25. српска дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Двадесетпета српска дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање21. јун 1944.
Место оснивања:
Јошаница
Формација16. српска бригада
18. српска бригада
19. српска бригада
Јачина
  • јун 1944: 3000 војника и официра
    *децембар 1944: 12000 војника и официра
    *април 1945: 7000 војника и официра[тражи се извор]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање

Двадесет пета српска ударна дивизија НОВЈ формирана је 21. јуна 1944. године код села Јошанице, јужна Србија. При оснивању у њен састав су ушле Шеснаеста, Осамнаеста и Деветнаеста српска бригада НОВЈ.

Приликом формирања, дивизија је имала око 3000, крајем децембра око 12000, а априла 1945. 7000 бораца.

До 6. септембра 1944, дивизија је била под командом Главног штаба НОВ и ПО Србије, а јануара 1945. дошла у састав Друге југословенске армије.

Борбени пут дивизије[уреди]

Јуна 1944. године, дивизија је учествовала у борбама против делова Расинко-топличке и Јужноморавске групе корпуса ЈВуО у Топлици и Јабланици, јула против делова бугарске 27. дивизије и Четврте групе јуришних корпуса ЈВуО у топличко-јабланичкој операцији, а августа у долини Јужне Мораве и на Бабичкој гори против четничких, бугарских и немачких јединица.

Из рејона Бољевца почетком септембра 1944, дивизија је по наређењу Штаба Четрнаестог српског корпуса НОВЈ наступала преко Голог врха код Плавне и Клокочевца према Доњем Милановцу, на који је 11. септембра извршила неуспешан напад.

У очекивању јединица Црвене армије, дивизија је 21. септембра у борби против четника ослободила Кучево, а затим је у рејону села Мироча ступила 24. септембра у везу са 109. стрељачким пуком 113. дивизије Црвене армије. Од 1. до 12. октобра је са осталим јединицама 14. корпуса учествовала у борбама за ослобођење источне Србије у садејству с јединицама 75. и 68. стрељачког корпуса Црвене армије, водила тешке борбе код Клокочевца, Милошеве куле, Рудне главе, против делова немачке корпусне групе „Штетнер“. Затим је у источној Србији чистила терен од остатака разбијених јединица ЈВуО. У рејон Краљева била је упућена 10. новембра ради заједничких операција с Другом пролетерском дивизијом НОВЈ против немачке корпусне групе „Милер“. Реку Ибар прешла је 29. новембра код Матаруга и, у наступању, заузела село Каону и Ариље, затим са Другом пролетерском дивизијом 13. децембра ослободила Пожегу, а 16. децембра Ужице.

Од јануара 1945. године, 25. дивизија је учествовала у операцијама Друге југословенске армије и посебно се истакла половином марта на положајима код Сребреника, на СЗ падинама Мајевице, кад је уништила немачки батаљон, а потом у разбијању четника на планини Требавцу, чиме је обезбедила десни бок главнине Друге армије ЈА при форсирању реке Босне.

Пошто је 18. априла форсирала Дрину, дивизија је 19. априла прешла на подручје планине Вучијака у напад на јачу групацију четника, усташа и домобрана који су угрожавали бок и позадину Друге армије ЈА. Од 29. априла до 8. маја прешла је пешке од Оџака до Загреба (преко 300 км) и одмах из марша ангажована у завршним борбама у ширем рејону Загреба.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]