Патуљасти пингвин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Патуљасти пингвин
Fairy penguin.jpg
Патуљасти пингвин у мелбурншком зоолошком врту
Научна класификација
Царство: Животиње (Animalia)
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Пингвини (Sphenisciformes)
Породица: Spheniscidae
Род: Eudyptula
Биномијална номенклатура
Eudyptula minor
(J. R. Forster, 1781.)

Патуљасти пингвин (лат. Eudyptula minor) представља најмању врсту пингвина. Живе дуж читаве обале Новог Зеланда, Чатамских острва, Тасманије и јужне Аустралије.

На Новом Зеланду, Маори их зову „Корора“.

Постоји неколико подврста патуљастих пингвина, али тачна класификација је у научном свијету и даље предмет расправе. Мали пингвини (Eudyptula albosignata albosignata) се по неким ауторима сматрају подврстом патуљастих пингвина, по неким посебном врстом, а по неким полиморфном врстом.

Особине[уреди]

Патуљасти пингвини могу порасти до 43 cm висине и око 1 kg тежине. У просјеку живе око 6,5 година, али је било случајева да су се обиљежене јединке проналазиле живе и послије 20 година[1].

Исхрана[уреди]

Патуљасти пингвини се хране рибом, лигњама и другим ситним морским животињама. Када иду у лов, роне дуго и издржљиво за својим плијеном. У сумрак се обично враћају у гнијездо да би нахранили младе.

Размножавање[уреди]

Младунче у гнијезду

Живе у великим колонијама. У сезонама парења бирају себи партнере, и сваки пар образује своје гнијездо. У једној сезони парења излијегу се по два младунчета.

Природни непријатељи[уреди]

У дивљини, патуљастим пингвинима се често хране новозеландске фоке. Научници Јужноаустралијског института за истраживање и развој су открили да око 40% фекалија фока на Гранитном острву у Јужној Аустралији садржи остатке патуљастих пингвина[2].

У Аустралији, најјаче колоније патуљастих пингвина су на острвима без мачака и лисица.

Однос са људима[уреди]

Патуљасти пингвини
Зоолошки врт „Хенри Дорли“, Омаха, Небраска

На острву Филип, југоисточно од Мелбурна, организована је туристичка атракција посматрања колоније патуљастих пингвина. Постављени су бетонски стубови и освјетљење, тако да туристи могу да виде, али не и фотографишу, пингвине који се без имало занимања за туристе друже један са другим. Ови пингвини, неодољиво симпатични за туристе, годишње привуку преко пола милиона туриста[3]. Посјетиоци Перта у Западној Аустралији могу да посјете „Пингвинско острво“ да би видјели пингвине у свом природном окружењу. Колонија патуљастих пингвина у граду Оамару на Новом Зеланду је слична посматрачници пингвина на острву Филип[4].

Извори[уреди]

  1. Ден, П. и други аутори: „Морска орнитологија: животни вијек патуљастих пингвина“ ((en))
  2. Брајан Литли, „Фоке пријетња пингвинима Гранитног острва“ (енгл. Bryan Littlely, „Fur seals threat to Granite Island penguins“), часопис „Адвертајзер“, 10. октобар 2007 (страна 23)
  3. VisitVictoria.com: „Острво Филип“ ((en))
  4. Колонија патуљастих пингвина у Оамаруу, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]