Ораси

За друге употребе, погледајте Ораси (вишезначна одредница).

Орах
Juglans major
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Juglandaceae
Потпородица:	Juglandoideae
Племе:	Juglandeae
Потплеме:	Juglandinae
Род:	Juglans L.
Синоними
Wallia Alef

Орах (лат. Juglans) је род биљака из породице Juglandaceae. Врсте овог рода су дрвеће високо 10-40m, са шиљастим листовима дугим 2-9cm. Назив орах употребљава се и за најузгајанију врсту овог рода, домаћи орах.

Двадесет једна врста ораха има ареал распрострањења у северној умереној клими Старог света у подручју од југоисточне Европе до Јапана, а у Новом свету од југоисточне Канаде до Калифорније на запад и Аргентине на југ.

Плодови свих врста ораха су јестиви, али ораси који се обично купују у трговинама потичу од домаћег ораха, једине врсте која има велик плод и танку љуску. Пољопривредна врста која је изабрана због танке љуске и издржљивости у умереној клими понекад се назива „карпатски орах“. Ораси имају много уља и једу се сирови или кувани. Такође су изврстан извор масних киселина омега-3, па се показало да снижавају ниво холестерола у крви.

Распрострањеност и значај

Највећа распрострањеност ораха је на простору од Хималаја до Сибира. У Европи се највише гаји у Француској, Италији и Грчкој. У Србији гаји се углавном у свим крајевима. Највише се гаји у долинама река. Значајни центри гајења ораха у Србији су: Подриње, Поморавље, Подунавље, Тимочка крајна, падине Фрушке горе и Метохијска котлина.

Значај гајења ораха је пре свега због језгра. Језгро ораха спада међу најважније угљено-протеинске производе. Садржи око 57-60% масти и 15-18% беланчевина. Енергетска вредност језгра износи 2.500 kJ. Орах садржи и витамине A,B,C и E. Значај ораха огледа се и у великој техничкој вредности дрвета, индустријској употреби ораховог уља, разноврсности употребе коре и лишћа (за бојење тканине и друго...), могућности лаког транспорта и чувања плодова.

Морфолошке и физиолошке особине ораха

Број врста ораха је веома велики. Најпознатије врсте ораха су: Juglans regia, J. nigra, J. californica, J. rupestris, J. hindusii, J. cinerea, J.manshurica, J. siboldiana и друге. Juglans regia је најзначајнија врста ораха, од овог ораха произишле су многе питоме сорте ораха. Сорте се разликују нарочито по бујности и дуговечности, времену цветања и особинама плодова. Групишу се по географском распрострањењу (француске, калифорнијске, руске итд.) Висина ораха достиже и до 35 m, обим стабла може бити и 3 m. Орах живи и преко 100 година. Калемљени ораси су краћег века. Орах има пуну крошњу ширине 10-15 m. Кора ове биљке је смеђа или тамно-зелена која са старошћу биљке почиње да пуца. Коренов систем је одлично развијен, осовински са около развијеним бочним кореном. Пупољци су зелено сиви. Листови су непарно перасто дељени, дужине 20-40 cm, и садрже 3-11 лиски, дужине 5-18 cm и ширине око 5 cm. Распоред листова је наспраман и имају интензиван мирис. Период листања је април. Припада једнодомним биљкама. Цвета пре листања. Разликују се мушке и женске цвасти. Мушке су у виду ресица, дужине до 10 cm, у којима је смештен велики број прашника, док су женски засебни или скупљени у цваст, налик пупољцима. Период цветања се такође разликује код мушких и женских цветова, мушки цветови се јављају пре појаве листића, у априлу, женски касније у периоду од априла до маја. Плод ораха је коштуница, округлог обилика, пречника 3-5 cm која током сазревања мења боју од зелене до браон и распукне се по шаву на средини у току септембра када сазрева. Семе је беличасто до жуто, избраздано, са пуно масних киселина и уља.

Расејавање и размножавање

Расејавање се врши ветром, док се размножавање обавља семеном или вегетативним деловима биљке.

Nogal centenario

Еколошки услови за гајење ораха

Клима Орах успева у повољним климатским условима, без јаких зимских мразева, на дубоким и растреситим земљиштима с довољно креча, затим на алувијалним, иловачасто-песковитим и скелетним земљиштима. Неке cе врсте се развијају и на каменитим земљиштима. У Србији најчешће се налази у речним долинама.

Орах најчешће успева тамо где расте храст. Најбоље му одговарају умерено топла подручја. За све животне функције ораха потребно је доста топлоте и велика количина воде. Распоед падавина у току године је веома важан за нормално развијање ораха, посебно количина падавина у јулу и августу месецу. За гајење ораха одговарају подручја у којима је клима погодна за гајење винове лозе, дувана и кукуруза.

Земљиште Успева на земљиштима различитих физичких и хемијских особина уз услов да нису превише плитка, тешка и непропустљива. Значајне су две особине земљишта

1) да има повољан режим влажности 2) да земљиште буде довољно аерисано. Истраживања у Калифорнији су показала да се орах успешно гаји и на киселом, неутралном и слабо алкалном земљишту чија је pH вредност 5,5-8,0.

Сорте ораха

Сорте ораха су националне. Многе земље имају своје сорте. Тако се у Француској гаје, пре свега француске сорте, у Италији је раширен San Giovanni и Pellegrini . Због комерцијалне потребе у последњих пар деценија настао је велики број сорти ораха. Највећи произвођач сорти ораха је Француска чије сорте теже да у релативно кратком временском периоду стабло достигне задовољавајући облик и да даје максималне приносе. У Србији још нису одабрани типови ораха који се могу признати као наше сорте. Сорте:

• Франкет (Franqatte) - Француског порекла и стандардна је светска сорта, гаји се од 1827. године. Плод је крупан, око 9 грама, мало издужен, проширен и зашиљен, при основи са оштрим врхом. Љуска је светла, мекана, испуњена језгром одличног квалитета чији удео износи око 48% и садржајем уља од 63%.
• Паризиен (Parisienne) - Ова сорта је из Иресе. Ово је врло раширена сорта ораха, али мање од франкета. Дрво расте бујно и достиже велике размере. Плодови су тешки око 8,5 грама елиптично-конични. Љуска равна, полутврда, мало тамнија него код франкета, испуњена одличном језгром, богатом у уљу до 63% и уделом у тежини плода до 49%. Од француских сорти ораха још су значајне: Corne, Moussine, Chabertte.
• Шејново - је прва позната сорта у Бугарској. Сорта отпорна на негативне температуре.

Плод је крупан око 10,5 грама, овалног је облика, танке љуске испуњене језгром доброг квалитета. Ова сорта је у Србији доста распрострањена. Мање су квалитетни плодови осталих бугарских сорти.

• Домаћи орах - Прве Српске сорте ораха су признате 1986. године, а то су: Шампион, Тиса, Срем.

Оценивање квалитета плодова ораха

Маса језгре по једном плоду - Представља важан знак за оценивање вредности ораха. Маса језгре за комерцијални орах креће се од 5-8 грама. Боја језгре - Важна карактеристика у одређивању продајне вредности ораха. Преимућство се даје светлијим бојама. Боја језгре може бити сортна одлика или пак одраз лоше бербе, прераде и чувања. Боја љуске - Светла или тамна, обојеност плодова зависи од манипулисања и неких других мера, као и од заштите која је спроведена против инсеката и болести. Оштећења изазвана инсектима и болестима, излагање киши или остављање плодова да леже на земљи лоше утиче на боју љуске.

Орах у љусци

Чување плодова ораха

Плодови ораха се чувају при вишим температурама- око 4 °C, као и релативној влажности ваздуха 65-75%. Под оваквим режимом плодови ораха се могу чувати и 12 месеци. Чување језгре ораха је много сложеније. Фактори који утичу на кварење плода су: влага, топлота, светлост. Најбоље органолептичке особине језгра постиже чувањем са 3-3,5% воде. Језгре се најбоље чувају у хладњачама на температури од 1-4 степени у тами. На тај начин језгра се може чувати и 24 месеца.

Најчешће сорте ораха у Србији

Срем:

• Порекло - Селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду, одабрана из спонтане популације.
• Берба плодова - Сазревају у првој половини септембра.
• Особине биљке - Стабло је средње бујно, средње до добре родности. У вегетацију улази средње рано.
• Плод - Крупан је, просечне масе око 15 грама. Овалног је облика, танке и лако ломљиве љуске. Језгра је светла и привлачна. Рандман језгре је висок, око 58%.
• Оцена - Препоручује се за гајење у виноградарској зони.

Шејново:

• Порекло - Бугарска сорта, одабрана из спонтане популације ораха 1938. године.
• Берба плодова - Сазревају у првој половини септембра.
• Особине биљке - Стабло је бујно, а гране у круни израстају под широким угловима. Обилно и редовно рађа. У период вегетације улази нешто раније него што би то било пожељно.
• Плод - Средње је крупан, масе око 12 грама. Јајастог је облика, танке и лако ломљиве љуске. Рандман језгре је велик, око 53% од масе плода. Језгра је квалитетна, али због тамније боје није привлачна.
• Оцена - Шејново ће и у будућем периоду сачувативрло значајно место у нашем сортиману ораха.

Гајзенхајм 139 (Geinsenheim 139)

• Порекло - Немачка селекција
• Берба плодова - Сазревају половином октобра.
• Особине биљке - Стабло је средње бујно и родно. Касно улази у период вегетације и рано је завршава, па је мразеви не угрожавају. Делом образује апомиктичне плодове.
• Плод - Средње је крупан, просечне масе око 13 грама. Лоптастојајастог је облика, светле и лако ломљиве љуске. Рандман језгре је око 48%.
• Оцена - Успрешно се гаји и у хладнијим подручијима.

Расна

• Порекло - Селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду, одабрана из спонтане популације ораха.
• Берба плодова - Сазревају половином октобра.
• Особине биљке - Стабло је мање бујно и родно. Пророди врло рано, још као садница у расаднику. У вегетацију улази средње позно.
• Плод - Средње је крупан, просечне масе око 12 грама. Округластокупастог је облика. Љуска плода је мека и лако ломљива. Рандман језгре је око 50%.
• Оцена - Расна је погодна за гајење у континенталним (невиноградарским) зонама.

Галерија

• 

  Листови ораха

• 
• 
• 

  Орах

• 

  Juglans regia

• 
• 
• 

  Juglans regia

• 

  Juglans regia

• 

  Juglans regia

• 

  Juglans regia

• 

  Juglans regia

Литература

• Посебно воћарство за четврти разред пољопривредне школе, Спасоје Булатовић. ISBN 978-86-17-04788-5..
• Воћарство, Београд 2011, Тодор Вулић Чедо Опарница Бобан Ђорђевић
• Brinkman, K.A.. "Juglans. L. - Walnut", in: Schopmeyer, C.S. (ed.), Seeds of woody plants in the United States, Agriculture Handbook 450, Washington, D.C.: U.S. Department of Agriculture, Forest Service, p. 454–459, (rev. ed.: 1992). 1974. ISBN 978-0-931146-21-3.
• Hemery, G.E. (2001) "Growing walnut in mixed stands", Quart. J. Forestry, 95, p. 31–36
• Hemery, G.E. and Popov, S.I. (1998) "The walnut (Juglans regia L.) forests of Kyrgyzstan and their importance as a genetic resource", Commonwealth Forestry Review, 77 (4), p. 272–276
• Philips, Roger. Trees of North America and Europe, Random House, Inc. New York: 1979. ISBN 978-0-394-50259-5..
• Pomogaybin, A.V., Kavelenova, L.M. and Silayeva, O.N. (2002) "Некоторые Особенности Химического Состава И Биологической Активности Листового Опада Видов Рода Орех (Juglans L.) При Интродукции В Среднем Поволжье", Химия Растительного Сырья, 4, p. 43–47 - in Russian
• Rood, T. (2001) "Walnut and It's Toxicity Explored", Cornell Cooperative Extension, Cornell University webpage, accessed 20 April 2008
• Ross, M. (1996) "Walnuts: a mixed blessing - can have an adverse effect on some plants: includes a listing of plants unaffected by chemicals from the walnut tree" - Gardening Challenges - Cover Story, Flower & Garden Magazine, (August-Sept), BNET UK website, accessed 20 April 2008
• Society for Neuroscience (2007). "Diet of walnuts, blueberries improve cognition; may help maintain brain function", ScienceDaily, 7 November 2007
• Vozzo, J.A. Tropical Tree Seed Manual, Part II—Species Descriptions USDA Forest Service, http://www.rngr.net/Publications/ttsm/Folder.2003-07-11.4726
• Nal.usda.gov

Спољашње везе

• Poljoberza 12. decembar
• zdravasrbija 12. decembar