Андрија Калуђеровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Андрија Калуђеровић
Andrija Kaluđerović in Beijing.jpg
Андрија Калуђеровић
Лични подаци
Пуно име Андрија Калуђеровић
Датум рођења (1987-07-05)5. јул 1987.(33 год.)
Место рођења Бачка Топола, СФРЈ
Висина 1,81 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Жалгирис
Јуниорска каријера
АИК Бачка Топола
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2009
2003—2004
2004—2005
2005
2006—2007
2007
2009—2010
2010—2011
2012—2014
2012—2013
2013
2014
2014
2015
2015
2016
2016
2017
2017—2018
2018
2018
2019
2019
2020
2020—
ОФК Београд
Његош Ловћенац
Мачва
Хајдук Београд
Спартак Суботица
Раднички Пирот
Рад
Црвена звезда
Пекинг Гуан
Расинг Сантандер
Војводина
АЕЛ Лимасол
Тун
Бризбејн
Ал Шаханија
Рад
Жалгирис
Порт
Велингтон финикс
Олимпија Љубљана
Делхи Динамос
Интер Запрешић
РФС Рига
Рад
Жалгирис
52
1
1
13
30
1
45
43
11
18
15
18
12
10
8
15
19
9
23
0
12
8
10
9
0
(12)
(0)
(0)
(5)
(11)
(0)
(21)
(19)
(2)
(3)
(5)
(5)
(2)
(5)
(6)
(6)
(20)
(3)
(9)
(0)
(1)
(0)
(2)
(7)
(0)
Репрезентативна каријера**
2007
2008
2010—2011
Србија до 21
Србија до 23
Србија
4
2
3
(0)
(0)
(0)
* Датум актуелизовања: 7. јул 2020.
** Датум актуелизовања: 25. фебруар 2018.

Андрија Калуђеровић (рођен 5. јула 1987. у Бачкој Тополи) је српски фудбалер који игра на позицији нападача. Тренутно наступа за Жалгирис.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да тренира у АИК-у из Бачке Тополе одакле је као 14-годишњак прешао у ОФК Београд.[1] Као играч ОФК Београда је био на позајмицама у Његошу из Ловћенца, Мачви, Хајдуку са Лиона, суботичком Спартаку и пиротском Радничком. У јануару 2009. долази у Рад и ту добрим партијама скреће пажњу на себе. За сезону и по, колико је провео у екипи Рада, Калуђеровић је на 45 првенствених утакмица постигао 21 гол.

У августу 2010. је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[2] Са 13 постигнутих голова поделио је прво место са Ивицом Илиевом на листи стрелаца Суперлиге Србије у сезони 2010/11.[3] Калуђеровић је играч Црвене звезде био годину и по дана, и у том периоду је одиграо укупно 55 утакмица на којима је постигао 30 голова.[4]

У фебруару 2012. одлази у Кину и потписује за тамошњег прволигаша Пекинг Гуан.[5] Међутим није се дуго задржао у кинеском клубу јер је већ у лето исте године отишао на позајмицу у шпански Расинг Сантандер.[6] За Расинг је у сезони 2012/13. на 18 утакмица одиграних у Сегунди постигао три гола.

У јулу 2013. Калуђеровић долази на једногодишњу позајмицу у новосадску Војводину.[7] У новембру 2013. постао је најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије.[8][9] На мечу Војводине и крушевачког Напретка (3:1) постигао је 57. гол у елитном српском такмичењу, чиме је надмашио учинак Ламина Дијаре који је дао 56 голова у дресу Партизана. Калуђеровић је осим за Војводину, голове у домаћем првенству постизао још за Црвену звезду (19) и београдски Рад (21). Од самосталности Србије 2006. постигао је и 12 голова у дресу ОФК Београда. За Војводину је одиграо само први део сезоне 2013/14. и на 15 првенствених утакмица постигао 5 голова.

Након епизоде у Новом Саду, наступао је за кипарски АЕЛ из Лимасола,[10] швајцарски Тун,[11] аустралијски Бризбејн Роар, катарског друголигаша Ал Шаханију. У јануару 2016. по други пут у каријери облачи дрес екипе Рада, клуба у коме је стекао пуну афирмацију.[12] Током 2016. је успешно наступао за литвански Жалгирис са којим је освојио дуплу круну,[13] уз 20 голова на 19 сусрета. Једно време је играо и на Тајланду за екипу Порт, а затим је обукао дрес новозеландског Велингтон Финикса за који је одиграо 23 утакмице и са девет голова био најбољи стрелац екипе.

Средином јуна 2018. потписао је двогодишњи уговор са словеначким шампионом, љубљанском Олимпијом.[14] Ипак већ у истом прелазном року је напустио Олимпију а да није стигао ни да дебитује.[15] Након тога је играо у Индији за Делхи Динамо.[16] У јануару 2019. године је потписао уговор са хрватским прволигашем Интером из Запрешића,[17] али је после само пет месеци дошло до раскида уговора.[18] У јуну 2019. је потписао уговор са летонским клубом РФС из Риге.[19]

У фебруару 2020. се враћа у Рад.[20] На другој утакмици пролећног дела шампионата 2019/20, у победи 2:0 над Напретком, Калуђеровић је постигао оба гола па се тако са 65 постигнутих голова изједначио са Огњеном Мудринским на листи најбољих стрелаца у историји Суперлиге Србије.[21] Четири дана касније је постигао гол са пенала у ремију 1:1 са Јавором, па је тако са 66 постигнутих голова поново постао најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије.[22]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

У августу 2008. године, селектор олимпијске репрезентације Србије Мирослав Ђукић је уврстио Калуђеровића на коначан списак играча за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[23] Србија је такмичење на олимпијском турниру завршила у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат, а Калуђеровић није улазио у игру ни на једној од три утакмице.

За сениорску репрезентацију Србије наступио на три сусрета. Дебитовао у пријатељском сусрету са Јапаном (3:0) у априлу 2010. године, а за „орлове“ наступао и против Мексика (0:2) и Хондураса (0:2) у новембру 2011.[24]

Приватно[уреди | уреди извор]

Ожењен је водитељком Милицом Станишић,[25] са којом има три сина, Луку, Лазара и Стефана.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Глигорић, Александар (22. 2. 2020). „ИНТЕРВЈУ ОД 137.754 км – Андрија Калуђеровић: Мој свет на длану и зграда опроштених пара”. mozzartsport.com. Приступљено 27. 2. 2020. 
  2. ^ „Калуђеровић потписао за Звезду”. novosti.rs. 13. 8. 2010. Приступљено 27. 2. 2020. 
  3. ^ „Илиев - Калуђеровић 13:13”. sportal.rs. 30. 5. 2011. Приступљено 27. 2. 2020. 
  4. ^ „Калуђеровић потписао за Пекинг”. crvenazvezdafk.com. 9. 2. 2012. Приступљено 27. 2. 2020. 
  5. ^ „Калуђеровић иде у Пекинг”. novosti.rs. 5. 2. 2012. Приступљено 27. 2. 2020. 
  6. ^ „Калуђеровић у Расингу”. mondo.rs. 1. 9. 2012. Приступљено 27. 2. 2020. 
  7. ^ „Андрија Калуђеровић у Војводини”. fkvojvodina.rs. 18. 7. 2013. Приступљено 27. 2. 2020. 
  8. ^ „Андрија Калуђеровић најбољи стрелац у историји Србије!”. mozzartsport.com. 30. 11. 2013. Приступљено 27. 2. 2020. 
  9. ^ „Калуђеровић најбољи стрелац ЈСЛ”. b92.net. 30. 11. 2013. Приступљено 27. 2. 2020. 
  10. ^ „Нови одлазак из Војводине: Калуђеровић појачава АЕЛ”. novosti.rs. 2. 1. 2014. Приступљено 27. 2. 2020. 
  11. ^ „Андрија Калуђеровић: Тун је био конкретнији од Звезде”. zurnal.rs. 31. 7. 2014. Приступљено 27. 2. 2020. 
  12. ^ „Велико појачање за Рад: Андрија Калуђеровић потписао”. zurnal.rs. 24. 1. 2016. Приступљено 27. 2. 2020. 
  13. ^ „Срби и Мбођ одбранили титулу: Калуђеровић први стрелац шампионата!”. telegraf.rs. 31. 10. 2016. Приступљено 27. 2. 2020. 
  14. ^ „Андрија Калуђеровић има нови клуб – 20. у каријери!”. reprezentacija.rs. 15. 6. 2018. Приступљено 27. 2. 2020. 
  15. ^ „ХОТСПОРТ САЗНАЈЕ: У зао час по Олимпију – отишао Калуђеровић! Поново Суперлига, али не српска”. hotsport.rs. 16. 8. 2018. Приступљено 27. 2. 2020. 
  16. ^ „Андрија Калуђеровић: Људи у Индији су дивни, мучи ме само загађеност ваздуха”. zurnal.rs. 9. 11. 2018. Приступљено 27. 2. 2020. 
  17. ^ „Калуђеровић мења Андрића у Запрешићу”. mozzartsport.com. 11. 1. 2019. Приступљено 27. 2. 2020. 
  18. ^ „Андрија Калуђеровић отишао из Хрватске”. mozzartsport.com. 23. 5. 2019. Приступљено 27. 2. 2020. 
  19. ^ „Званично: Андрија Калуђеровић потписао за 19. клуб у каријери”. mozzartsport.com. 23. 6. 2019. Приступљено 27. 2. 2020. 
  20. ^ „Калуђеровић се вратио у Рад: Бићу опет голгетер Србије”. zurnal.rs. 8. 2. 2020. Приступљено 15. 2. 2020. 
  21. ^ „Дан Андрије Калуђеровића: Стигао на коту 65 и на прво место вечне листе стрелаца Суперлиге”. mozzartsport.com. 22. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020. 
  22. ^ „Поново Калуђеровић! Престигао је Мудринског и опет је краљ стрелаца, али је Рад прокоцкао два много битна бода…”. mozzartsport.com. 26. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020. 
  23. ^ „Ђукић одредио коначан састав”. b92.net. 7. 8. 2008. Приступљено 13. 7. 2019. 
  24. ^ „Андрија Калуђеровић”. reprezentacija.rs. Приступљено 27. 2. 2020. 
  25. ^ „Андрија Калуђеровић прославио рођендан и крштење сина Луке”. hellomagazin.rs. 27. 8. 2011. Приступљено 27. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]