Оџак (Посавски кантон)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Оџак (град))
За другу употребу, погледајте страницу Оџак.
Оџак (Посавски кантон)
Центар Оџака
Центар Оџака
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Посавски кантон
Општина Оџак
Становништво
Становништво (2013) Пад 9.162
Положај
Координате 45°01′00″ СГШ; 18°19′48″ ИГД / 45.016667° СГШ; 18.33° ИГД / 45.016667; 18.33 Координате: 45°01′00″ СГШ; 18°19′48″ ИГД / 45.016667° СГШ; 18.33° ИГД / 45.016667; 18.33
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Оџак на мапи Босне и Херцеговине
Оџак
Оџак
Оџак на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број 76290
Позивни број 031

Оџак је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерације Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Оџаку је пописано 9.162 лица.[1]

Историја[уреди]

Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила ријеку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж ријеке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капаталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.

У току Другог светског рата Оџак је био познато усташко упориште. Ово место остало је упамћено као последње ослобођено место у Југославији, маја 1945. године. Борба за ослобођење Оџака, вођена је од 16. априла до 25. маја 1945. године. Група усташа пружала је фанатичан орпор најпре јединицама 25. српске, а потом јединицама 27. источнобосанске дивизије Југословенске армије у околини Оџака све до 28. маја.[2]

На подручју Оџака је од маја до јула 1992. принудно затворено 1.294 Срба, од чега 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета.[3] Срби са подручја Оџака и околних насеља су 8. маја 1992. затворени у логоре који су се налазили у основној школи и фабрици „Стролит“.[3] Логоре за Србе је 8. маја 1992. основало Хрватско вијеће одбране.[4] Већина Срба на подручју Оџака је била заточена 62 дана, а посљедњи српски заточеник на простору Оџака је размијењен 26. маја 1993.[3]

Становништво[уреди]

У граду је 1991. живјело 9.386 становника.

* укупно Муслимани Хрвати Срби Југословени остали
Град Оџак 9.386 6.205 (66,10%) 1.404 (14,95%) 599 (6,38%) 819 (8,72%) 359 (3,82%)

Демографска слика Општине Оџак се промијенила усљед етничкок чишћења од стране ХВО и Хрватске војске током посљедњег рата села попут Трњака, Новог Града, Доње Дубице су остала без својих становника.

Референце[уреди]

  1. Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.
  2. Проф. др Душан Шћепановић (26. 5. 2015). „Последња битка у Европи – операција Посавина” (на језику: ср). Политика. Приступљено 26. 5. 2015. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Обиљежавање 20 година од страдања оџачких Срба” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012. 
  4. „20 година од формирања логора за Србе у Оџаку” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012. 

Спољашње везе[уреди]