Ото Дикс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ото Дикс

Ото Дикс 1957. године
Ото Дикс 1957. године

Информације
Датум рођења (1891-12-02) 2. децембар 1891.
Место рођења Унтермхаус (Немачко царство)
Датум смрти 25. јул 1969.(1969-07-25)(77 год.)
Место смрти Зинген (Западна Немачка)
Дела

Ото Дикс (нем. Otto Dix; Унтермхаус, 2. децембра 1891Зинген, 25. јул 1969) је био немачки сликар и графичар. Значајни представник друштвено- критичког веризма.

Почетци и образовање[уреди]

Ото Дикс, Портет новинара Силивије фон Харден, 1926

Родио се у Утремхауса у Немачкој што је садашњи део града Гера као прворођени син Франца и Лујзе Дикс радника у фабрици гвожђа и кројачице која је у младости писала поезију и био је одмалена у контакту са уметношћу. Проводио је много времена у атељеу своје сестричине Фриц Аман која је била сликарка и која је подупирала његове сликарске амбиције. 1906- 1910. био је шегрт сликара Карла Сенфа и ту почео да ради своје прве пејзаже. 1910. је почео студије на Дрезденској академији лепих уметности.

Живот и дело[уреди]

Дикс је апсолвирао као сликар декорација (декоративно сликарство) и у периоду између 1919. и 1925. године студирао је сликарство на Академији у Дрездену и Диселдорфу. Од 1927. па све док га 1933. нацисти нису отерали из службе предавао је на Дрезденској академији. Дикс је у своме стварању у пресудној мери експресионизмом и дадаизмом али је ипак сликао веристичке слике у стилу старих мајстора. Своје војничке доживљаје из Првог светског рата покушао је да разради на сликама као што су Стрељачки ров (насликана 1920. а нестала 1923) или Рат (насликано 1929. а нестала 1933) као и истоименом серијом бакрописа. Суочен са проблемима са којима су се суочавале социјалне групе на рубу друштва (инвалиди рата, просјаци, проститутке), оштро је критиковао ондашње друштво. Његови портрети (међу којима и аутопортрет) на упечатљив начин кроз сурови реализам разоткривају беду и сиромаштво. У својим делима од 1936. посветио се у већој мери религиозној тематици (нпр. слике на стаклу 1959, литографије за Јеванђеље по Матеји око 1960), далеко умеренијим портретима и пејзажима.

Умро је 25. јула 1969. у Зингену у Немачкој.

Литература[уреди]

  • Marion Ackermann (Hrsg.): Getroffen. Otto Dix und die Kunst des Porträts. Texte: Daniel Spanke, Ausstellungs-Katalog Kunstmuseum Stuttgart 2007. Dumont, Köln 2007. ISBN 978-3-8321-9057-6.
  • Rainer Beck (Kunsthistoriker)|Rainer Beck: Otto Dix. 1891–1969. Zeit, Leben, Werk. Stadler, Konstanz 1993.
  • Rainer Beck: Otto Dix. Die kosmischen Bilder. Zwischen „Sehnsucht“ und „Schwangerem Weib“. Verlag der Kunst (Philo Fine Arts), Dresden 2003, ISBN 3-364-00389-0.
  • Ralf Georg Czapla: Verismus als Expressionismuskritik. Otto Dix’ „Streichholzhändler I“, Ernst Tollers „Hinkemann“ und George Grosz’ „Brokenbrow“-Illustrationen im Kontext zeitgenössischer Kunstdebatten. In: Stefan Neuhaus, Rolf Selbmann, Thorsten Unger (Hrsg.): Engagierte Literatur zwischen den Weltkriegen. Schriften der Ernst-Toller-Gesellschaft, 4; Königshausen & Neumann, Würzburg 2002. S. 338–366.

Спољашње везе[уреди]