Храм Аполона Епирског

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Храм Аполона Епирског
Temple apollon vasses1 OLC.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Храм Аполона Епирског
Место Bassae, Phigalia, Грчка Уреди на Википодацима
Координате 37°25′47″ СГШ; 21°54′01″ ИГД / 37.429655° СГШ; 21.900387° ИГД / 37.429655; 21.900387
Критеријум Културно добро: i, ii, iii
Упис 1986. (10. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/392

Баса, Басе, Васе (латински: Bassae, грчки: Βάσσες) у значењу "малa долина у камењу" је археолошки локалитет у североисточном делу старогрчке Аркадије, данас округ Месанија. Смештен је близу села Склирос, североисточно од града Фигалеја, јужно од Андритсајна и западно од Мегалополиса. Најпознатији је по добро сачуваном грчком храму из око 450—400. п. н. е., Храму Аполона Епирског.

Храм је био посвећен Аполону Епирском ("Аполону помагачу"), а изградио га је Иктин, архитекта још славнијих храмова, Атининог храма у Хефесту и Партенона на Атинском акропољу. Древни грчки путописац Паусаниас је у 2. веку хвалио његову архитектуру која засењује све оне у Атини и Тагеји својом лепотом и складом конструкције.[1]

Премда је био географски удаљен од старогрчких полиса, он је један од највише проучаваних храмова због многих његових необичних карактеристика. Управо због његове забачености, заобишла га је судбина других старогрчких храмова: уништење ратовима или током покрштавања. Међутим, данас му прети потпуно нова опасност, кисела киша која брзо отапа кречњак и оштећује његове мраморне украсе. Због тога је прекривен белим шатором како би се сачувао, али и омогућило његово археолошко истраживање.

Он је био први грчки храм који је уписан на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи 1986. године.

Нацрт храма и нацрт наоса

Одлике[уреди]

Храм Аполона Епирског се налази на висини од 1.131 метра надморске висине, на обронку планине Котyлиона, у смеру север-југ, што је у супротности с осталим старогрчким храмовима који су готово увек били у смеру исток-запад. То је због велике косине обронка планине, због чега је улаз у храм морао бити стављен на његову бочну страну.

Храм је размерно скромних димензија, али је имао оригиналне одлике: његов стилобат (платформа основе) износи 38,3 x 14,5 метара, има дорски перистил (опход од стубова) са 6x15 стубова, јонске стубове на трему, и коринтске унутра.[2], а на крову је био отвор за светло. Био је потпуно изграђен од аркадског кречњака, осим фриза који је био од мермера. Попут других грчких храмова имао је три просторије (naos, pronaos i opisthodomos). Средишње светиште (naos) је било једноставно уређено, наиме садржавало је само скулптуру Аполона, али и богати рељефни фриз на врху зидова око целе просторије. Он је приказивао Амазаномахију (борба Аргонаута с Амазонкама), и Кентауромахију (борба Лапита против Кентаура)[3] Метопе с фриза је уклонио Чарлс Роберт Кокерел и однео их у Британски музеј 1815. године (тзв. "Bassae Marbles", галерија 16.). Он их је искористио као модел за украшавање гипсаним одливима велико стубиште музеја Ашмолин и Травелерс Клуба у Лондону.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Pausanias, 8.41.7ff.
  2. ^ Најранији пример овог грчког стила.
  3. ^ Фриз из Басе у Британском музеју

Спољашне везе[уреди]