Патуљасти пингвин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Патуљасти пингвин
Fairy penguin.jpg
Патуљасти пингвин у мелбурншком зоолошком врту
Научна класификација
Царство: Животиње
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Пингвини (Sphenisciformes)
Породица: Spheniscidae
Род: Eudyptula
Биномна номенклатура
Eudyptula minor
(J. R. Forster, 1781.)

Патуљасти пингвин (лат. Eudyptula minor) представља најмању врсту пингвина. Живе дуж читаве обале Новог Зеланда, Чатамских острва, Тасманије и јужне Аустралије.

На Новом Зеланду, Маори их зову „Корора“.

Постоји неколико подврста патуљастих пингвина, али тачна класификација је у научном свијету и даље предмет расправе. Мали пингвини (Eudyptula albosignata albosignata) се по неким ауторима сматрају подврстом патуљастих пингвина, по неким посебном врстом, а по неким полиморфном врстом.

Особине[уреди]

Патуљасти пингвини могу порасти до 43 cm висине и око 1 kg тежине. У просјеку живе око 6,5 година, али је било случајева да су се обиљежене јединке проналазиле живе и послије 20 година[1].

Исхрана[уреди]

Патуљасти пингвини се хране рибом, лигњама и другим ситним морским животињама. Када иду у лов, роне дуго и издржљиво за својим плијеном. У сумрак се обично враћају у гнијездо да би нахранили младе.

Размножавање[уреди]

Младунче у гнијезду

Живе у великим колонијама. У сезонама парења бирају себи партнере, и сваки пар образује своје гнијездо. У једној сезони парења излијегу се по два младунчета.

Природни непријатељи[уреди]

У дивљини, патуљастим пингвинима се често хране новозеландске фоке. Научници Јужноаустралијског института за истраживање и развој су открили да око 40% фекалија фока на Гранитном острву у Јужној Аустралији садржи остатке патуљастих пингвина[2].

У Аустралији, најјаче колоније патуљастих пингвина су на острвима без мачака и лисица.

Однос са људима[уреди]

Патуљасти пингвини
Зоолошки врт „Хенри Дорли“, Омаха, Небраска

На острву Филип, југоисточно од Мелбурна, организована је туристичка атракција посматрања колоније патуљастих пингвина. Постављени су бетонски стубови и освјетљење, тако да туристи могу да виде, али не и фотографишу, пингвине који се без имало занимања за туристе друже један са другим. Ови пингвини, неодољиво симпатични за туристе, годишње привуку преко пола милиона туриста[3]. Посјетиоци Перта у Западној Аустралији могу да посјете „Пингвинско острво“ да би видјели пингвине у свом природном окружењу. Колонија патуљастих пингвина у граду Оамару на Новом Зеланду је слична посматрачници пингвина на острву Филип[4].

Извори[уреди]

  1. Ден, П. и други аутори: „Морска орнитологија: животни вијек патуљастих пингвина“ (на језику: енглески)
  2. Брајан Литли, „Фоке пријетња пингвинима Гранитног острва“ (енгл. Bryan Littlely, „Fur seals threat to Granite Island penguins“), часопис „Адвертајзер“, 10. октобар 2007 (pp. 23)
  3. VisitVictoria.com: „Острво Филип“ (на језику: енглески)
  4. Колонија патуљастих пингвина у Оамаруу, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]