Пређи на садржај

Петар Бошковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Бошковић
Лични подаци
Датум рођења(1931-07-09)9. јул 1931.
Место рођењаБрчели, Краљевина Југославија
Датум смрти14. јануар 2011.(2011-01-14) (79 год.)
Место смртиБеоград, Србија
СупружникБранислава Лазаревић Бошковић
ДецаДобривоје, Мило и Слободан
1988. — 1993.
НаследникИван Мркић

Петар Бошковић (Брчели, 9. јул 1931 — Београд, 14. јануар 2011) био је југословенски и српски дипломата. Био је амбасадор СФРЈ на Кипру.

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Дипломата

[уреди | уреди извор]

Петар Бошковић рођен је 9. јула 1931. у селу Брчели, у Црмници, код Бара.[1] Његов отац Иво радио је у САД, а он је са мајком и браћом остао у Југославији. Касније, као младић Петар је отишао 1951. код оца у САД, где је 1956. завршио факултет политичких наука у Дикинсону у Пенсилавнији.[1][2] Током 1959. похађао је студије на Институту за међународне односе у Паризу.[2] Магистарске студије завршио је 1973. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[1]

Од 1960. до 1965. радио је у Министарству спољњих послова ФНР Југославије.[1] Од 1965. до 1976. био је три пута биран за директора Фулбрајтове комисије за доделу стипендија и за последипломске студије.[1][2] Од 1976. до 1980. обављао је дужност саветника у амбасади СФРЈ у Лондону.[1] Након повратка из Лондона био је ангажован у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ) као шеф одељења за Западну Европу и САД.[1] Више пута био је ангажован у ЦК, иако никада није био члан Савеза комуниста Југославије. Од 1982. до краја 1984. обављао је дужност директора и главног и одговорног уредника дневног листа Побједа.[1] Након тога од 1985. до 1988. обављао је дужност саветника ѕа спољну политику Централног комитета СКЈ.[1][2]

Амбасадор на Кипру

[уреди | уреди извор]
Председник Кипра Георгиос Василију и југословенски амбасадор на Кипру Петар Бошковић, 1990

Постављен је 1988. за амбасадора СФР Југославије на Кипру.[1] Ту дужност обављао је до 1993.[1] Он је као амбасадор истицао југословенску позицију неприхватања једностране сецесије на Кипру, као и пуну подршку територијалном интегритету Кипра.[3]

Крајем 1993. и током 1994. одржао је серију предавања на америчким универзитетима Бредли, Дикинсон, Лафајет, Лебанон валеј, Колгејт, Пен стејт и Биверс колеџ. Настојао је да америчкој јавности укаже на једностраности њиховога приступа.[4] Током 1999. поново су га позивали да на америчким универзитетима као спољнополитички експерт држи предавања о српско-албанским односима.[5]

Уврштен је међу 100 најзначајнијих особа, које су завршиле Универзитет у Дикинсону.[6] Петар Бошковић био је виши научни сарадник Института за стратешке студије и развој у Београду.[7]

Током 1999. био је један од најбитнијих сведока на суђењу усташком злочинцу Динку Шакићу.[8] Сведочио је како је Динко Шакић убио његовог брата Мила Бошковића.[8] Преминуо је 14. јануара 2011. у Београду.

Глафкос Клиридис, председник Кипра (1993–2003), Петар Бошковић и амбасадор Чехословачке

Дела

[уреди | уреди извор]

Био је сарадник и коментатор многих листова и часописа у СФР Југославији и у иностранству.[1] Поред бројних радова и чланака, које је објавио током своје плодне каријере, посебно се истакао са две запажене студије.[1] Ради се о две књиге:

  • Савремена кретања на западноевропској левици, Београд 1982
  • Изазови технолошких промена, Београд 1987.[1]

Породица Бошковић

[уреди | уреди извор]

Петров брат Ђуро Бошковић (1914—1945) био је правник, револуционар, учесник Народноослободилачка борбе и официр ОЗНЕ. Ђуро се посебно истакао за време битке на Сутјесци, када је јављао штабу да иако су изгубили две трећине бораца, да на њих рачунају као да су у пуном саставу. Петров брат, народни херој, Мило Бошковић (1911—1944) убијен је 1944. у концентрационом логору Јасеновац. Њихова сестра Велика Бошковић је била првоборац, партизанка Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде.[9] Петрова супруга Бранислава Бошковић унука је проте Илије Крпића, једног од оснивача Српског просвјетног и културног друштва Просвјета.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Одлазак Петра Бошковића, Побједа, 16. 1.2011
  2. ^ а б в г Φιλελεύθερος, 20. 1.1999
  3. ^ Cyprus Newsletter December 1990
  4. ^ „Former Diplomat Advances Solution For Balkans War”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2018. г. Приступљено 13. 09. 2023. 
  5. ^ Expert On Serbian Foreign Affairs To Discuss Kosovo At Colgate | Colgate University News
  6. ^ 100 Notable alumni of Dickinson College
  7. ^ A Balkan View
  8. ^ а б SLOBODNA DALMACIJA, UTORAK 5. listopada 1999. - novosti, Dnevni pečat: DINKU ŠAKIĆU 20 GODINA ZATVORA
  9. ^ Четврта црногорска бригада 1975, стр. 19.

Литература

[уреди | уреди извор]
Дипломатске позиције
Амбасадор СФРЈ/СРЈ у Кипру
1988—1993
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Бошковић&oldid=29936784”