Палеохришћански и византијски споменици у Солуну

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Палеохришћански и византијски споменици у Солуну
Saint Demetrius Salonica 3.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеПалеохришћански и византијски споменици у Солуну
МестоОпштина Солун, Грчка Уреди на Википодацима
Координате40°38′20″ СГШ; 22°56′52″ ИГД / 40.638822° СГШ; 22.947858° ИГД / 40.638822; 22.947858
Укључује
КритеријумКултурно добро: i, ii, iv
Упис1988. (12. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/456

Палеохришћански и византијски споменици у Солуну је заједнички назив за групу грађевина изграђених од 4. до 15. века у Солуну, које су због своје архитектуре и сликарских украса, под овим именом, уписани на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи 1988. године.

Одлике[уреди]

Солун (Thessalonika), који је основан 315. п. н. е. као провинцијска престоница и важна морска лука, је постао веома важан током ширења хришћанства. Неке од солунских цркава су изграђене у основи уписаног грчког крста, а остале као лонгитудиналне тробродне базилике. Грађене су током дугог раздобља од 4. до 15. века и представљају развитак стила који је снажно утицао на развој византијске архитектуре. Мозаици из Галијеве ротунде, св. Димитрија и св. Давида се сматрају једнима од најважнијих дела ранохришћанске уметности.

Списак споменика[уреди]

Слика Име изградња раздобље Координате Белешке
Wallsthess.jpg Солунске градске зидине (Τείχη της Θεσσαλονίκης) 4—5. век Византијска уметност
Arch-of-Galerius-3.jpg Галеријев тријумфални славолук и гробница (αψίδα του Γαλερίου) 298—306. Рана хришћанска уметност 40°22′34″ СГШ; 22°34′16″ ИГД / 40.375997° СГШ; 22.571061° ИГД / 40.375997; 22.571061 Галерије је подигао славолук богато украшен реалистичким рељефима у славу победе над Сасанидима и освајања њихове престонице, Ктесифона, 298. год. Био је то осмолучни градски портал од којега су сачувана три оштећена лука. Галеријева гробница је изграђена као његов маузолеј, али је цар сахрањен у Гамзиграду, а гробница је постала, према некима, најстарија хришћанска црква, тзв. Ротонда св. Ђорђа, богато украшена мозаицима у 4. веку.
Church of the Acheiropoietos.JPG Црква Ахиропиитос ([Παναγία] Ἀχειροποίητος) 5. век Рана хришћанска уметност и Византијска уметност 40°38′06″ СГШ; 22°56′52″ ИГД / 40.634974° СГШ; 22.947864° ИГД / 40.634974; 22.947864
Monastery of Latomou 01.jpg Манастир Латомос (Μονή Λατόμου) 5—6. век Рана хришћанска уметност и Византијска уметност 40°38′30″ СГШ; 22°57′08″ ИГД / 40.641792° СГШ; 22.9523° ИГД / 40.641792; 22.9523 Од манастира је сачувана само Црква св. Давида с краја 5. века, која је била богато украшена мозаицима из 6. и фрескама из 12. века. Црква св. Давида је изграђена преко раније, римске зграде, као католикон (главна црква) манастира Латомос. Изворна црква била мала и квадратне основа с апсидом на источном крају, а улазом на западу. У свакој од четири стране зграде била изграђена мала комора чинећи крст с једнаким крацима на подручју наоса. Цела западна страна цркве је срушена и сада се улаз налази на јужној страни. Од уређења интеријера је очуван познати мозаик у куполи цркве, који датира из 5—6. века. и фрагменти зидних слика, које датирају из 12. века.
AgiosDimitriosinner.jpg Црква Светог Димитрија (Άγιος Δημήτριος) 629—634. Византијска уметност 40°22′55″ СГШ; 22°33′55″ ИГД / 40.3819° СГШ; 22.565229° ИГД / 40.3819; 22.565229 Споменик је петобродна базилика с нартексом и трансептом. Испод светишта и трансепта је крипта. Капела св. Еутyмиоса је прикључена на југоисточном делу цркве. Веома мало фрагмената скулптуре и сликарског уређења (мозаици, фреске) су преживели катастрофални пожар из 1917. године, али су примери узастопних историјских периода.
Hagiasophiathessa.jpg Црква Свете Софије (Ἁγία Σοφία) 3—8. век Византијска уметност 40°22′33″ СГШ; 22°33′54″ ИГД / 40.375824° СГШ; 22.564954° ИГД / 40.375824; 22.564954 Једна од најстаријих грађевина у граду изграђена је у 8. веку на темељима старије цркве из 3. века, по узору на Аја Софију у Константинопољу. Она је византска базилика основе уписаног грчког крста са средишњом куполом на кратком тамбуру и апсидом украшеном позлаћеним мозаицима.
THES Panaghia Chalkeon 5944.JPG Црква Панагија (Παναγία τῶν Χαλκέων) 1028. Византијска уметност 40°22′53″ СГШ; 22°33′49″ ИГД / 40.381251° СГШ; 22.563745° ИГД / 40.381251; 22.563745 Црква је основе уписаног грчког крста, типичног за македонско раздобље византијске уметности, са средишњом куполом на четири масивна стуба, две мање куполе и нартексом. Изграђена је од опеке, због чега је зову и Црвена црква, а фасада је богата пиластрима, док је унутрашњост украшена фрескама из 11. и 14. века.
Thessaloniki - St Catherine church.jpg Црква Свете Катарине (Αγία Αικατερίνη) 298—306. Византијска уметност 40°38′36″ СГШ; 22°56′39″ ИГД / 40.643213° СГШ; 22.944237° ИГД / 40.643213; 22.944237
07Thessaloniki 12 Apostel03.jpg Црква Светог Пантелејмона (Ναός Αγίου Παντελεήμονα) 298—306. Рана хришћанска уметност 40°37′59″ СГШ; 22°57′04″ ИГД / 40.6331° СГШ; 22.9512° ИГД / 40.6331; 22.9512 Црква је имала галерију око целе грађевине са симетричним олтаром с две мале капеле. Основе је уписаног грчког крста са средишњом куполом на масивна 4 стуба и маленом куполом изнад брода. Унутра се налазе фреске с приказима Госпе и три византијска цара македонске династије.
Church of the Twelve Apostles, Thessaloniki, full.JPG Црква Светих Апостола (Ἅγιοι Ἀπόστολοι) 1310—1329. Византијска уметност 40°23′00″ СГШ; 22°33′41″ ИГД / 40.383422° СГШ; 22.561517° ИГД / 40.383422; 22.561517 Црква је била катхоликон (манастирска главна црква), а изграђена је у уписаном грчком крсту с пет купола, великом средишњом и четири мање на сваком крају, и нартексом, деамбулаторијумом с галеријама и две бочне капеле са спољашним улазом. Фасада има наизменични украс од различитих опека и много лезена. Унутрашњост је украшена мозаицима и фрескама из 14. века.
Thessaloniki-Hagia Nicolaos Orphanos- 5685x3807.jpg Црква Светог Николе Орфаноса (Ἅγιος Νικόλαος ὁ Ὀρφανός) 1310—1320. Византијска уметност 40°22′54″ СГШ; 22°34′20″ ИГД / 40.381607° СГШ; 22.572277° ИГД / 40.381607; 22.572277 Изграђена је као манастирска једнобродна црква с дрвеним кровом, којој су касније додана два бочна брода који се настављају око олтара у деамбулаторијум. Споља је неугледна од неправилне опеке и камена, али је изнутра богато осликана фрескама из раздобља српског краља Милутина
Chapel of Transfiguration Salonica.jpg Црква Спаситеља (Ναός του Σωτήρος) 14. век Византијска уметност 40°38′23″ СГШ; 22°58′03″ ИГД / 40.6398° СГШ; 22.9674° ИГД / 40.6398; 22.9674
THES-Moni Vlatadon.jpg Манастир Влатадон (Μονη Βλαταδων) 1351—1354. Византијска уметност 40°38′30″ СГШ; 22°57′16″ ИГД / 40.6418° СГШ; 22.9545° ИГД / 40.6418; 22.9545 Манастриски храм је грађен у периоду од 1351.-1354. године. Значајну подршку за изградњу храма пружила је царица Ана Савојска, која се доселила у Солун после смрти мужа, Андроника III Палеолога.

Унутрашњост цркве је украшена фрескама у периоду од 1360—1380. године. Када су Турци први пут заузели Солун 1387. црква је претворена у џамију, након заузимања Солуна други пут 1430. наставила је да функционише као православни манастирски објект за све време турске владавине.

THES-Prophitis Ilias 3.jpg Црква Светог пророка Илије (Μονη Βλαταδων) 1360—1370. Византијска уметност 40°38′27″ СГШ; 22°56′55″ ИГД / 40.640883° СГШ; 22.948543° ИГД / 40.640883; 22.948543
Solun - bizantsko kupaliste.jpg Византијско купатило у Солуну (Βυζαντινά Λουτρά Άνω Πόλης) 13—14. век Византијска уметност 40°38′24″ СГШ; 22°57′12″ ИГД / 40.640026° СГШ; 22.953464° ИГД / 40.640026; 22.953464

Спољашне везе[уреди]