Списак језика по броју говорника
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Следеће табеле представљају списак језика по броју говорника, процењен на различите начине, од стране различитих извора, у различито време.
Пошто је дефиниција језика донекле дискутабилна, неки узајамно разумљиви идиоми са различитим националним стандардима, или различитом самоидентификацијом су наведени заједно (нпр. Индонежански и Малајски; Хрватски, Бошњачки и Српски итд.)
Национална енциклопедија
[уреди | уреди извор]Следећи списак садржи 100 језика са највећим бројем говорника 2007. године. Националенциклопедин се сматра најутицајнијом енциклопедијом на шведском језику.[1]
Пошто се пописне методе значајно разликују у различитим државама и неке државе у својим пописима не наводе језик, сваки списак језика по броју изворних говорника или укупном броју говорника је базиран на претпоставкама.
Етнологија
[уреди | уреди извор]У следећем списку наведени су језици по броју говорника, како су процењени од стране сајта Етнологуе.[2]
Тај сајт садржи податке о 1300 језика са 100 или више хиљада говорника, 750 са 300 или више хиљада, око 400 са милион и више говорника, 200 са најмање 3 милиона, 80 са око 10 милиона и 40 са 30 или више милиона. Бројке су у већини случајева пропраћене датумима прикупљања; за неке језике стари датум прикупљања може значити да је тренутни број говорника значајно другачији од наведеног.
Више од 100 милиона изворних говорника
[уреди | уреди извор]| Језик | Породица | Изворних говорника | Друге претпоставке |
|---|---|---|---|
| Кинески Мандарински | Сино-тибетанска | 940 милиона (2021) | Све варијанте: 1,2 милијарде |
| Шпански | Индоевропска, Италска | 500 милиона (2023) | 500 мил. изворних, 600 милиона укупно |
| Енглески | Индоевропска, Германска | 380 милиона (2021) | 380 мил. (као матерњи језик), 1077 милијарди. (као други језик) и око 750 мил. као страни језик |
| Хинди | Индоевропска, Индоаријска | 350 милиона (2011) | 420 милиона (хинди и урду заједно) |
| Арапски | Афроазијска, Семитска | 380 милиона (свих варијанти) (2024) | 330 милиона (као други језик) |
| Португалски | Индоевропска, Италска | 260 милиона (2012-2020) | 300 милиона укупно |
| Бенгалски | Индоевропска, Индоаријска | 240 милиона (2011–2021) | 281 милиона укупно |
| Руски | Индоевропска, Словенска | 150 милиона (2020) | 262 милиона укупно |
| Панџапски | Индоевропска, Индоаријска | 148 милиона (2011–2017) | / |
| Јапански | Јапанска | 120 милиона (2020) | / |
Од 50 до 100 милиона изворних говорника
[уреди | уреди извор]| Језик | Породица | Изворни говорници | Укупно | Друге претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Немачки | Индоевропска, Германска | 95 милиона (стандардни) | 175-180 милиона | 95 мил. изворних, 80-85 мил. широм света (као други језик) |
| Јуе (Кантонски) | Сино-тибетанска | 86 милиона (2022) | / | / |
| Вијетнамски | Аустроазијска, Вијет-муонг | 85 милиона (2019) | / | / |
| Турски | Урало-алтајска, туркијска | 84 милиона (2006) | 90 милиона | 6 мил. (као други језик) |
| Малајски | Аустронезијска, Малајско-Полинезијска | 84 милиона (2004–2010) | 290 милиона | / |
| Ву (Шангајски дијалект) | Сино-тибетанска | 80 милиона (2007) | / | / |
| Марати | Индоевропска, Индоаријска | 83 милиона (2011) | 99 милиона | 16 мил. (као други језик) |
| Телугу | Дравидска | 83 милиона (2011 цензус) | 96 милиона | 13 мил. (као други језик) |
| Корејски | Корејска (језички изолат) | 81 милиона (2022) | / | / |
| Тамилски | Дравидска | 79 милиона (2011–2019) | 87 милиона | 8 мил. (као други језик) |
| Француски | Индоевропска, Италска | 74 милиона (2020) | 310 милиона | 238 мил. (као други језик) |
| Урду | Индоевропска, Индоаријевска | 70 милиона (2011–2017) | 240 милиона (2020) | 170 мил. (као други језик) |
| Јавански | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 68 милиона (2015) | / | / |
| Италијански | Индоевропска, Италска | 65 милиона (2022) | 68,1 милиона | 3,1 мил. (као други језик) |
| Персијски (Персијки) | Индоевропска, Иранска | 62 мил. | 79 милиона | 17 мил. (као други језик) |
| Гуџарати | Индоевропска, Индоаријска | 57 мил. (2011 цензус) | 62 мил. | / |
| Хауса | Афроазијска, Чадска | 54 мил. (2011–2023) | 88 мил. | / |
Од 30 до 50 милиона изворних говорника
[уреди | уреди извор]| Језик | Породица | Број изворних говорника | Укупно | Остале претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Мин нан (Тајвански, Хокиен) | Синотибетанска | 46,8 мил. (1988-2001) | / | |
| Боџпури | Индоевропска, Индоаријевска | 39,8 мил. (потцењен, многи говорници се убрајају под Хинди) | / | |
| Пољски | Индоевропска, Словенска | 39 мил. (1986) | / | |
| Канада | Дравидска | 37,3 мил. | 46,7 мил. | |
| Украјински | Индоевропска, Словенска | 36 мил. | / | |
| Шијанг (Хунански) | Синотибетанска | 36 мил. | / | |
| Сундски | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 34 мил. | / | |
| Малајалам | Дравидска | 34 мил. | / | |
| Узбечки | Урало-алтајска, туркијска | 33 мил. | / | |
| Маитхили | Индоевропска, Индоаријевска | 32,8 мил. | / | |
| Орија | Индоевропска, Индоаријевска | 32,1 мил. | / | |
| Бурмански | Синотибетанска, Тибетско-бурманска | 32 мил. | 42 мил. | 50-56 мил. укупно, укључујући 18 до 23 мил. Л2 говорника (Језичка комисија Мјанмара) |
| Хака | Синотибетанска | 30,1 мил. | / |
Од 10 до 30 милиона изворних говорника
[уреди | уреди извор]| Језик | Породица | Број изворних говорника (у милионима) | Укупно говорника (у милионима) | Остале претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Источни Пенџабски | Индоевропска, Индоаријевска | 29.5 (2001) | ||
| Пашто | Индоевропска, Иранска | 26,9 (1993-2008) | ||
| Холандски | Индоевропска, Германска | 25 (2021) | ||
| Румунски | Индоевропска, Италска | 25 (2020) | ||
| Тагалог (Филипино) | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 24 (2000. (као Тагалог)), 25 (2007. (као Филипино)) | До 85% становништва Филипина има знање Тагалога/Филипина | |
| Ган | Сино-тибетанска | 21 (1984) | ||
| Синди | Индоевропска, Индоаријевска | 21 (2001) | Значајан број Л2 говорника | |
| Таи | Таи-Кадаи, Таи | 21 (2000) | 60 (2000) | Постоје различите дефиниције око тога који дијалекти тј. језици чине Таи |
| Азерски | Турска, Огузка | 20 (2001-2006) | 28 | Подаци о говорницима у Ирану су су веома несигурни. ЦИА: 26 мил. изворних (2010) |
| Раџастани | Индоевропска, Индоаријевска | 20 (2000-2003) | ||
| Лао-Исан | Таи-Кадаи, Таи | 19 (1983-1991) | 20 | |
| Јоруба | Нигер-конгоанска, Волта-нигерска | 19 (1993) | 21 | |
| Српскохрватски (Српско-Хрватско-Бошњачки) | Индоевропска, Словенска | 18 (2011–2021) | Понекад се поред три наведена додаје и црногорски. | |
| Игбо | Нигер-конгоанска, Волта-нигерска | 18 (1999) | 18-25 мил. | |
| Северни Берберски | Афроазијска, Берберска | 15-22 | ||
| Амхарски | Афроазијска, Семитска | 17,5 (1994) | 22 | Значајан број Л2 говорника |
| Оромо | Афроазијска, Кушитска | 17 (1994) | 30 милиона људи са Оромо етничким пореклом, Значајан број Л2 говорника. | |
| Чатисгари | Индоевропска, Индоаријевска | 17,5 (2002) | Често се убраја у Хинди | |
| Казашки | Урало-алтајска, туркијска | 17 (2021 цензус) | ||
| Асамски | Индоевропска, Индоаријевска | 16,8 (2000) | Доста Л2 говорника | |
| Курдски | Индоевропска, Иранска | 16 (1980-2004) | ||
| Синхалски | Индоевропска, Индоаријевска | 16 (2007) | 18 | |
| Себуано | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 15,8 (2000) | Значајан број Л2 говорника | |
| Рангпури | Индоевропска, Индоаријевска | око 15 (2007) | ||
| Малагаси | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 15 (2006) | 22 | |
| Кмерски | Аустроазијска, Мон-кмерска | 15 (2006) | 16 | |
| Мађарски | Урало-алтајска, Угрофинска | 15 | ||
| Сото-Тсвана | Нигер-конгоанска, Банту | 15 (2006) | ||
| Непалски | Индоевропска, Индоаријевска | 14 (2001) | Већина становника Непала (око 32 мил.) зна Непалски. | |
| Руанда-Рунди | Нигер-конгоанска, Банту | 14 (1986-1998) | Укупан број говорника је вероватно близу 23 милиона | |
| Сомалски | Афроазијска, Кушитска | 14 (2006) | ||
| Мадурски | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 14 (2000) | ||
| Харјанви | Индоевропска, Индоаријевска | 13 (1992) | Често се убраја под Хинди | |
| Фулани | Нигер-конгоанска, Сенегамбијска | 13 (1991-2007) | Значајан број Л2 говорника | |
| Магахи | Индоевропска, Индоаријска | 13 (2002) | Често се убраја под Хинди | |
| Грчки | Индоевропска, Грчка | 13 (2002) | ||
| Читагонијски | Индоевропска, Индоаријевска | 13 (2006) | Понекад се матра дијалектом бенгалског, али нису узајамн разумљиви | |
| Декански | Индоевропска, Индоаријевска | 12,8 (2000) | ||
| Чешки | Индоевропска, Словенска | 12,6 (2022) | ||
| Шона | Нигер-конгоанска, Банту | 10,8 (2000) | 11,6 | |
| Мин Беи | Сино-тибетанска | 10,3 (1984) | ||
| Зулу | Нигер-конгоанска, Банту | 10,3 (2006) | ||
| Силхети | Индоевропска, Индоаријевска | 10 | ||
| Шведски | Индоевропска, Германска | 10 (2012–2021) | 13 |
До 10 милиона изворних говорника
[уреди | уреди извор]| Језик | Породица | Број изворних говорника (у милионима) | Укупан број говорника (у милионима) | Друге претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Кануаји | Индоевропска, Иноаријевска | 9,5 (2001) | Обично се убраја под Хинди | |
| Бугарски | Индоевропска, Словенска | 9,
1 (1986) |
||
| Мин Донг (Фуџоу) | Сино-тибетанска | 8,6 (2000) | ||
| Ујгурски | Турска, Ујгурска | 8,9 (2000) | ||
| Чева (Нјања) | Нигер-конгоански, Банту | 8,7 (2001) | ||
| Акан (Тви, Фанте) | Нигер-конгоанска, Ква | 8,3 | 9,3 | 10 милиона изворних (око 20 мил. укупно) |
| Макува (Ломве) | Нигер-конгоанска, Банту | 8,0 (2006) | ||
| Багхели | Индоевропска, Индоаријевска | 7,9 (2004) | Обично се убраја под Хинди | |
| Ксоса | Нигер-конгоански, Банту | 7,8 (2006) | ||
| Хаићански креолски | Креол француског | 7,7 (2001) | ||
| Конкани | Индоевропска, Индоаријевска | око 7,6 (2001) | ||
| Албански | Индоевропска, Албанска | 7,5 (1989-2007) | ||
| Гикују | Нигер-конгоански, Банту | 7,9 | ||
| Африканс | Индоевропска, Германска | 7,1 (2011) | 15,2 | Види: Холандски |
| Илокано | Аустронезијски, Малајско-полинезијски | 7,0 (2000) | Значајан број Л2 говорника | |
| Балочи | Иноевропска, Иранска | 7,0 (1998) | ||
| Јужни Кечуа | Кечуански | 6,9 (1987-2002) | ||
| Батак | Аустронезијски, Малајско-полинезијски | 6,85 (1991-2000) | ||
| Туркменски | Турска, Огузка | 6,6 (1995-1997) | ||
| Моси-Дагомба | Нигер-конгоанска, Гур | 6,4 (1991-2003) | Не уклјучујући Фрафра | |
| Јерменски | Индоевропска, Јерменска | 6,4 (2001) | ||
| Сукума-Њамвези | Нигер-конгоанска, Банту | 6,4 (2006) | ||
| Тсилуба (Луба-Касаи) | Нигер-конгоанска, Банту | 6,3 (1991) | 7,0 | |
| Сантали | Аустроазијска, Мунда | 6,2 (1997) | ||
| Конго | Нигер-конгоанска, Банту | око 6 (2007) | око 11 | Бројке су приближне |
| Хилигајнон | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 5,8 (2000) | Значајан број Л2 говорника | |
| Тигриња | Афро-азијска | 5,8 | 6,0 | |
| Монголски | Монголска | 5,7 (1982-1995) | Мањи број Л2 говорника | |
| Наполитански | Индоевропска, Романска | 5,7 (1976) | ||
| Бхили (Вагди) | Индоевропска, Индо-аријанска | 5,6 (1998-2007) | ||
| Дански | Индоевропска, Германска | 5,6 (2007) | ||
| Минангкабау | Аустронезијска | 5,5 (2007) | ||
| Кашмирски | Индоевропска, Индо-аријанска | 5,6 | подаци су наводно из периода после 2000. | |
| Татарски | Турска, Кипчак | 5,5 (2010) | ||
| Хебрејски | Афро-азијска, Семитска | 5,3 (1998) | Бројка представља изворне говорнике. Значејна Л2 употреба | |
| Фински | Урало-алтајска, Угрофинска | 5,0 (1993) | ||
| Словачки | Индоевропска, Словенска | 5,0 (2011–2021) | Видети и: Чешки | |
| Белоруски | Индоевропска, Словенска | 3,2 (2009) |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007. In parentheses are the 2010 estimates Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. новембар 2012) for the top languages.
- ^ „Ethnologue”. SIL Haley. Архивирано из оригинала 07. 08. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2013.
