Рача (Бајина Башта)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рача
Manastir-Raca.jpg
Насеље Рача и манастир Рача
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Бајина Башта
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 591
Географске карактеристике
Координате 43°55′18″ СГШ; 19°33′12″ ИГД / 43.9217° СГШ; 19.5533° ИГД / 43.9217; 19.5533Координате: 43°55′18″ СГШ; 19°33′12″ ИГД / 43.9217° СГШ; 19.5533° ИГД / 43.9217; 19.5533
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 573 м
Рача на мапи Србије
Рача
Рача
Остали подаци
Позивни број 031
Регистарска ознака BB
Зграда школе у Рачи

Рача је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 591 становника. Атар села Раче чини цео слив реке Раче.

На подручју Раче налази се манастир Рача, задужбина краља Драгутина. Садашњу цркву подигао 1795. године архимандрит Хаџи Мелентије Стевановић.

О селу[уреди]

Село Рача

Село се налази на врху потока, који десно и лево падају у реку са Соколине, Соколарице, Црњуше, Борање са леве стране Борова, Жлијепца и Главице са десне стране. Налази се на 573 метара надморске висине и доста је разуђено.

Манастир Рача се налази на обронцима Таре, месту где река Рача излази из кањона, на 6 km западно од Бајине Баште. Манастир је био од великог значаја за насељавање села. Калуђери и свештеници из разних крајева тражили су склоништа у овом манастиру. Због тога су и своју ближу и даљу родбину досељавали недалеко од манастира како би били у близини. Из тог разлога село се ширило и насељавало. Рача је због манастира често пљачкана и расељавана. Сваки турски поход на манастир, стављао је цело село у покрет. Године 1813., у једном од турских похода, манастир је напао Мемиш-ага из Сребрнице. Упадом у манастир заклао је два калуђера, а манастир је након овог напада остао потпуно опустошен и уништен. Рачани су побегли из села на више страна по Подрињу и спустили се дубоко низ Дрину и у преко савске крајеве. Рача данас нема старијих родова од 200 година.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Рача живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (37,4 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 219 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Најстарији досељеници села били су Бучовићи. Доселили су се из Мокре Горе. Када се један од њих покалуђерио са собом је превео два брата. Населили су се на старом насељу у Борањи. Породица је дуги низ година имала традицију калуђера и свештеника, који су се касније иселили из овог места. Уз њих су дошли од Братоножића поп Вучета и Глигорије Живановићи и испод њих се населили на Борањи. Одувек су били свештенички род, који је и другим местима давао свештенике. Данас носе презимена: Средојевићи, Живановићи, Пантелићи, Јеремићи и Митровићи.[2] Рачани се данас углавном баве пољопривредом, већина домаћинства узгаја малине.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.[3]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 986
1953. 902
1961. 836
1971. 786
1981. 800
1991. 765 750
2002. 672 706
2011. 594
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
668 99,40 %
Југословени
  
2 0,29 %
непознато
  
0 0,0 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Порекло села
  2. ^ Историјат Бајине Баште
  3. ^ Становништво
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]