Ханти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ханти са реке Об
Положај Хантије-Мансије у Русији

Ханти (хан. ханти, хандэ, кантэк) су угарски народ из групе угро-финских народа, који претежно живи у Русији, односно у аутономном округу Хантија-Мансија, у којем чине око 1,3% становништва, и у којем представљају шести народ по бројности, после Руса (68%), Татара (7,6%), Украјинаца (6,4%), Башкира (2,5%) и Азербејџанаца (1,8%).[1] Ханти су већином православне вероисповести, али су сачували и традиционална веровања (шаманизам, тотемизам). Говоре хантским језиком, који спада у угрофинску групу уралске породице језика.

У Русији их је 2010. укупно било 30.943[2]. Од тог броја 29.227 у Тјуменској области, од којих 19.608 у Ханти-Мансијском аутономном округу-Југри и 9.489 у Јамало-Ненецком аутономном округу, а преосталих 130 у другим деловима Тјуменске области. У суседној Томској области их је било 718 и 48 у републици Коми.[1]

Народи Ханти и Манси су у литератури познати и као Обски Угри, а њихови језици су најсличнији мађарском.

Историја[уреди]

Југри који се помињу у 11. веку у руским изворима су највероватније Ханти, у то време су они дошли у контакт са руским ловцима и трговцима. Име Југри потиче из језика Кома Зирјана и то је име којим Коми Зирјани називају Ханте. Могуће је да их је први поменуо енглески краљ Алфред Велики у 9. веку, он је лоцирао Фенланд источно од Белог мора у западном Сибиру. Застарели руски назив за Ханте је Остјаки и потиче од хантске речи „Ас хо”, што значи човек са реке Об (Ас) (или Обски (Аски) човек) и суфикса јак по узору на имена других народа, као на пример Пермјак.[3]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]