Пређи на садржај

Оскар Кокошка

С Википедије, слободне енциклопедије
Оскар Кокошка
Оскар Кокошка
Лични подаци
Датум рођења(1886-03-01)1. март 1886.
Место рођењаПехларн, Аустроугарска
Датум смрти22. фебруар 1980.(1980-02-22) (93 год.)
Место смртиМонтре, Швајцарска
Уметнички рад
Правацекспресионизам

Оскар Кокошка (нем. Oskar Kokoschka; Пехларн, Доња Аустрија, 1886 — Монтре, Швајцарска 1980),[1] је био аустријски сликар, графичар, песник, драмски писац и учитељ, чешког порекла, познат по свом интензивно експресионистичком приступу и стилу, као и по теоријама које су утицале на бечки експресионистички покрет.[2]

Живот и уметност

[уреди | уреди извор]

Оскар Кокошка рођен је као други син (од четворо деце) Густава Јозефа Кокошке (нем. Gustav Josef Kokoschka; 1840 — 1923) и његове супруге Марије Романе Лоидл (нем. Maria Romana Loidl; 1861 — 1934).[3] Мајка му је потицала из породице шумара из истог краја,[4] док је отац био из угледне породице прашких златара, али је у време Оскаровог рођења радио као путујући трговац.[3] Неколико месеци након његовог рођења, 1887. године, породица се преселила у Беч, који ће постати кључно место његовог уметничког формирања.[5]

Кокошка је најпре похађао Државну реалну школу Веринг (нем. k.k. Staatsrealschule Währing) у Бечу. Из тог периода потичу његови најранији сачувани цртежи и акварели. Још као ученик привукао је пажњу аустријског професора, сликар и графичар чешког порекла Карла Отоа Чешке[6] (нем. Carl Otto Czeschka; 1878 — 1960),[7] који га је упркос противљењу других наставника, примио у своју класу и тиме му отворио пут ка уметничком образовању.[6] Године 1904. добио је стипендију Школе за уметност и занате (нем. Kunstgewerbeschule) у Бечу, коју је похађао од 1905. до 1909. године где је једна од његових колегиница из разреда била немачко-словеначка вајарка, сликарка и графичарка Елза Елтјен-Казимир (нем. Elsa Oeltjen-Kasimir, слч. Elsa Oeltjen Kasimir; 1887 — 1944).[8] У почетку је намеравао да постане наставник ликовног, али се убрзо окренуо самосталном уметничком изразу.[9] Под утицајем бечког југендстила, нарочито Густава Климта (пример портрета Адолфа Лоса, 1907), стварао је углавном литографије у боји, а такође и илустрације за сопствене текстове. На Кокошку је у раном периоду снажан утицај извршило и стваралаштво Винсента ван Гога а под утицајем аустријског архитекте и теоретичара уметности чешког порекла Адолфа Лоса, он је већ током студија одбацио сецесијски стил (Југендштил) који је у то време још увек био доминантан. Прва дела представио је јавности 1908. године на групној изложби у Бечу (нем. Vienna Kunstschau, срп. Бечка уметничка изложба). Његови рани експресивни портрети добро су се продавали захваљујући посредовању Лоса, а посебно су немачки музеји, међу њима и Музеј Фолкванг (нем. Museum Folkwang)[10] у Есену, откупљивали његова дела. Након завршетка студија 1909. године, Кокошка је наставио да развија свој експресивни стил а 1910. одлази у Берлин, где започиње сарадњу са утицајним експресионистички уметником, издавачем и галеристом Хервартом Валденом (нем. Herwarth Walden, право име нем. Georg Lewin; 1879 — 1941).[11][12] Током свог боравка у Берлину укључио се у експресионистичке уметничке кругове које је окупљао часопис Дер штурм где успоставља контакте са уметницима као што су Емил Нолде, Макс Пехштајн, Е. Л. Кирхнер,[13] који су имали кључни утицаја на његов начин сликања пре свега на однос према облику и боји.[14] До 1912. његово име постаје познато у уметничким круговима широм Европе те учествује на најзначајнијим изложбама на континенту.

Оскар Кокошка, Марсејска лука, 1925, година.

Током Првог светског рата доживео је тешку повреду главе. Следећих година настали су експресионистички радови који су подсећали на радове Едварда Мунка и Емила Нолдеа, претежно литографије (Заљубљени пар са мачком, 1917), као и његови први прикази градова (Дрезден, Нојштат I, 1919). Године 1920. преузео је професуру на Дрезденској академија ликовних уметности (нем. Hochschule für Bildende Künste Dresden) а од 1923. године путовао је по Европи, северној Африци и Блиском истоку где је претежно сликао пејзаже и приказе градова. Године 1933. прокажен је као дегенеричан уметник, па је у знак протеста створио 1937. године Аутопортрет дегенеричног уметника. Године 1938. емигрирао је у Енглеску. Од 1953. године живео је на Женевском језеру. Кокошка је развио свој сопствени експресионистички стил са драматично нервозним начином сликања и скоро барокном динамиком облика и боја. Значајан саставни део његовог стваралаштва јесу портрети, чија психолошка изражајност сведочи о способности дубоког уживљавања. Поред тога Кокошка је сликао и слике митолошког и алегоријског садржаја (триптих Сага о Прометеју, 1950). Стварао је и сценографије (за Чаробну фрулу, 1955)[15] и написао више експресионистичких драма.[16]

Оскар Кокошка је преминуо 22. фебруара 1980. године у Монтреу у Швајцарској, и сахрањен је на гробљу у округу Кларанс (фр. Clarens).[17] Након његове смрти, установљена је награда Оскар Кокошка као признање за достигнућа у области визуелних уметности.[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Oskar Kokoschka Biography, Painter, Writer, Watercolors, & Facts Britannica”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-06. 
  2. ^ „Fondation Oskar Kokoschka - Biography - Biography”. www.oskar-kokoschka.ch. Приступљено 2026-03-04. 
  3. ^ а б „Biography — Oskar Kokoschka Centre”. Collection and Archive (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-06. 
  4. ^ „Oskar Kokoschka Paintings, Bio, Ideas”. The Art Story. Приступљено 2026-03-06. 
  5. ^ „Oskar Kokoschka”. allenartcollection.oberlin.edu (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-06. 
  6. ^ а б Schweiger, Werner J (1983). Der junge Kokoschka : Leben und Werk 1904-1914 (на језику: Deutsch). 1. Wien/München: Brandstätter Verlag. ISBN 9783854470359. 
  7. ^ „Alte und Moderne Kunst VI (1961 / Heft 47)”. hauspublikationen.mak.at. Приступљено 2026-03-06. 
  8. ^ Kordiš, Meta (2009). Elsa Oeltjen Kasimir: iz družinske zapuščine (на језику: slovenščina). Maribor: Umetnostna galerija. 
  9. ^ „Oskar Kokoschka Biography”. Museo de Bellas Artes de Bilbao. 2026. Приступљено 06. 03. 2026. 
  10. ^ „Front page Museum Folkwang”. www.museum-folkwang.de (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-06. 
  11. ^ „Herwarth Walden - Liebesgedichte und Biographie”. www.deutsche-liebeslyrik.de. Приступљено 2026-03-06. 
  12. ^ „Oskar Kokoschka - Biography”. Kallir Research Institute (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-04. 
  13. ^ „Oskar Kokoschka History Research Starters EBSCO Research”. EBSCO (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-06. 
  14. ^ Kokoschka, Oskar (1948). Oskar Kokoschka, a retrospective exhibition, With an introduction by James S. Plaut and a letter from the artist. Chanticleer Press. 
  15. ^ Kokoschka, Oskar (1955). Designs of the Stage-settings for W.A. Mozart's Magic Flute, Salzburg Festival 1955/56. Verlag Galerie Welz Salzburg. 
  16. ^ „Kokoschka”. WOKA LAMPS VIENNA (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-06. 
  17. ^ Kluzová, Helena (2025-04-08). „Oskar Kokoschka - artist of the century or enfant terrible of the art scene? - General News - GNEWS.CZ” (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-06. 
  18. ^ „Oskar-Kokoschka-Preis — Oskar Kokoschka Zentrum”. Kunstsammlung und Archiv (на језику: немачки). Приступљено 2026-03-06. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Оскар Кокошка на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оскар_Кокошка&oldid=31017316”