Отон IV, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Отон IV
Otto IV 1836.jpg
Отон IV
Датум рођења 1175. или 1176.
Место рођења Брауншвајг
Датум смрти 19. мај 1218.(1218-05-19) (42/43 год.)
Место смрти Харцбург
Династија Династија Велф
Отац Хенрик Лав
Мајка Матилда Плантагенет
Супружник Beatrice of Swabia, Maria of Brabant
краљ Немачке
Период 11981215.
Претходник Хенрик VI
Наследник Фридрих II
цар Светог римског царства
Период 12091215.
Претходник Хенрик VI
Наследник Фридрих II

Отон IV (нем. Otto IV.; 1175. или 117619. мај 1218) је био један од два немачка краља ривала од 1198. до 1208. године. Постао је једини краљ Немачке (1208—1215) и цар Светог римског царства (1209—1215) из династије Велф. Свргнут је 1215. године.

На енглеском двору[уреди]

Рођен је у Брауншвајгу као син Хенрика Лава и Матилде Плантагенет. Одрастао је у Енглеској код свог деде енглеског краља Хенрика II. Постао је пријатељ Ричарда Лавњег Срца, који је покушао да га именује грофом од Јорка и краљем Шкотске преко венчања. Оба покушаја су пропала, тако да га је Ричард 1196. именовао грофом Поатуа. Суделовао је у рату против Француске на страни Ричарда Лављег Срца.

Постаје краљ ривал Филипу Швапском[уреди]

Када је умро Хенрик VI, неки кнежеви бирају Филипа Швапског као краља у марту 1198. године. Други део кнежева се опирао избору Хоенштауфен династије и на наговор Ричарда Лављег Срца одлучују да изаберу члана династије Велф. Отонов старији брат је био у то време у крсташком рату, тако да кнежеви северне Немачке изабиру Отона IV за краља 9. јуна 1198. у Келну. Отон је преузео контролу над Ахеном, па га 12. јула 1198. крунише келнски надбискуп Адолф Алтенски. Крунисање је обављено лажним краљевским ознакама, јер су се праве налазиле у поседу династије Хоенштауфен.

Грађански рат и порази[уреди]

Избор Отона IV за краља увлачи Немачку у рат између Француске и Енглеске. Филип Швапски се удружио са Француском, а Отон са Енглеском. Папа Иноћентије III 1200/1201. проглашава Отона јединим легитимним краљем. Отон је обећао да ће заузврат подржавати папске интересе у Италији.

Следећих година Отонова ситуација се погоршала, када је Енглеска поражена од Француске током владавине француског краља Филипа Августа. Отон је изгубио финансијску подршку од стране Енглеске. Услед тога многи његови савезници прелазе на противничку страну. Отон је поражен и рањен 27. јула 1206. у бици против Филипа Швапског.

Када је папа видио да је губитник, ускраћује му даљњу подршку. Поражени Отон је био присиљен да се задржи само на својим поседима близу Брауншвајга.

Постаје цар Светог римског царства[уреди]

Филип Швапски је убијен 1208. године. Након тога се Отон мири са кнежевима који су подржавали Филипа Швапског и заручује ћерку Филипа Швапског. На изборима у Франкфурту 11. новембра 1208. добија подршку свих кнежева изборника. Папа га је крунисао за цара 4. октобра 1209. године.

Борбе против Фридриха II и покушај освајања Сицилије[уреди]

За разлику од обећања, које је дао папи, радио је на ојачању царске власти у Италији, па га папа екскомуницира 1210. године. Током 1211. покушао је да освоји Сицилију, коју је држао Фридрих II. Док је Отон IV ратовао у јужној Италији дотле је на наговор француског краља Филипа II Августа и са одобрењем папе неколико кнежева изабрало 1211. Фридриха II за краља на сабору у Нирнбергу.

Поражен[уреди]

Отон се вратио у Немачку 1212. године. У Немачку је стигао и Фридрих II са својом војском. Већина Хоенштауфенових присталица напушта Отона. Већина кнежева изабира Фридриха II по други пут за краља 5. децембра 1212. године.

Ипак, Фридрих II није успевао да порази Отона све до 1214. године. Тада се Отон IV удружио са енглеским краљем Јованом без Земље и поражен је у бици код Бувина 27. јула 1214. од стране Филипа II Августа. Свргнут је 1215. године.

Повукао се на своје приватне поседе око Брауншвајга и умире 19. маја 1218. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Велф I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
8. Хајнрих IX, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Judith of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
4. Хајнрих X, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Магнус, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
9. Вулфхилда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Софија од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
2. Хајнрих Лав
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Gebhard of Supplinburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Лотар III Саксонац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Hedwig of Formbach
 
 
 
 
 
 
 
5. Gertrude of Süpplingenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Henry of Northeim, Margrave of Frisia
 
 
 
 
 
 
 
11. Richenza of Northeim
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gertrude of Brunswick
 
 
 
 
 
 
 
1. Отон IV, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фулк I Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
12. Жофруа Плантагенет, гроф Анжуа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ermengarde, Countess of Maine
 
 
 
 
 
 
 
6. Хенри II Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Хенри I
 
 
 
 
 
 
 
13. Матилда од Енглеске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Матилда Шкотска
 
 
 
 
 
 
 
3. Матилда Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Вилијам IX од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
14. Вилијам X од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Филипа Тулуска
 
 
 
 
 
 
 
7. Елеонора од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Амори I, виконт од Шатлроа
 
 
 
 
 
 
 
15. Енора од Шатлроа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Дангероса од Лил Бушара
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Хенрик VI
краљ Немачке
(11981215)

Наследник:
Фридрих II


Претходник:
Хенрик VI
цар Светог римског царства
(12091215)

Наследник:
Фридрих II