Бесермјани

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бесермјани
Укупна популација
 Русија 2.201 (2010)
Региони са значајном популацијом
 Русија2.201[1]
Језици
дијалекти удмуртског језика
Религија
православље (Руска православна црква)
Сродне етничке групе
Удмурти, Коми

Бесермјани, Бисермани, Бесермани или Бесермени (рус. бесермяне, једнина: бесермянин, удм. бесерманъёс, тат. бисермәннәр), малобројни су угро-фински народ у Русији.

Попис становништа у Руској Федерацији из 1897. године, наводи 10.800 Бесермјана. Постојало је 10.000 Бесермјана 1926. године, док се у попису становништа Русије у 2002. години, као Бесермјани изјашњава тек 3.122 људи.[2] Овако велики пад у броју Бесермена последица је одлуке совјетских власти 1930-их да престане да их признаје као посебан народ, све до распада СССР сматрани су делом удмуртског народа.

Бесермјани живе у Јукаменском, Глазовском, Белезинском и Јарском рејону на северозападу Удмуртије. Постоји десетак села у Русији насељених искључиво Бесермјанима, док је 41 село са делимичним учешћем Бесермјана у укупном броју становника.

Језик Бесермјана је дијалекат удмуртског језика са утицајем татарског језика.

Неки обичаји Бесермјана се разликују од других обичаја Удмурта због утицаја исламке културе поволшких бугара и народа казањског каната.

Антроплологија и генетика[уреди | уреди извор]

Антрополошки изглед Бесермена сличан је Чепецким Татарима. Од Удмурта Бесермени се разликују по тамнијој коси, такође, назални мост је чешће конвексни него конкавни, а главе и лица су издуженији. У целости, расне карактеристике савремених Бесермена не карактеришу се уралским комплексом обележја (у облику субуралског или сублапоноидног типа). У савремено доба релевантније је приписати њихов изглед волшко-камско-степском кавказоидном типу, чијем формирању су допринели субуралски и понтски комплекси.[3]

На основу спроведеног истраживања у ком је анализирана митохондријална ДНК 41 Бесермена из села Јожево Јукаменског рејона Удмуртије, утврђено је да је у поређењу са Удмуртима у бесерменској популацији значајно веће учешће источноевроазијских хаплогрупа по женској линији (пре свега хаплогрупе C). Према овом показатељу, Бесермени се генетски разликује од већине народа Волшко-уралске регије и ближи су народима Јужног Сибира који говоре туркијске језике.[4]

Такође, анализиран је Y-хромозом 53 Бесермена из села Јукаменское и Јожево, као и из села Шамардан из Јукаменског рејона Удмуртије. Показало се да више од половине узорака припада хаплогрупи N, што указује на то да је по мушкој линији угро-финска компонента најзначајнија у бесерменској популацији.[5]

Лексикостатистички подаци такође не откривају опипљив прабугарски (старочувашки) супстрат у бесерманском дијалекту.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Официальный сайт Всероссийской переписи населения 2010 года. Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года [Official site of the National Population Census 2010. Informational materials about the final outcome Russian Census 2010] (на језику: руски). Russia: GKS. 
  2. ^ demoskop.ru: Alphabetical list of peoples of the Russian Empire Архивирано 2012-02-05 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Аксянова Г. А. Антропология бесермян // Этнографическое обозрение. 2012. № 2. С. 100—117.
  4. ^ Грошева А. Н., Шнейдер Ю. В., Морозова И. Ю., Жукова О. В., Рычков С. Ю. Генетическое разнообразие бесермян по данным о полиморфизме митохондриальной ДНК // Генетика. 2013. № 11. С. 1337—1344.
  5. ^ Трофимова Н. В., Литвинов С. С., Хусаинова Р. И. и др. Генетическая характеристика популяций Волго-Уральского региона по данным об изменчивости Y-хромосомы // Генетика. 2015. Т. 51. № 1. С. 120—127.
  6. ^ Идрисов Р. И. Тюркские заимствования разных периодов в бесермянском диалекте удмуртского языка. Дипломная работа. М., 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]