breeding Whinchats Saxicola rubetra at territory and landscape scales. Ibis, 159: 139–151. doi:10.1111/ibi.12433

Спољашње везе[уреди | уреди извор]