Паулијев принцип

Из Википедије, слободне енциклопедије

Паулијев принцип искључења је принцип у квантној механици, који је 1925. формулисао Волфганг Паули. Гласи да ниједна два идентична фермиона не могу да се налазе у истом квантном стању симултано. Ригорозније тврђење овог принципа је да је, за два идентична фермиона, укупна таласна функција антисиметрична. За електроне у једном атому, гласи да ниједна два електрона не могу да имају иста четири квантна броја, то јест ако су n, l, и ml једнаки, ms мора бити различит тако да електрони имају супротне спинове.

Ово је кључни принцип за разумевање и изградњу Периодног система елемената.

Волфганг Паули, је за формулисање овог принципа 1945. добио Нобелову награду за физику.

Литература[уреди]

  • С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004, стр. 438.
  • Dill, Dan (2006). „Chapter 3.5, Many-electron atoms: Fermi holes and Fermi heaps“. Notes on General Chemistry (2nd ed.). W. H. Freeman. ISBN 1-4292-0068-5. 
  • Griffiths, David J. (2004). Introduction to Quantum Mechanics (2nd ed.). Prentice Hall. ISBN 0-13-805326-X. 
  • Liboff, Richard L. (2002). Introductory Quantum Mechanics. Addison-Wesley. ISBN 0-8053-8714-5. 
  • Massimi, Michela (2005). Pauli's Exclusion Principle. Cambridge University Press. ISBN 0-521-83911-4. 
  • Tipler, Paul; Llewellyn, Ralph (2002). Modern Physics (4th ed.). W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4345-0.