Ана Савојска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ана Савојска
EmpressAnnaofSavoy.JPG
Ана Савојска као византијска царица на минијатури из 14. века
Датум рођења 1306.
Датум смрти 1360.
Место смрти Константинопољ
Династија Палеолози
Отац Амадео V од Савоје
Мајка Марија од Брабанта, грофица Савоје
Супружник Андроник III Палеолог
Потомство Јован V Палеолог, Maria-Irene Palaiologina

Ана Савојска (1306–1359), рођена као Ђована (Јована), била је савојска грофица и византијска царица. Била је друга супруга цара Андроника III Палеолога и мајка Јована V Палеолога у чије име је била регенткиња између 1341. и 1347. године.

Рођена је 1306. као Ђована, ћерка савојског грофа Амедеа V и његове друге супруге Марије, војвоткиње од Брабанта. Доцније је испрошена за византијског цара Андроника III, који је од 1321. био савладар свог деде Андроника II. Венчање је обављено 1326. када је Ђована стигла у Цариград где је прешла у православље и добила ново име - Ана.

Андронику III, који из претходног брака није имао деце, родила је две ћерке и два сина:

Када је 15. јуна 1341. Андроник III преминуо, престо је наследио Јован V, који је тек требало да напуни девет година. Очекивало се да положај регента преузме Андроников најбољи пријатељ и блиски сарадник Јован Кантакузин. Ипак, када је Кантакузин напустио престоницу приликом једног ратног похода, у Константинопољу је дошло до преокрета. Царица-мајка Ана Савојска је склопила савез против Кантакузина са цариградским патријархом Јованом XIV Калекасом и амбициозним дворанином Алексијем Апокавком. Трочлано намесништво је Кантакузина прогласило за јавног непријатеља, али се војсковођа прогласио за цара у трачкој тврђави Дидимотика. На крају, сукоб између Јована Кантакузина и цариградског регентства се претворио у дуг и разоран грађански рат (1341—1347). Кантакузин је у почетку имао подршку српског краља Стефана Душана, док је бугарски цар Иван Александар помагао регенте. У ствари, и српски и бугарски владар су освајали и пустошили византијске територије за свој рачун, а прилике су се погоршале када се Кантакузин окренуо сарадњи са Орханом I, владаром из османске династије.

С друге стране, Ана Савојска је тражила савезнике и у Западној Европи. Писала је папи Клементу VI у Авињон у лето 1343. изјављујући му своју лојалност. Та иницијатива прошла је без резултата, али је у августу исте године у Венецији успела да добије зајам од 30.000 дуката при чему је морала да заложи царски накит. Ипак, 1347. Кантакузин је тријумфовао у грађанском рату и постао је, као Јован VI, савладар младом Јовану V који је затим оженио Кантакузинову ћерку Јелену.

Ана Савојска је 1351. заувек напустила Цариград и отишла је у Солун. Ту је имала свој двор, издавала је законске акте и ковала сопствени новац. Њен последњи државнички потез био је дар који је упутила солунском манастиру Светих бесребника Козме и Дамјана што наговештава да је, можда, била лошег здравља. Преминула је у Солуну 1359. као монахиња Анастасија.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Humbert III of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
8. Thomas I of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Beatrice of Viennois
 
 
 
 
 
 
 
4. Thomas II of Piedmont
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. William I of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
9. Margaret of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Beatrice de Faucigny
 
 
 
 
 
 
 
2. Амадео V од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ugo Fieschi of Lavagna
 
 
 
 
 
 
 
10. Teodoro III Fieschi of Lavagna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Brumisan di Grillo
 
 
 
 
 
 
 
5. Beatrice Fieschi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Raymond della Volta de Capo-Corso
 
 
 
 
 
 
 
11. Simone della Volta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ана Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Henry II of Brabant
 
 
 
 
 
 
 
12. Henry III of Brabant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Marie of Hohenstaufen
 
 
 
 
 
 
 
6. John I of Brabant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Иго IV Бургундски
 
 
 
 
 
 
 
13. Adelaide of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Јоланда од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија од Брабанта, грофица Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. William II of Dampierre
 
 
 
 
 
 
 
14. Guy of Dampierre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margaret II of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
7. Margaret of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Robert VII, Lord of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
15. Matilda of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elisabeth of Morialmes
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]